Економски потоп је близу

Пише: Хенрик Беме

Пророци пропасти имају лак посао. Само из године у годину треба да предвиђају најцрње могуће сценарије и да онда, када стварно крене хаос, кажу: „Па ето, лијепо смо рекли“. Тако наступају свуда, шире панику, продају бестселере које су сами писали и лаковјернима нуде своје инвестиционе фондове, ако их имају, као сигурно улагање.

Али ако се погледа тренутно стање свјетске економије чак и уздржанији би могли да дођу до закључка да велики економски потоп долази током 2019. године. Неријешени проблеми гдје год се окренете. Хаотични Брегзит, италијански популисти, трговински рат Америке и Кине… Кад год затрепери нада, нађе се неко да је угаси.

Тешко се може и замислити куда би сљедећа рецесија одвела Европу. Чувари монете из Европске централне банке су потрошили муницију, заспали су у замци свог предсједника Марија Драгија и његове политике ниских или непостојећих каматних стопа. Драгијева инертност поравнала је терен за сљедећу кризу.

Треба начуљити уши када највећи свјетски управљач некретнинама Блекрок упозорава муштерије да не улажу на европским берзама. Превелики су ризици, премале шансе за нови раст. Треба бити забринут када улагачи трче да уложе у америчке државне обвезнице јер оне наводно гарантују добит. Сигнал је упозорења када обвезнице са краћим роком отплате постану популарније од оних са дужим. То је готово увек омен за пад привреде.

Највећу бригу пак треба да изазове свјетско брдо дугова. Оно је порасло за 42 одсто од 2007. године – када је почела претходна криза – и сада износи непојмљивих 237 билиона долара. Јасно, централне банке су од почетка кризе поплавиле тржишта новцем и тако се узајмљеним парама масовно гради и купује или се пак шпекулише акцијама. Инвеститори само на Вол стритуимају минус од 670 милијарди долара – шпекулишу позајмљеним парама. То је темпирана бомба.

Свијет је данас задуженији него прије финансијске кризе и то са 225 до 245 одсто (процјене су различите) свјетског годишњег БДП-а. Како бисмо појмили те бројке, треба подсетити да се рецимо у еврозони већ на 60 одсто задужености пале црвене лампице. Свјетски дугови расту брже него привреда. Сав тај лијепи раст претходних неколико година заправо је дошао из штампарије новца.

Ако тај мјехур пукне – а хоће кад-тад – моћи ће да се радују само они који су се већ овајдили. Сви остали нека вежу сигурносни појас! Јер јасно је да високо задужене државе више неће моћи да напабирче милијардске пакете за опоравак својих економија. А централни банкари који су, попут Драгија, одавно смањили камате на нулу, више неће моћи да их смање како би подстакли раст.

Олуја долази, а надстрешнице су трошне. Кренуће из САД када попусти дејство Трампових пореских поклона, а онда ће се надвити и над Европом. Американци ће платити високу цијену што се задужују као да не постоји сјутра. Европљани ће морати да испашатају јер су били анестезирани солидним привредним развојем претходних година, али нису ојачали своје надстрешнице.

Али, да ли тај огромни потоп долази баш 2019. године? Када тачно, које седмице, којег дана? Е, то питајте пророке потопа, они сигурно већ знају.

Извор: Дојче веле

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: