Екоцид

Барани долазе на дивље градилиште и пале свијеће убијеним чемпресима и више него посрнулој извршној власти тог града, у првом реду првом човјеку који дане проводи у главном граду, у СЦМ, пратећи утакмице Будућност Воли.

Бахатост једних и пожртвованост других. Углавном, тако некако стоје ствари.
Моменат који сам по себи говори многошта, откривамо управо у односу Барске власти према петицији за очување чемпреса, о коју су се у потпуности оглушили, о, дакле, четири хиљаде потписа која су докраја презрли.
Такав однос затичемо на свим нивоима у Црној Гори, коју, безмало, власт доживљава као – шведски сто! Па ипак, преједању следи повраћање.

Ова власт показује сваким новим (не)дјелом нешто од суштинске црте паганизма, који, заиста, дугорочније гледано, није имао будућност, те ће све инвестирати у коначност, сјенку постојања која, како год се поставила, на крају саму себе искарикира и представи као гнусобу.

Отуд на сцени имамо преждеравање, разулареност, потпун губитак и најмањег додира са реалношћу, бахатост у екстази, отуђеност у коју моћ логично срља, у тренутку кад сама себи долази главе. У суштини – незрелост фаронизма…

Они напросто не могу испоштовати ни најмању вољу и одлуку грађана – нити једног града – из простог разлога што су умислили да са истим, због толико разлога, не могу дијелити ништа… ДПС, да се разумијемо, нема више врх, свака чивија подједнако се распаметила, сваки пион се опробава у фантазми владања, нема тог кукавног одбора који себе не доживљава као ударну десницу моћи.

Самим тим, а што опет није мало, прљав веш испливава на површину јавности, попут Франца глиба који свако мало помути Лим.

Међутим, е па сад, ту је суперхерој Андрија имитатор Николић, да у последњем часу спасе ствар, и да изјаву у којој се немилосрдно обрушио на првог банкара, Кнежевић атлас Душка, којег још назива „очајником“ и „бјегунцем“ пред правдом и закон(!), што опет није довољно да не би био – наставља Андро – сламка спаса за опозициони табор, и опозиционе медије, који према поменутом – иако и он испао из медијске гајбе – сију и емитују само негативности, а то није добро…
Претестерисати осамдесетогодишње чемпресе, за које важи да памте во времје оно и лично Краља Николу, више је од злочина!

Пошто су утулили режеће моторне шеге – жедне смоле – ошишани извођачи радова задовољни, напустили дивље градилиште, након што су појели по сендвич уз ледену конзерву пива. За њима, ено и сад, обаљени, и даље кисну лешеви чемпреса…
На снимку јасно видимо: држећи се објеручке за зарђалу импровизовану ограду, дјевојчица грца и подрхтава у сузама, док радници тестеришу чемпресе.

Упоредите, сад, лијепо, ту сцену са снимком у коме тремаш Миго у унутрашњи џеп угурава повећи коверат… Разлика све говори.
(Требало је тридесет година да се ове двије слике супроставе. Ето, сад бирај!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: