„Оним барикадама, запаљеним гумама и још запаљенијом реториком, Цетиње је дозволило да се, у његово име, гомиле криминалаца с конца и конопца, заведених и залуђених (доста њих плаћених) „комита“, политичког и губитничког отпада „огради“ од њега самог. Јер, ако га је ишта у овом времену одржавало у статусу „престонице“ били су Митрополија и Митрополит“