Двије трећине љекара сматра да је корупција присутна у здравству

Више од 60 одсто црногорских љекара сматра да је корупција присутна у установи у којој раде, а као најодговорније за ту појаву у здравственом систему виде Министарство здравља, руководиоце здравствених установа, пацијенте и Фонд за зравствено осигурање.

То је саопштено на прес конференцији поводом представљања истраживања „Корупција у здравству из угла љекара“, који је спровео Синдикат доктора медицине Црне Горе у партнерству са Љекарском комором Црне Горе, у оквиру пројекта „Струка испред политике!!!“.

Предсједница Синдиката доктора медицине, Милена Поповић Самарџић, казала је да је истраживање спроведено на репрезентативном узорку од 312 љекара (21 одсто од укупно 1.649 љекара), наводећи да су за одређивање узорка коришћени подаци из Института за јавно здравље Црне Горе.

Она је казала да су у првој етапи изабране опште болнице и домови здравља пропорционално броју запослених љекара, појашњавајући да су у узорку Клинички центар Црне Горе, Институт за јавно здравље, три опште болнице – Бијело Поље, Никшић и Котор и седам домова здравља – Подгорица, Бијело Поље, Беране, Рожаје, Никшић, Котор, Херцег Нови и Специјална болница Рисан.

„Највећи број анкетираних љекара су специјалисти, што одговара стварној расподјели према подацима Института за јавно здравље Црне Горе (65 одсто), трећина анкетираних има стаж дужи од 20 година. Већина анкетираних љекара нема руководећу позицију, њих 95,1 одсто“, навела је Поповић Самарџић.

Према њеним ријечима, истраживање је показало да мање од 15 одсто анкетираних љекара, њих 14,6 одсто своју материјалну ситуацију описује као изузетно или углавном добру, а само 1,3 одсто њих, тј четири љекара су, како је навела, изузетно задовољни својом материјалном ситуацијом.

„За 42,5 одсто је материјална ситуација подношљива, док највећи број анкетираних љекара 43 одсто оцјењује да им је материјална ситуација лоша или неподношљива. Значење подношљиве ситуације је када љекари могу својом платом да сервисирају потрошачку корпу“, казала је Поповић Самарџић.

Она је рекла да је на питање шта је корупција, 77 одсто испитаних сагласно да је то уређивање и руковођење јавним здравственим системом на начин који омогућава намјерно и неоправдано богаћење појединаца или група људи, „док 11,5 одсто њих сматра да то није корупција“.

„Додјелу специјализација по партијској основи већина љекара види као корупцију, али исто тако 12,5 одсто њих оцјењује да то није корупција. Запошљавање кадрова по партијској основи већина испитаних, преко 90 одсто, сматра да је корупција, док 11,5 одсто то не виде као корупцију, што је неких 35 љекара“, рекла је Поповић Самарџић.

Она је казала да коришћење службеног положаја у приватне сврхе и послове већина љекара оцјењује као корупцију, њих 86,5 одсто, док 13 одсто њих оцјењује да није.

„Коришћење веза и личних познанстава ради запошљавања већина љекара оцјењује као корупцију, и давање поклона љекару како би се унаприједила здравствена услуга 76 одсто љекара је оцјенило као корупцију, док 24 одсто њих сматра да то није корупција“, навела је Поповић Самарџић.

Кад је ријеч о идентификовању одговорних за корупцију у јавном здравственом систему, како је навела, већина анкетираних љекара сматра да је кључна одговорност на Министарству здравља 78 одсто њих, на руководиоцима здравствених установа 55 одсто, на пацијентима 54,2 одсто и Фонду за здравствено осигурање 53 одсто.

„Интересантно је да већи број самих љекара одговорност препознаје и у сопственим редовима, њих 48,1 одсто, а да се за мање одговорне сматрају Тужилаштво и фармацеутске компаније“, казала је Поповић Самарџић.

Она је навела да се већина анкетираних љекара о корупцији информише преко медија и кроз приватне комуникације (пријатељи и родбина), односно путем гласина, указујући да је значајно мањи број оних који информације имају као дио личног искуства.

„У процјени ефикасности система борбе против корупције у здравству, доминантна већина анкетираних љекара 87,3 одсто наводи да тај систем није ефикасан, а за то највећу одговорност види у Министарству здравља и менаџменту здравствених установа“, рекла је Поповић Самарџић.

Она сматра забрињавајућим податком да двије трећине љекара, њих 63,7 одсто, не би пријавило корупцију почињену од колега, као и да их више од половине 51,2 одсто не би пријавило корупцију почињену од менаџмента у здравству.

„Но, значајна већина анкетираних љекара тврди и да није свједочила коруптивном понашању колега и менаџмента. 88,6 одсто љекара није свједочило коруптивном понашању колеге, 82,9 одсто није свједочило коруптивном понашању менаџмента“, навела је Поповић Самарџић.

Како је казала, да је потребно радити више на охрабривању љекара да пријављују корупцију којој су свједочили указује податак да готово 90 одсто љекара није пријавило корупцију којој су свједочили, „при чему се за то наводе различити разлози, а кључан је неповјерење у државне институције, што посебно брине“.

„Кључан разлог због којег љекари не пријављују корупцију је неповјерење у државне институције 60,9 одсто испитаника. Исто тако, висок је проценат недостатка повјерења да ће пријава остати анонима 35,7 одсто их то сматра, 21 одсто их не зна коме би пријавило, за страх од могућих посљедица се изјаснило 33,7 одсто љекара“, указала је Поповић Самарџић.

Она је казала да готово двије трећине испитаника, 62,9 одсто, истиче да у њиховој установи постоји корупција.

„У изворе корупције, у установи у којој раде, највећи број љекара корупцију препознаје у запошљавању 75,8 одсто, рјешавању стамбеног питања 73,5 одсто и постављању директора 72,9 одсто. Интереснатно је да 45,5 одсто анкетираних љекара има тврди став да су извор корупције у њиховој установи злоупотребе при постављењу директора. Такође, преко двије трећине љекара, 67,2 одсто, злоупотребе препознаје приликом додјеле специјализација, односно приликом омогућавања континуиране едукације 63,8 одсто, али и у јавним набавкама 62,4 одсто“, истакла је Поповић Самарџић.

Она је казала да већина љекара сматра да у њиховој установи постоји корупција и у формирању комисија за додјелу станова, њих 66,3 одсто, комисија за слање на лијечење у иностранство њих 56,6 одсто и комисија за боловање, њих 53,4 одсто.

„Највећи број љекара, њих 89 одсто сматра да конкурс за радно мјесто који траје четири дана може бити извор корупције. Преко 2/3 анкетираних љекара, 80,2 одсто сматра да постоји корупција у расподјели станова кроз стамбену задругу “Здравство”“, навела је Поповић Самарџић.

Она је казала да анкетирани љекари сматрају да је корупција најизраженија у ФЗО, њих 91,3 одсто то сматра, 90,3 одсто у Министарству здравља и 91,1 одсто у Клиничком центру Црне Горе

„Готово сви анкетирани љекари су се изјаснили да надлежне институције не предузимају све законске могућности у превенцији или борби против корупције, посебно у Фонду за здравствено осигурање, њих 92,3 одсто то сматра и Министарству здравља 89,3 одсто их то сматра. Да Агенција за спрјечавање корупције не предузима све законске могућности у превенцији корупције сматра 85,7 одсто љекара, а њих 83,4 одсто сматра да то не ради Тужилаштво“, рекла је Поповић Самарџић.

Говорећи о о јавним набавкама, Поповић Самарџић је казала да највећи број анкетираних љекара корупцију препознаје у извођењу грађевинских радова и адаптацији, њих 82,5 одсто и у куповини апарата 74,7 одсто, док их преко половине препознаје корупцију у куповини потрошног материјала и реагенаса.

„Највећи број анкетираних љекара се слаже да постоје мјере које могу представљати вид превенције или борбе против корупције. Огромна већина анкетираних љекара је незадовољна радом Министарства здравља, њих 90 одсто и Фонда за здравствено осигурање, њих 89 одсто“, прецизирала је Поповић Самарџић.

Незадовољство сарадњом са директором установе, како је додала, испољило је 56 одсто анкетираних љекара.

„Више од 88 одсто анкетираних љекара сматра да Министарство здравља не реагује благовремено на сугестије у рјешавању пријављених проблема или на сугестије о унапрјеђењу службе“, истакла је Поповић Самарџић.

Предсједник скупштине Љекарске коморе, Небојша Секулић, рекао је да су сва досадашња истраживања о корупцији у здравству стављала акценат на права пацијената, наводећи да нико није истицао њихове обавезе.

„Да би био направљен здравствени систем који ће бити добар, морате да научите исте те пацијенте да поштују своје обавезе“, истакао је Секулић.

Он сматра поражавајућим податком из истраживања да се скоро 80 одсто љекара изјашњава да је незадовољно својом материјалном ситуацијом.

„Око 40 одсто сматра своју материјалну ситуацију подношљивом. Како бисте ви то дефинисали? Да можете да покријете потрошачку корпу за коју опет немамо податке да ли је то та потрошачка корпа. Мислим да је за једно друштво поражавајуће да имате љекаре који живе подношљиво“, оцијенио је Секулић.

Пројекат „Струка испред политике!!!“ је финансиран у оквиру пројекта “Смјестимо корупцију у музеј”, који реализује Центар за грађанско образовање уз финансијску подршку Европске Уније.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: