Економисти: Русија и Кина полако елиминишу долар

Како и доликује лидеру земље која је од САД преузела улогу лидера економског глобализма, кинески председник Си Ђинпинг је, отварајући заседање БРИКС-а, оценио да би пет држава тог савеза требало да игра активнију улогу у глобалном систему управљања, с обзиром на сложене промене које се дешавају у светској заједници.

У прилог тврдњи Сија да без учешћа БРИКС-а многи светски изазови не могу да буду ефикасно решени говоре и бројке. Три милијарде људи у Бразилу, Русији, Индији, Кини и Јужноафричкој Републици чини 42 одсто светске популације, те земље се простиру на 30 одсто укупне површине планете, а БДП од 16,8 билиона долара чини готово четвртину глобалног — 22,3 одсто.

Да ће се девети самит земаља БРИКС-а одвијати у другачијим околностима него претходни, јасно је било после заседања Светског економског форума у Давосу почетком године. Тада је прво појављивање једног кинеског председника на том форуму за његовог оснивача Клауса Шваба било сигнал заокрета са униполарног света, у којем доминирају САД, на мултиполарни систем, у којем ће силе у успону морати да играју већу улогу. А такве су Кина и Русија.

По оцени кинеског председника, БРИКС треба да ради на тражењу новог модела развоја ради превазилажења потешкоћа у светској економији која услед повећаних финансијских ризика и смањења потражње на међународном тржишту преживљава глобалне промене. А то, како напомиње Си, не значи приоритетно висок темпо развоја, већ стабилан развој.

И руски председник Владимир Путин сматра је дошло време да БРИКС прилагоди стратегију актуелној економској реалности и постави нове амбициозне циљеве, између осталог да створи заједничку платформу за енергетска истраживања, али и да брзо пређе на кредитирање у националним валутама.

Лидери пет држава на самиту у кинеском граду Сјамену договорили су се да се директна улагања обрачунавају у националним валутама. Разговарало се чак и о могућностима увођења криптовалуте као алтернативе другим инструментима плаћања.

Шта суштински стоји иза речи и најава руског и кинеског лидера о преузимању много активније улоге глобално и о дедоларизацији, процесу који за Кину и Русију није новост пошто се трговински и енергетски споразуми између те две земље већ обрачунавају у рубљама, односно јуанима, а не у доларима?

На помолу велике промене

Економиста Борислав Боровић за Спутњик каже да се на глобалном финансијском тржишту спремају велике промене, чији су иницијатори, пре свега, земље БРИКС-а.

Враћања злата као гаранције за националне валуте и „свргавање“ долара као званичне светске резервне валуте, само је једна опција, али је реалније да „дедоларизација“ заправо буде замена узајамним плаћањима у националним валутама земаља БРИКС-а, истиче он.

Долар је светска резервна валута, која замењује злато, а петро долар је донедавно био искључива валута за трговину нафтом. Да ли долар као светска резервна валута може то и даље бити, више констатује него што пита Боровић, јер истиче да нема реалних параметара за количину његове емисије.

„Питање је да ли би идеја преласка на националне валуте или повратка на златни стандард била актуелизована да апетити момака са Волстрита нису толико порасли да је стање у националним економијама изазвано таквим поступањем постало готово неиздрживо“, каже овај аналитичар Форума независних економиста.

Таквим поступањем, фигуративно речено, обезбеђена је победа финансијских деривата над дериватима нафтом, па је и било очекивано да земље произвођачи црног злата реагују и заштите свој профит, а посебно земље БРИКС-а. Просто не желе да виртуелни долар буде у истом рангу са реалном робом коју нуде.

Русија која поседује стални прилив долара кроз продају нафте и гаса, сада одмах мења те доларе за злато по тренутним ценама које су у паду пошто су вештачки оборене, као што је случај и са нафтом. Тиме се, објашњава Боровић, постижу два ефекта — компензује се губитак ниске цене нафте, а диже вредност злата.

Он подсећа да је и Швајцарска укинула долар у трговини „меничног“ злата, где се злато није користило у физичком облику, и сада примењује руски метод куповине „живог“ злата, а Кина је недавно објавила да престаје да продаје добра за доларе, па ће долар користити као обрачунску (посредну) валуту, а одмах ће га мењати за злато или неку резервну валуту. Саудијска Арабија и земље Емирата већ раде на томе да претворе новац из својих фондова у вредности око 2,3 билиона долара, претежно у злато у физичком облику, истиче Боровић.

Америчка Управа федералних резерви је штампањем пара без покрића практично приморала водеће нације да озбиљно размотре избацивање долара и размену у националним валутама.

Кинеска алтернатива СВИФТ-у

Боровић објашњава још једну димензију међусобног плаћања у националним валутама између земаља БРИКС-а, односно зашто је Кина у процесу финализације израде систем за обраду међународних плаћања, као алтернатива СВИФТ-у.

СВИФТ је међународна међубанкарска мрежа за пренос података о платним трансакцијама и, каже Боровић, практично је под контролом САД и ЕУ.

Готово 11.000 институција из више од 200 земаља, укључујући 9.800 банака, тренутно су чланови СВИФТ-а. Сваке године 2,5 милијарди налога се преносе кроз СВИФТ-ову мрежу, која сваки дан обрађује милијарде долара, прецизира он, илуструјући у којој мери је то постао све више инструмент економске борбе и злоупотребе у међународним односима. Боровић наводи да је последњих година финансијско-обавештајна служба одељења америчког трезора омогућила оперативцима ЦИА приступ подацима из СВИФТ мреже.

У Русији данас постоји око 800 банака, од којих је око 600 повезано са СВИФТ системом. Такозвани хибридни рат против Русије не искључује могућност да ће у једном тренутку руским банкама бити потпуно забрањено учешће у СВИФТ-у, као што је то учињено са 14 иранских банака. А то би, напомиње он, у финансијском смислу за Русију било у рангу санкција које су на снази.

Руске компаније и организације, међутим, међусобно већ обављају платни промет без ослањања на СВИФТ као посредника. Платни промет са иностранством је, ипак, нешто компликованији, али је крајем 2014. године кренула припрема алтернативног система плаћања између Кине и Руске Федерације који преноси и информације о уплатама, напомиње Боровић. Систем је аутономан, потпуно независан од било ког система плаћања под контролом Сједињених Америчких Држава и Европске уније. Али то подразумева коришћење националних валута и оригинални начин рада, каже он за Спутњик.

Отуда је идеја о билатералном платном систему за Русију и Кину еволуирала у мултилатерални система плаћања у националним валутама између земаља БРИКС.

Експерт руског института стратешких истраживања Дмитриј Бурих такође сматра да је прелазак на кредитирање у националним валутама земаља-чланица БРИКС-а логичан након формирања развојне банке, али и да значи тренд у правцу развоја БРИКС-а, не само као центра моћи у глобалним размерама већ и центра економске моћи.

Зато и не треба да чуди што је пре две недеље у интервјуу кинеској агенцији Синхуа, бивши економиста „Голдман Сакса“ Џим О′Нил, оценио да би пет држава БРИКС-а могло да игра водећу улогу у свету у двадесет и првом веку.

Творац акронима БРИК, насталог од почетних слова назива четири државе, којима се потом прикључила и Јужноафричка Република, рекао је да је данас, 16 година касније, удео земаља групе БРИKС у светском БДП-у много већи него што је замишљао. Садашња вредност њиховог БДП-а од 16,6 билиона долара, за пет билиона долара или готово упола, премашила је његове тадашње прогнозе, признао је О′Нил.

Извор: Спутњик, пише Мира Канкараш Тркља