ИН4С

ИН4С портал

Економски колапс Црне Горе: Извоз пао 12 одсто, мања потрошња води у нови круг кризе

Спољнотрговинска размјена Црне Горе од јануара до краја августа ове године износила је 1,61 милијарду и за 375 милиона или 18,8 одсто је мања него у истом периоду прошле године, показују јучерашњи подаци Управе за статистику (Монстат).

Илустрација

Спољнотрговинска размјена Црне Горе од јануара до краја августа ове године износила је 1,61 милијарду и за 375 милиона или 18,8 одсто је мања него у истом периоду прошле године, показују јучерашњи подаци Управе за статистику (Монстат).

Извоз Црне Горе је смањен за 12,3 одсто на 230 милиона, док је увоз пао за 19,8 одсто на 1,38 милијарди.

Покривеност увоза извозом износи свега 16,7 одсто, а трговински дефицит за ових осам мјесеци износи милијарду и 150 милиона евра.

Смањење трговинске размјене значи да је дошло до пада потрошње у Црној Гори, али и земљама гдје домаће компаније извозе. Мања потрошња доводи до пада прихода у привреди и трговинама, смањењу запослености и нижим приходима државе.

Најзначајнији извозни производи Црне Горе су алуминијум, којег је извезено у вриједности од 40 милиона, два милиона мање него у истом периоду лани. Алуминијум чини скоро петину укупног извоза.

Други најзначајнији извозни артикал су руде којих је извезено за 32 милиона евра, пола милиона евра више него за осам мјесеци прошле године. Електричне енергије извезено је за 29 милиона евра, односно 13 милиона мање.

Сировог дрвета извезено је за 17,8 милиона евра, или 1,2 милиона мање, док је извоз фармацеутских производа вриједио 15 милиона и био је за милион већи. Извоз сухомеснатих и месних прерађевина износио је 9,2 милиона еура и био је за 1,7 милиона већи него у истом периоду прошле године, док је извоз гвожђа и челика пао са 13,7 на 8,8 милиона евра.

Извоз пића смањен је са 8,7 на 6,8 милиона евра, а дуванских производа је повећан са 1,5 на 1,9 милиона евра, као и поврћа и воћа са 3,9 на 4,4 милиона евра.

Најзначајнија увозна ставка је храна, које је из иностранства купљено за 260 милиона еура. Увоз хране је у овом периоду лани вриједио 316 милиона еура и смањен је за 18 одсто, због великог пада туристичке потрошње.

Увезено је и пића за 32 милиона евра, што је пад за 17 милиона евра, док је увоз дуванских производа смањен са 9,6 на 7,5 милиона.

Највећи пад имао је увоз нафте и нафтних деривата, због смањење потрошње усљед епидемиолошких мјера и ограничавања саобраћаја, мањег броја туриста, али и пада цијена горива у односу на исти период прошле године. Увоз нафте и њених деривата за ових осам мјесеци вриједио је 74 милиона евра, док је лани у истом периоду износио 140 милиона евра.

Најзначајнија увозна ставка је храна, које је из иностранства купљено за 260 милиона. Њен увоз је смањен за 18 одсто, због пада туристичке потрошње

Увоз електричне енергије смањен је са 43 на 29 милиона евра, колико је у истом периоду и извезено електричне енергије. Медицинских и фармацеутских производа увезено је за 78 милиона евра, што је за девет милиона више него лани.

Увоз гвожђа и челика пао је са 56 на 37 милиона, као и обојених метала са 14 на 11 милиона. Увоз осталих производа од метала пао је са 76 на 65 милиона. Увоз намјештаја смањен је са 53 на 34 милиона евра, одјеће са 52 на 40 милиона, обуће са 26 на 20 милиона…

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

11 thoughts on “Економски колапс Црне Горе: Извоз пао 12 одсто, мања потрошња води у нови круг кризе

  1. Svaki dobar domacin zna sto bi trebalo raditi.Proizvodnja, proizvodnja, proizvodnja.
    Zemlja je opljackana, narod na ivici bijede u ponoru siromastva.
    Ako drzava ne omoguci svakom pojedincu ili preduzecu,koji zele i mogu
    da se bave proizvodnjom( prije svega hrane) pomoc kroz kreditiranje sa kamatama od 1 do 3%, nemamo nikakve sanse.Bojim se kataklizme u svakom segmentu drustva.
    Neka nam je Bog u pomoc. Svima.
    I Sveti Vasilije.Slava mu i milost.

  2. Daleko je ovo od realnoga stanja u ekonomiji i privredi. Pravo stanje je vjerovatno neuporedivo gore, a znat ce se tek kada nova vlast formira Vladu i preuzme upravu nad drzavnim institucijama. Najpametniji prijedlog je dao mandatar Krivokapic kad je kazao da treba angazovat neku renomiranu medjunarodnu agenciju da sacini bilanse i izvjestaje o trenutnom stanje nase privrede i ekonomije, jer je jasno da su ovi iz monsata sve Milovi ljudi, i da vazda steluju izvjestaje onako kako DPS zahtjeva. Vidjecemo sto ce se sve pronaci kad pocnu da otkrivaju tajna konta sa kojih su trosili novac a da ga ne prikazu javno.

  3. Svidjelo se to kome ili ne,sa ovakvim podacima ne moze biti „vjecna“pa makar da svih 650 hiljada svaki dan po 24 casa kresti da je „vjecna“.

    14
  4. Što lopovčina nisu stigle porast, dokrajčio je svojim merama NKT.
    Zobničare iz NKT treba umlatiti ka paščad, a to im ne gine nastave li ovakoPoslije se niko više neće prihvatiti da zarad tuđih interesa uništava sopstveni narod.

    1. Za drugo ne znam ali za javni dug sam ubijedjen da su stanje prikazali boljim nego sto jeste, dug je zasigurno mnogo veci od prikazanog

  5. Ne znam da li je moguce da zemlja sa 600 000 stanovnika funkcionise kao nezavisna uz tako ogroman drzavni i diplomatski aparat. Uz to nije prepunjena visokobrazovanim kadrom, nema razvijenu tercijarnu industriju, ne moze postati poreski raj( pravila EU i sveta)… sa podeljenim narodom u prakticno cetri tabora( crveno zuti, crveno crni, zeleni i trikolori)… kapital koji zarade potrose na luksuz, pokradu ili iznose u zemlje oko njih… oslonjeni na prakticno 3-4 meseca turisticke sezone koja je da se nelazemo prethodnih godina bila gotovo na maksimumu…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy