Џомић: Коњевић притиска судије да суде по Кривокапићевој вољи

Министар унутрашњих послова Рашко Коњевић недавно је тражио да се изврше безбједносне провјере судија Управног суда како би их дисциплиновао да не доносе пресуде по закону, како то иначе раде и служе на понос правди и правосуђу Црне Горе, него да суде по вољи његовог партијског шефа Ранка Кривокапића, тврди координатор Правног програма Митрополије црногорско-приморске, протојерејставрофор Велибор Џомић.

Коментаришући изјаву Коњевића да, без обзира на све пресуде Управног суда којима су поништене оддуке МУП-а о одбијању захтјева за одобрење привременог боравка у Црној Гори православним свештеницима, овај ресор не може донијети другачију одлуку с обзиром на „негативно мишљење АНБ-а” о овим лицима, Џомић је оцијенио да се „извањи министар унутрашњих послова као економиста не разумије у право”.

„Коњевић прича причу која није правно утемељена. У супротном, његов ресор би доносио законита, а не незаконита рјешења. Може Коњевић да прича шта му год падне на памет и баш ме брига шта прича, али је дужан да поступа по закону, али то још увијек није схватио. Недавно је тражио да се врше безбједносне провјере судија Управног суда како би их дисциплиновао да не доносе пресуде по закону, како то иначе раде и служе на понос правди и правосуђу Црне Горе, него да суде по вољи његовог партијског шефа Кривокапића“, казао је Џомић листу „Дан“.

Наравно, додао је он, тај предлог није прошао.

„Сачекаћемо да видимо да ли ће МУП и даље да игнорише пресуде Управног суда, а нама није тешко да поново идемо на Управни суд. Умјесто да људски признају грешку и поступе по закону, он и његови сарадници и даље траже начин да свештенству крше људска права што се уредно евидентира у Извјештају Стејт департмента о стању људских права у Црној Гори, у коме се мој случај, као и случајеви других свештеника, већ трећу годину третирају као примјер кршења људских права“, указује Џомић.

Недавно је Влада, на предлог МУП-а, усвојила предлог закона о странцима, којим је предвиђено и одобравање привременог боравка по основу обављања вјерске службе. Такве одредбе досад нијесу постојале у актима који регилишу ову област.

„Тога досад није било у Закону о странцима и зато се овај предлог закона у стручним правним круговима већ зове „Свештенички и монашки закон”, јер је првенствено уперен против тих лица. Сада су као услов за одобрење привременог боравка свештенику поставили питање евидентираности Цркве или вјерске заједнице код Рашка Коњевића“, навео је Џомић.

Он је указао да је МУП тај услов до сада постављао као кључни за свештенство и монаштво, иако није постојао у закону, наводећи да је то констатовао и Управни суд у више десетина пресуда.

Притисци на цркву

У Информацији о потреби доношења предлога закона о слободи вјероисповијести, коју је недавно усвојила Влада наведено је да би требало дефинисати посебну прекршајну одговорност због „присутних злоупотреба у раду вјерских заједница”. Џомић оцјењује да „такве глупости не заслужују коментар“.

„Не би ме чудило да су предложили оснивање инспектората за дјеловање цркава и вјерских заједница, као и постављење инспектора за те послове. Велика би трка била за та намјештења. Мислим да би се Рашко Коњевић ту посебно прославио, а могао би и неког од рођака да позове да му помогне“, сматра он.

Констатацију Министарства за људска и мањинска права објављену у инфорамцији достављеној Влади да постоји „тенденција појединих вјерских заједница да активно учествују у одређеним друштвеним збивањима као носиоци политичких иницијатива”,

Џомић сматра неозбиљном и неодговорном оцјеном која, по његовом мишљењу, представља сочињеније директората за односе са вјерским заједницама при Министарству за људска и мањинска права.

Џомић упозорава да нико, па ни држава, не може и нема право да овако како је констатовано у Информацији, дефинише дстјелокруг вјерских послова цркава и вјерских заједница.

„Замислите ситуацију у којој би један чиновник, па нека је и министар, данас одређивао чиме може да се бави једна црква. Да не отварам овом приликом питање броја православних чиновника у Директорату за односе са вјерским заједницама и Министарву за људска и мањинска права“, наводи он.

Закон или мачуга

Џомић сматра да је Устав детаљно разрај дио и утврдио правац према којем би се требало ићи при доношењу новог закона о слободи вјероисповјести, посебно одредбама о слободи вјероисповијести и другим људским правима, као и о одвојености цркава и вјерских заједница од државе.

„Одређене основе су постављене и кроз одредбе три уговора која је Влада појединачно потписала са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, а оне се тичу поштовања унутрашње аутономије цркава и вјерских заједница и остваривања система кооперативне одвојености цркава и вјерских заједница ради промовисања и унапређивања општег добра.  Постоји и читав низ других тема о којима треба разговарати на стручном нивоу како би правилно биле нормиране у будућем закону“, истакао је Џомић.

Додао је да би у раду Радне групе за припрему предлога закона требало да учествују и представници цркава и вјерских заједница.

„Ред је да се то испоштује и када су у питању цркве и Јеврејске заједнице, и то првенствено оне које су историјски утемељене. Однос према том питању демаскираће амбиције и циљеве Министарства за људска и мањинска права. Ако цркве и вјерске заједнице буду игнорисане да приликом припреме нацрта и предлога закона и сведене на ниво који им не припада онда ће бити јасно да се не припрема озбиљан закон него мачуга“, закључио је Џомић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: