Две године од упокојења српског родољуба – Патријарха српског Иринија

Његова светост патријарх српски Иринеј Гавриловић упокојио се на данашњи дан 2020. године у Војној ковид болници „Карабурма“ у Београду од посљедица вируса корона.

Патријарх Иринеј је рођен 27. августа 1930. године у дому Здравка и Милијане Гавриловић из села Видове код Чачка. На крштењу је добио име Мирослав.

У родном селу завршио је основну школу, Гимназију у Чачку, а Богословију у Призрену, да би затим дипломирао на Богословском факултету у Београду.

Изузетно везан за Косово и Метохију

Српски патријарх Иринеј био је изузетно везан за Косово и Метохију и увек истицао да српски народ не може да се помири са тим да Косово буде изван Србије.

„Ако ми заборавимо Косово, заборавиће и нас Косово… Србија без светиња и Косова није Србија. Србија без Косова је без душе, без ума и срца“, говорио је Иринеј.

„Да царски Призрен, у коме су царовали Милутин и Душан. Да Пећка патријаршија, која је званична резиденција српског патријарха и српске цркве буде изван Србије, то у нашу главу не може да уђе“, истицао је српски патријарх.

Наводио је и да је подела Косова и нове границе нису прихватљиве.

„Подела Косова и нове границе, о чему неки говоре, за СПЦ, али и за већину становништва, нису прихватљиво решење, Србија без Косова и Метохије није Србија. Као када човек када му изваде срце, он више није жив човек“.

По завршетку војне службе постављен је за професора Призренске богословије. Прије ступања на дужност професора октобра 1959. године у манастиру Раковици је примио монашки чин од патријарха српског Германа и тада је добио монашко име Иринеј.

На дан Свете Петке исте године у Цркви Ружици на Калемегдану рукоположен је у чин јеромонаха. Док је као професор службовао у Призренској богословији упућен је на постдипломске студије у Атину.

За управника Монашке школе у манастиру Острогу постављен је 1969. године, одакле се враћа у Призрен на мјесто ректора славне Богословије.

Са те дужности је 1974. изабран за викара патријарха српског са титулом епископа моравичког. За епископа нишког изабран је 1975. године гдје се налазио до избора за патријарха српског, наслиједивши упокојеног патријарха Павла.

Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

На Светом архијерејском сабору СПЦ 22. јануара 2010. године изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског.

Сахрањен је 22. новембра, 2020. године, у крипти Храма Светог Саве у Београду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: