Два одбора САНУ упутилa захтев Влади Србије да хитно стави ван снаге уредбу од 24. марта

У допису се указује да „том Уредбом Влада којој је престао мандат без адекватне стручне, јавне расправе и консултације свих релевантних тела из области високог образовања драматично мења постојеће уређење рада запослених наставника и сарадника и директно угрожава акредитација за научно-истраживачки рад, акредитација за реализацију наставе на докторским студијама и реализација текућих научних пројеката, као и развој подмлатка универзитета и факултета у Србији“.

Истиче се да је тешко у овом тренутку идентификовати све директне и далекосежне последице Уредбе која на нови начин уређује високо образовање и додаје да је сигурно да ново уређење високог образовања неће допринети његовом квалитету, већ ће у потпуности уздрмати темеље високог образовања, које чини окосницу сваког друштва које се на одрживи начин развија и напредује.

Поменута Уредба, изузев што мења вишедеценијско уређење високог образовања у нашем друштву и уводи стандарде и нормативе који нису одлика реномираних универзитета, већ су примеренији вишим и високим школама, имаће више директних негативних последица по високо образовање, запослене наставнике и сараднике универзитета и факултета, али и директне и индиректне финансијске консеквенце по факултете и друштво у целини, упозорили су из САНУ.

Наводи се да сарадници у настави и асистенти, поред редовних наставних обавеза, имају обавезу и да раде на својим тезама и дисертацијама и подсећа да је одбрањени докторат предуслов за даље напредовање у каријери.

„Са 12,5 одсто радног времена које могу да посвете раду на својим тезама и докторским дисертацијама, сарадници у настави и асистенти неће бити у могућности да своје обавезе реализују у за то законом предвиђеном року, због чега ће директан резултат примене Уредбе бити одлив младих, талентованих сарадника са факултета, а вероватно и из земље, и угрожен развој подмлатка у високом школству“, додаје се у захтеву два одбора САНУ.

Указује се да ће драстично умањен број радних сати за научни и уметнички рад запослених директно угрозити напредовања у звањима, а може да доведе и до губитка посла, јер су запослени наставници, у свим звањима, изузев у звању редовног професора, ангажовани на одређено време од пет година.

„Уколико би се правилници о напредовањима у звањима усаглашавали са овом Уредбом, пад квалитета наставног особља на универзитетима и факултетима би био неминован, а са падом квалитета наставног особља, пао би и квалитет наставе на високошколским институцијама, што сигурно није визија и стратегија развоја нашег друштва“, наводи се у захтеву.

Из САНУ упозоравају да би се са опадањем квантитета и квалитета научног рада на универзитетима и факултетима угрозила и међународна репутација наших универзитета који су рангирани на Шангајској листи универзитета.

Истиче се да о доприносу универзитета и факултета научној продуктивности Србије подаци могу погледати на сајту еНаука и наводи да у овом тренутку око 65 одсто научних резултата Србије генеришу запослени на универзитетима и факултетима. Нова прерасподела односа научног рада и послова наставе прети да угрози реализацију текућих међународних пројеката, као и ангажовање наставног особља на националним и међународним пројектима, што је погубно за Факултете који су научно-истраживачке организације које пролазе и процес акредитације за науку, навиде из САНУ.

Подсећа се да наука као генератор иновација и научна знања из којих проистичу и комерцијално релеватне иновације могу да буду покретач развоја читавог друштва и да су најпрестижнији универзитети на свету управо и најснажнији генератори иновација, па су тако светски познати универзитети, попут Харварда, Оксфорда или Кембриџа најзначајнији и најуспешниј истраживачки центри, који интегришу науку, уметност и истраживања у циљу постизања свеобухватног општег образовања и културе.

Истиче се и да је драстично смањење времена које запослени на факултетима могу да посвете науци супротно циљевима Стратегије научног и технолошког развоја Србије за период од 2021. до 2025. године „Моћ знања”, која тежи повећању истраживачке продуктивности и јачању међународне конкурентности.

„Узимајући у обзир све наведене чињенице, захтевамо да предузмете неопходне мере како би се што хитније обуставила примена ове Уредбе, јер њене последице могу дугорочно угрозити не само високо образовање и научну заједницу, већ и ширу друштвено-економску ситуацију у Србији“, наводи се у захтеву два одбора САНУ.

РТС