Џомић: Венецијанска комисија није подржала једнострано прекњижавање црквене имовине
1 min read
Велибор Џомић
Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско приморске, огласио се поводом саопштења Владе Црне Горе и писања појединих медија о мишљењу Венецијанске комисије у вези Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори. У изјави за Радио Светигору Џомић је истакао сљедеће:
„Тачно је, од свега што је објављено на порталима у Црној Гори, да је на дневном реду пленарне сједнице Венецијанске комисије био и предлог Закона о слободи вјероисповести или увјерења и правном положају вјерских заједница у Црној Гори.
Није тачно да је усвојено позитивно мишљење и у питању је најобичнији спин!
Усвојено је мишљење а колико је „позитивно“ довољно говори чињеница да има 23 странице. Јако је важно да знамо да је у питању мишљење које на 23 странице садржи на десетине негативних коментара, критика, обавезујући упутстава и када га читаоци буду пажљивије читали, када буде објављено у понедјељак, видјеће о чему се заправо ради.
Уочљива је чињеница да је Влада Црне Горе дала саопштење о томе и квалификацију прије него што је Венецијанска комисија усвојила свој документ. Дакле, судећи по овоме, испада да се Влада данас јавила у функцији портпарола Венецијанске комисије, а она то није.
Венецијанска комисија општи са јавношћу путем својих саопштења и своје званичне интернет странице. Према мојим информацијама коначни текст мишљења биће објављен у понедјељак на званичној интернет страници Венецијанске комисије.
На основу мојих сазнања, нема никаквог једностраног одузимања цркава, џамија, римокатоличких самостана, жупних уреда и друге имовине непокретне која је у својини Цркава и вјерских заједница. Дакле не само наше Цркве, него и Римокатоличке цркве и Исламске заједнице.
Подсјетићу, интенција члана 62 и 63 и Владе, као предлагача, била је да једностраним пописним актом обришу Митрополију, Римокатоличку цркву, Исламску заједницу и друге црквене и вјерске субјекте као носиоце права својине и без икаквог поступка, дакле линеарно, компјутерски упишу државу Црну Гору као титулара права својине над вјерским објектима. То је била главна одредба Предлога закона којим су се зорили доносиоци. Међутим, та одредба није прошла.
Дакле, кључна одредбе 62 и 63 нису прошле на начин на који је било предвиђено.
Показало се тачним оно што смо говорили: Без судске и административне процедуре, управно–правне процедуре, која је прописана законом нема прекњижавања црквене и друге вјерске имовине. То је кључна порука Венецијанске комисије.
Наравно да у мишљењу има и позитивних ставова. Члан који каже да свако има право на слободу вјероисповести, мисли, савјести, вјероисповести, и ми похваљујемо. И то јесте за похвалу, али оно што није за похвалу то су ове одредбе које су такве какве јесу и видјећете у понедјељак када буде изашло и објављено мишљење Венецијанске комисије да нема једностраног прекњижавања и одузимања цркава и вјерских објеката. Влада то није ни експлицитно тврдила у саопштењу, како се види, али видјећете да ово што говорим је сушта истина.
Према томе нека се смире страсти и сачека понедјељак. Биће тај документ доступан, али оно што у овом моменту знам, била је интенција, али Венецијанска комисија није подржала одређене предлоге експерата. Имам стопостотно тачну информацију да су одређена њихова мишљења морала да буду замијењена прије пленарне сједнице и то што вам говорим је истина.“, закључио је Џомић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sramota bi me bilo od cojelog svijeta, da Miras sotona ucenik ÇĆIBA Liburica upravlja svetinjama.. To je hijereklin, pacov, tvor, o boze viditeli da to cudo ne lici na covjeka. Da li je on kloniran pa ga cibo odgojio ?
Јерес константинопољског папизма
Свештеник ГЕОРГИЈЕ Максимов
Одлука константинопољског патријарха Вартоломеја о упаду у Украјину проузроковала је огромне потресе у целокупној Православној Цркви који не престају већ много месеци. Православни хришћани различитих земаља са недоумицом и ужасом посматрају како предстојатељ уважаване Цркве одједном својом канонском територијом сматра оно што се од стране свих, без изузетка, признавало као део друге Помесне Цркве, док оне, које су све Православне Цркве једнодушно сматрале расколницима, објављује делом канонске Цркве, претећи истовремено да прогласи расколницима оне са којима у евхаристијском јединству пребивају све Помесне Цркве.
Притом патријарх Вартоломеј као да тобож не примећује да су његови поступци покренули талас државног гоњења канонске Цркве Украјине. Јер ‘добијање томоса’ – представља једну од главних тачака предизборног програма актуелног украјинског председника који жели да буде реизабран наредног пролећа. И ето, архијереје канонске Украјинске Православне Цркве позивају на рапорт световни чиновници и уручују им писма константинопољског патријарха, свештенике одвозе на ‘превентивне разговоре’ у службу безбедности – украјинску наследницу КГБ-а, док монасима прете прогонством из манастирâ.
Своје поступке патријарх Вартоломеј назива ‘даровањем аутокефалије Украјини’, при чему две трећине украјинских православних хришћана представљају парохијане оне Цркве која га није молила за аутокефалност и одбила је да је прими. Заиста, по први пут у историји видимо насилно ‘даровање аутокефалије’, што већ наводи човека да се замисли о многоме.
У току претходних месеци, најразличитије Помесне Цркве објавиле су мноштво критичких текстова и иступања поводом поступања константинопољске патријаршије. Њени представници објавили су апологетске текстове и покренута полемика је врло брзо зашла у дубине историје, при чему се читаоцу предлажу различита тумачења једног или другог склопа речи из текста 17. века. Ове теме су, несумњиво, такође важне, али нам се чини да је много важније да се погледа оно што се дешава у ширем контексту и схвати који су узроци потреса који су се појавили. Зато је важно одговорити на два питања:
Прво питање: да ли су садашњи поступци константинопољске патријаршије у Украјини без преседана?
Авај, нису. Такво исто упадање се догодило у Естонији 1996. године, када је патријарх Вартоломеј примио у општење тамошње расколнике. Одмах ћемо нагласити да би била грешка да се објашњење за ове поступке тражи у личности овог конкретног патријарха, пошто су сличне поступке на жалост чинили и његови претходници, почевши од 20-их година 20. века, од извесног патријарха Мелетија IV (Метаксакиса). Године 1923, заузео је парохије Руске Цркве у Финској и Естонији, потчинивши их својој јурисдикцији, наредне године је откинуо од Руске Цркве епархије у Пољској, самовољно објављујући њихову ‘аутокефалију’. Године 1936. је константинопољски патријарх прогласио своју јурисдикцију у Летонији, а пет година раније, упркос вољи Руске Православне Цркве, укључио у своју јурисдикцију руске емигрантске парохије у Западној Европи, претварајући их у сопствени егзархат (које је патријарх Вартоломеј недавно угасио).https://svetosavlje.org/jeres-konstantinopoljskog-papizma/
Nikad više Nvo Cpc u crkvu
Vidji Mile!Budi upamet!Srbi nece ono shto je tudje!Pa zvali se oni Srbi ili Crnogorci!
Ne vidim razlog zbog kojeg bi Mitropolija prihvatala “presude” Venecijanske komisije?
U svakom slucaju bice interesantno na koji nacin ce ipak drzavam morati da dokaze da crkve i manastiri pripadaju drzavi??
Jedva cekam da drzava “obrazlozi” na koji nacin polaze pravo na Djurdjeve stupove,Ostrog ili crkve po Boki kotorskoj?
Milo se malo zaigrao ovaj put.
Kakva pobjeda pravoslavlja. Axaxaxaxaxaxa dukljani u suzama
Ha , ha , ha , ma veliš li Božja ti vjera , a nadate li se odista da će Venecijanska komisija ostaviti Crnogorske svetinje crkvi Srba MCP , jamnim da ste ponovo „pobijedili“ , taman kao onda što ste NATO pobijedili .
Niko sem tebe nije ni mislio da ce jedna nvo pobjediti osmovjekovnu Mitropoliju. Kakav trijumf. Gazi.
И да знаш да тачно збори. Нема што ни да оставља ни узима, није њено. Без толике бриге Миле, избора лице.
Ниси ти Миле, него Мило.
Видиш ли да је твој идол све крађом и подаништвом добио, и све ради против интереса народа и без његовог питања.
Да има и једне слободне институције, био би давно у затвору.
А ти га подржаваш и злурадујеш се.