Џемпераши

Овако је Раденко Пиле Вуковић познати југословенски спортиста и епски српски пјесник кроз своја неколика стиха октобра мјесеца 2011 године видио ситуацију у Црној Гори. У задњој строфи је пророчки погодио шта ће се на крају десити.

Бијелу кошуљу црвених шара,

по један џемпер плетени стари,

фармерице из Новог Пазара,

то су имали од личних ствари.

Хиљаду марака бјеше ппата

када их мутна донесе вода,

скиде се џемпер, стави кравата

земља се наша душману прода.

У тој смо земљи нормални били

и ако и она имаше мана,

гринуше на њу брате мили

хијене гладне са разних страна.

Жалосна села осташе празна,

школе пусте већ одавно стоје,

несрећни сељак касно сазна

да црни ђаво дође по своје.

И нико не зна куда лађа плови,

свуда се ocјeћa задах трули,

запад нам намеhе систем нови,

за који никад нијесмо чули.

Људи са петљом све је мање,

групице храбрих само се буне,

отпора стабло све је тање,

док они своје џепове пуне.

Народе јадни, трпи и пати,

и купи мрвице које ти баце,

до кад ћеш само да ми је знати

гледати ове одвратне фаце.

Надам се, дуго трајати неће,

прије него се под земљу оде,

једнога дана ако буде cpeћe,

гледаћу како их свезане воде.

Октобар, 2011. год.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: