Двојно држављанство: Са најважнијих политичких адреса у Подгорици слични тонови, фали реализација

„Сви они који су рођени у Црној Гори, који су везани за Црну Гору, који имају имовину у Црној Гори, независно од националне припадности, треба да добију држављанство Црне Горе и да то буде усклађено са највишим европским стандардима“, ријечи су предсједника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића изречено не тако давно.

На трагу Мандићеве изјаве и најаве иницијативе која би покренула институционалну процедуру био је и премијер Милојко Спајић рекавши да нема државе која се лакше одриче своје дјеце од Црне Горе, а ову је изјаву касније допунио најавом да ће влада на иницијативу Скупштине радити на изради законодавног оквира који би успоставио систем двојног држављанства по угледу на земље ЕУ.

Недавно је и предсједник Црне Горе Јаков Милатовић изјавио да је легитимно да питање двојног држављанства буде отворено.

Тако је са три најважније политичке адресе у Подгорици стигло више него довољно афирмативних порука да би питање двојног држављанства могло да уђе у институционалну процедуру. А како би у пракси то могло да изгледа, одговор и кратко појашњење дао је предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић.

„Двојно држављанство регулише се кроз доношење Уредбе Владе за међудржавни споразум, а онда се Закон о држављанству усклађује с тим споразумом. За то не треба никакав референдум, Устав, нити било шта“, рекао је својевремено Кнежевић, а пренијела „Политика“.

Треба јасно саопштити, а видимо да у редовима парламентарне већине позитивних сигнала не фали, да ако постоје политички субјекти који могу да нађу заједнички интерес у промјени или допуни Устава, а што не би подразумијевало референдумско или плебисцитарно изјашњавање, они га могу и промијенити. Исто важи и за измјене и допуне закона о држављанству за које је довољно да гласа проста већина посланика, што, опет, искључује посезање за уставним интервенцијама.

Оно што изазива зебњу код заинтересоване јавности, у оквиру које постоји велики број грађана којима је решење овог питања од животног и егзистенцијалног значаја, јесте сазнање да када Срби у Црној Гори, али не искључиво и само они, траже да буду равноправно третирани са свима другима по многим питањима попут двојног држављанства онда нестане и пословичне добронамјерности, позивања на једнакост, толеранцију и владавину права.

А зашто, засад, фали реализација, питање је за оне изабране који имају од народа дату моћ да ово питање ријеше и помогну свима онима који и даље трпе дискриминацију.

Подсјетимо да према законском решењу из 2008. године држављанство Црне Горе стиче се поријеклом, рођењем на територији државе или пријемом.

Посебно дискриминаторно је законско решење којим је двојно држављанство дозвољено, али, само, уколико је стечено прије проглашења независности Црне Горе (јун 2006) или ако са другом земљом постоји билатерални споразум.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: