Економски корона цунами у Црној Гори: Обустављена пословања, без уштеђевине, актуелни и откази

Пандемија коронавируса је оставила дубок негативни траг у свјетској економији.

Међутим, док велике државе, преко великих резова и огромне акумулације капитала, постепено проналазе свијетло на крају тунела; државама једноличне привредне структуре, без адекватне индустријске производње и ограничених тржишних потенцијала – попут Црне Горе – предстоји грчевита борба за оживљавање посрнуле економије и пуњење националног буџета. 

Истраживачки подаци Уније послодаваца Црне Горе (УПЦГ) открили су нам катастрофалну привредну слику државе Црне Горе.

Наиме, више од 40 одсто привредних субјеката је, због епидемије коронавируса, у марту и априлу у потпуности прекинуло с радом, 35 одсто је дјелимично пословало, а само 23 одсто, илити мање од четвртине, је било у потпуности оперативно (од чега је 13 одсто њих пословање организовало кроз рад од куће).

“Резултати нашег истрижавања показују да је свако друго микро привредно друштво (која чине око 95 одсто укупно регистрованих привредних субјеката и запошљавају око 51 000 запослених) имало потпуну обуставу пословања. При томе, више од 50 одсто привредних субјеката укључених у истраживање, указало је да нема акумулираних средстава, као ни приступ финансијским средствима која би им, у овом периоду, служила за превазилажење недостатка прихода и измиривање свих обавеза које проистичу из пословања и обртних средстава, а потребна су за наставак рада”, истакли су у УПЦГ.

Када је у питању одржање пословања у околностима важења рестриктивних мјера, 29 одсто привредника је опстанак свог предузећа ограничило на период до два мјесеца, док је 28 одсто њих тај период процијенило на два до три мјесеца. Гледано по величини предузећа, 33 одсто микро предузећа сматра да под поменутим околностима своје пословање може одржати најдуже 2 мјесеца.

Предузећа која имају између 101 и 250 запослених најчешће процјењују овај период између три и шест мјесеци.

Велика предузећа најћешће су одговарала да под рестриктивним мјерама могу одржати пословање најмање годину дана.

Најугроженији занатлије, угоститељи и сектор саобраћаја

Међу секторима, процијењени временски период одржања пословања најкраћи је код привредника из сектора занатства.

“Њих 29 одсто је овај период ограничило на мање од недјељу дана, а 40 одсто период не дужи од 2 мјесеца. Сектор угоститељства је такође показао велику рањивост будући да је сваки други привредник из овог сектора свој “опстанак” под рестриктивним мјерама везао за период краћи од два мјесеца, а сваки пети на период краћи од недјељу дана”, стоји у истраживању УПЦГ.

Тридесет одсто испитаних привредних субјеката одговорили су да би им за обнављање пословања било потребно између једног и три мјесеца, док је скоро по четвртина овај период процијенила од три до шест мјесеци, односно преко шест мјесеци.

“Разматрање одлуке о привременом или трајном гашењу предузећа регистровано је код четири одсто испитаних привредника”, наводи се у истраживању.

Међу назначеним секторима, најдужи период опоравка пословања (преко 6 мјесеци) процијењен је од стране привредних субјеката из сектора саобраћаја (40 одсто), трговине (39 одсто) и туризма и хотелијерства (39 одсто).

Привредни субјекти из сектора угоститељства и занатства најчешће су вријеме потребно за опоравак везивали за период од три до шест мјесеци.

Под претпоставком да Ковид-19 криза потраје до краја јуна, преко једне четвртине привредних субјеката из узорка пад пословних прихода процјењује између 5 000 и 20 000 еура, а отприлике исто толико њих тај пад процењује између 20 000 и 100 000 еура.

“Сваки пети испитани субјекат очекује пад прихода између 100 000 и 500 000 еура, док је код 11 одсто њих ова цифра већа од 500 000 еура”, истиче се у истраживању.

Посматрано по секторима, највећи пад прихода очекују привредници из сектора туризма и трговине, гдје је скоро четвртина њих своје губитке процијенила на износ већи од 500 000 еура.

Оно што посебно забрињава јете чињеница да преко пола привредних субјеката нема изворе финансирања које ће им помоћи да превазиђу новонасталу кризу и на тај начин опораве своје пословање.

Скоро 30 одсто њих сматра да такво финансирање може добити кроз одређени кредитни аранжман, док 16 одсто привредних субјеката сматра да, у циљу подршке пословању, може рачунати на сопствену залиху готовине, стоји у саопштењу УПЦГ, које је интерпретирао Банкар.ме.

Микро предузећа су, за разлику од већих привредних субјакта, најрањивија услед непостојања другог извора финансирања који би им помогли да савладају кризу будући да чак 61 одсто њих нема приступ таквим изворима.

Отпуштање радника – реалност и услов опстанка

Смањење броја запослених најчешће је забиљежено у секторима туризма и хотелијерства (15 одсто), трговине (16 одсто) и угоститељства (11 одсто).

“10 одсто привредних субјеката је смањио број запослених у услед појаве Ковид – 19 кризе, док 90 одсто њих то није учинило. Од привредника који су смањили број запослених, 1/3 је своје људске ресурсе умањило за преко 31 одсто, док је код 54 одсто њих то смањивање у мањој мјери, од један до 10 одсто”, показало је истраживање УПЦГ.

Смањење броја запослених најчешће су спроводила предузећа која запошљавају од 11 до 100 запослених (12 одсто), док код великих предузећа није забиљежено смањивање.

Скоро половина микро предузећа која су смањивала број запослених учинила су то у проценту већем од 31 одсто од укупног броја запослених.

Међу приказаним секторима, планови о смањењу броја запослених најприсутнији су у сектору туризма и хотелијерства (19 одсто) док су нешто мањи у сектору угоститељства (17 одсто), трговине (16 одсто) и саобраћаја (15 одсто).

“Приближно сваки десети привредник из сектора занатства одговорио је да планира смањити број запослених”, истичу у УПЦГ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: