Две жене о земљи наших очева: Ештонова и Јахјага у Бечу

Агенције су пожуриле да пренесу како је саопштено из кабинета такозване председнице Јахјага током сусрета са Ештоновом у Алпбаху, у Аустрији, да је било речи о европској перспективи тзв., „Косова“ и региона, тог царства трговине наркотицима, оружјем, белим робљем и белом Ал-каидом, те о процесу дијалога и нормализацији односа између „Косова“ и Србије. По својој већ уобичајеној дрскости, ове две госпође нису при том мислиле на унтурашње питање Србије већ о некаквом надреалном односу некаквих странаца.Дијалог какав се по умишљењу води представља све осим некакве договоре. Укроћене балканске горопади у оделима европске господе, натуршчићи су у представи Новог светског поретка. Изузетно заменљиви и ван својих физичких појава непотребни, утркују се у испуњавању захтева садистичке управне врхушке ЕУ која, понаособ за то што ради, нема подршку ни у својој земљи.

„Јахјага, Ештон, реформа, Вучић, дијалог, нормализација, пут, Европска унија, преговори, представници, Брисел, Београд, Приштина, перспектива, форум“… појмови се ротирају као непроменљивих шест боја на Рубиковој коцки (гле случајности, тој мађарској справи), а када се поклопе дође до новог крвопролића да би се имало шта привести на жртвеник „реформама, дијалогу, на путу ка европској унији, Бриселу, Вашингтону, НАТО-у“…

У првом разреду основне школе за такву врсту рецитације, добија се пристојну оцена а овако ће компензација бити обављена кроз извесне финасијске трансакције, барем док се и Европа још одржава на узици Сједињених америчких држава.

Ретко (ако) се помиње да се ово дешава управо на стогодишњицу офанзиве и агресије Аустро-мађара на Србију чиме је започео Велики рат.

У исто време и влада бивше Украјине повлачи своје војнике из окупаторске мисије на Косову и Метохији не би ли продужила агонију спорог умирања земље која све дубље запада у фашизам изједајући се изнутра.

На место одлазећих украјинских војника доћи ће (да не кажем вратиће се), као и пре сто година, мађарски војници а преговори о положају српске земље опет се воде у Аустрији и то са народом кога је створила Аустро-мађарска царевина и највернијим савезницима фашистичких снага из Другог светског рата, Шиптарима.

Једина разлика јесте у томе што су сада и британци као и готово читава Европа на истој страни – против Србије и Русије. Том таласу прикључује се и српска политичка врхушка и по слогану из оне ТВ рекламе – „све их спаја и мирис и укус“, надајмо се само не српске крви. Јер шта су друго резутати рада тих великих сила на овом простору осим српских жртава?

Европске силе су три пута у последњем веку извршиле геноцид над Србима. Погрешно усмерена пажња искључиво ка онима који нам о глави раде може једино да им помогне у намерама да доврше тај „посао“.

Очување здраве породице, православног духа против унијаћења и српског националног самосвојства против изопачених европских обезвређености одувек су били непремостива брана и несавладива препрека безумних и сурових агресора на Србију.

Уосталом, видели смо од браће Руса недавно у Доњецку како се обележавају датуми и догађаји.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: