Дворски историчари Брозова дјеца: Без Тита ништа не ваља
1 min readПише: Иван Милошевић
Невјероватно је колико ови дворски и плаћени историчари ДПС-а и њеног лидера величају комунизам. Просто да човјек не вјерује да се након слома те идеје у читавом свијету и откривања њене мрачне стране у којој су милиони недужних људи изгубили главу у Црној Гори сричу хвалоспјеви теорији и пракси тог система. И Новак Аџић није одолио том искушењу.
-Да није било Божићног устанка и страдања црногорских зеленаша и комита 1918, не би било ни 13. јула 1941. ни ЗАВНО-а не би било на ЦАСНО-а, не би било ни првог Устава Црне Горе 1946., рече ДПС дворанин.
Какве идеолошке везе имају зеленаши и делегати ЗАВНО и ЦАСНО стварно је несхватљиво. Зеленаши су били присталице краља Николе и борили су се за повратак Господара и њихово идеолошко опредјељење било је ближе данашњим класичним десничарским идејама, односно монархији, док су ови други били заклети противници монархије и свега што са њом иде. Да су комунисти били попут зеленаша вјероватно би тражили да се неко из династије Петровић након рата врати на цетињски престо, а не да се прогласи комунистичко-бољшевичка страховлада, укине било каква демократија и уведе култ личности попут оног стаљинистичког у Русији. Једно са другим то благе везе нема и који је враг овим дворанима да се диче зеленашима и њиховим тобожњим сљедбеницима комунистима није ми јасно.
Јасно је да је овим дворанима једино на памети држава, па држава, па ма каква она била. Проглашавати комунистичке уставе као насљеднике зеленашке идеје нема никаквог смисла и непријатно ми је да неко ко није историчар мора тако нешто да сугерише професионалним историчарима.
Углавном и овакви излети Аџића и њему сличних само показују да су они добра дјеца комунизма и да су као такви прави раритет, односно у Европи таквих обожаватеља пропалог комунистичког ситема нема нигдје. Невјероватно је да се они враћају у Брозово вријеме како би одбранили своје црногорство и у том лику приписују васкрсење њихове националне борбе. Иако се хвале да су велике ерудите и да откривају скривене истине и на чистац истјерују разне митове они као да не знају оно што је познато и чланковитим глистама- Комунизам је начисто пропао и од његових вриједности није остало ништа, а озбиљне државе и народи улажу велике напоре и новац да се ослободе комунистичког наслијеђа и једном за свагда залијече његове посљедице. Нема шта, Црна Гора је посљедњи комунистички и стаљинистички бастион који, између осталих, оваквим изјавама подржавају дворани попут Новака Аџића.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Г. Аџић није историчар. Он је писац епске фантастике у покушају. Још није уобличио нити један свој роман, али им се обриси виде. Први је роман о Секули Дрљевићу, а други је о црногорској „Игри престола“, илити о Божићној побуни. У писању, користи технику псеудо-историчности, базирајући своју причу на апсурдним, али ништа мање забавним „доказима“. У поређењу са другим епским фантастичарима Шербове школе, г. Аџић показује несумњиве белетристичке квалитете, јер има неограничену и бујну машту и писмен је, начитан. Једино што му недостаје да заврши своје романе је пословични мањак елана и радне дисциплине и кукавичлук, који га кочи у томе да примени неки од основних постулата епске фантастике. Наиме, у романима епске фантастике, поред осталог, баш као и у бајкама, мора постојати и у кључном моменту појавити се и разрешити проблем барем неко митско или бајковито биће: Змај, ала, баук, вештац/ица, дрекавац, баба-Јага, трол, џин, патуљак, хобит, пухач, гремлин, вила, вилењак …шта год Још једном јавно подржавам и позивам г. Аџића да одустане од прављења псеудо-историје и постане нескривени писац епске фантастике. За почетак, у своје писаније нека убаци пар змајева и којег вилењака!
Господине Мирославе,
Исказати милост али тоталном глупандеру и штеточини, свашточини, аргументованом незналици, одлика је искрено смиреног човека.
Српска етнокултура и етномитологија је за дотичног нешто у рангу квантне механике, коју верујем не уме чак ни да изговори, а камоли употреби у фантастичном писанију.
Ucesnik Bozicnog ustanka i gaetas, zelenas bio je Mihailo Vickovic, vijecnik AVNOJA I ZAVNOA i ministar u vladi Blaza Jovanovica. To je otac Miroslava Mira Vickovica, poslanika LSCG
Браво, Иване.
Збиља, како да се икако комунисти наслањају на зеленаше. То могу да блебећу само онај главоња Шуковић, и Аџић.
Али, апанажа, и дворски пљати, и дворског сплака, никад доста. Плаћеници, таман ко зеленаши што су били плаћеници од Талијана. Али и ови добијају таман исте паре, талијанске, од шверца цигарета.
Večeras je ova kvazi istoričar kod kvazi voditelja Šukovića da se igraju istorije.
Sta on zna o sužnju 483…
Sta on zna i sužnju 483…