(ЕКСКЛУЗИВНО) Добричанин поднио Амандмане на Предлог Резолуције о геноциду у Јасеновцу: Ево које су измјене предложене!

Група посланика предала је Предлог Резолуције о геноциду у Јасеновцу у скупштинску процедуру у другој половини маја. Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић саопштио је недавно на сједници колегијума да ће Предлог резолуције о геноциду у Јасеновцу бити на дневном реду парламента крајем јуна, а како је саопштено – он је предложио да се данас, на Видовдан, у дневни ред уврсти и гласање за ову резолуцију.

Подсјетимо, иницијатива за усвајање Резолуције о геноциду у Јасеновцу дошла је након гласања Црне Горе за усвајање резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама, а такав развој догађаја изазвао је реакције, како домаћих политичара тако и региона, прије свега Загреба и Београда. Из Београда су поручили да сматрају да је усвајање резолуције одговор на срамно гласање Црне Горе у УН, али да ће честитати уколико се она донесе у Скупштини Црне Горе; то ће то бити прва таква донесена резолуција у свијету. С друге стране, оштре су критике и протести званичника Хрватске али и црногорске опозиције на челу са Демократском партијом социјалиста.

Уједињена Црна Гора, чији је предсједник Горан Даниловић, реаговали су више пута на поменуто усвајање Резолуције о геноциду у Јасеновцу истичући да се она никако не може упорећивати са оним што се догодило у Сребреници. Данас су, како ексклузивно објављује ИН4С, формализовали своје предлоге, те је посланик Уједињене Црне Горе Владимир Добричанин поднио Амандмане на Предлог резолуције о геноциду у Јасеновцу.

Преносимо их интегрално:

„СКУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ
н/р Предсједнику Андрији Мандићу

На основу члана 148 Пословника Скупштине Црне Горе, на Предлог РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У ЈАСЕНОВЦУ подносим сљедеће амандмане:

АМАНДМАН 1 –

НДХ на цијелој својој територији спроводила етничко чишћење нехрватског становништва!

Трећи став у преамбули мијења се и гласи:

„Имајући у виду да су, према неоспорно утврђеним историјским чињеницама, државни органи нацистичке творевине – Независне Државе Хрватске (НДХ) од 1941-1945. године на цијелој својој територији спроводили етничко чишћење нехрватскох становништва, те да је за четири године рата извршен геноцид/холокауст над Србима, Јеврејима и Ромима и бројна безобзирна убиства над Хрватима комунистима и другим антифашистима;“

АМАНДМАН 2

Пети став преамбуле се брише

АМАНДМАН 3

Мијења се наслов Резолуције

Наслов Резолуције се мијења и гласи:

“РЕЗОЛУЦИЈА О ОСУДИ ГЕНОЦИДА/ХОЛОКАУСТА НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА НА ПРОСТОРУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ ОД 1941-1945 ГОДИНЕ”

АМАНДМАН 4

Измјена Резолуције

Став 1 тачка 1 Резолуције се мијења и гласи:

„С дубоким пијететом према жртвама геноцида/холокауста на територији НДХ током II Свјетског рата и имајући у виду да ће наредне 2025. године бити осамдесетогодишњица пробоја затвореника из Јасеновца, једног од најстрашнијих логора смрти на простору НДХ, Скупштина Црне Горе, вођена Повељом Уједињених Нација, Универзалном декларацијом о људским правима и Конвенцијом о спрјечавању и кажњавању злочина геноцида, одлучује да прогласи 22. април, датум пробоја затвореника из Јасеновца те страшне 1945. године, за Дан сјећања на жртве геноцида/холокауста над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне Државе Хрватске“.

АМАНДМАН 5

Измјена Резолуције

Сват 1 тачка 2 Резолуције се мијења и гласи:

„Дан сјећања, 22.април, обиљежаваће се сваке године сјећањем на трагичне догађаје страдања и геноцид/холокауст, који се догодио над српским, јеврејским и ромским народом, уз адекватне државне активности, образовне програме и комеморације који ће подстаћи културу сјећања без било
каквог облика реваншизма али и без ревизионализма јасно утврђених чињеница.“

АМАНДМАН 6

Став 1 тачка 3 се брише.

АМАНДМАН 7

Скупштина ЦГ се обавезује да непрекидно доприноси сјећању на жртве гоноцида/холокауста над Србима, Јеврејима и Ромима

Став 1 тачка 4 Резолуције постаје став 1 тачка 3 Резолуције, која се мијења и гласи:

„Усвајањем ове Резолуције, Скупштина Црне Горе се обавезује да непрекидно доприноси сјећању на жртве гоноцида/холокауста над Србима, Јеврејима и Ромима на простору НДХ од 1941 до 1945. године и тиме промовише међусобно разумијевање народа и држава региона, промовише
толеранцију и борбу против свих облика дискриминације.“

АМАНДМАН 8

Став 1 тачка 5 Резолуције се брише.

АМАНДМАН 9

Став 1 тачка 6 Резолуције постаје став 1 тачка 4 која се мијења и гласи:

„Скупштина Црне Горе подстиче државне органе на свим нивоима, Предсједника Црне Горе, академске институције, цивилно друштво и НВО да обиљежавају 22.април, кроз организацију посебних догађаја којима ће се утврдити сјећање и одавати почаст жртвама геноцида на простору НДХ почињеном током трајања Другог свјетског рата од 1941. до 1945. године.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Овим амандманима осуђује се геноциде/холокауст над Србима, Јеврејима и Ромима на територији нацистичке творевине Независне Државе Хрватске (НДХ), истовремо осуђују се организовани и свирепи злочини над хрватским комунистима и антифашистима током цијелог постојања НДХ.

Одговорност за почињени злочин геноцида и холокауст не припада ни једном народу или етничкој групи али се јасно указује на одговорност нацистичких хорди, које су уз помоћ нацистичке Њемачке и фашистичке Италије креирали државу чије су институције системски, организовано и непрестано спроводиле етничко чишћење и убијања стотина хиљада људи непожељне националне, вјерске или идеолошке припадности.

Историјско памћење, чињенице и докази обавезују нас на незаборавност и културу сјећања, која мора бити примјерена мултиетничкој заједници каква је Црна Гора.

Одбрана и утвриђивање истине, осуда злочина и злочинаца једини су пут за међусобно уважавање, разумијевање и поштовање.

Ова Резолуција, изузев изречених, нема других, скривених намјера и представља обавезу ове генерације парламентараца према прошлости и према будућности.

Посланик Владимир Добричанин“

Подсјетимо, Предлог Резолуције о геноциду у Јасеновцу потписала су 43 посланика парламентарне већине.

Текст Предлога Резолуције о геноциду у Јасеновцу преносимо интегрално:

Полазећи од највиших вриједности уставног поретка и опште прихваћених правила међународног права;

Увјерени да су знање и свијест грађана о масовним страдањима предуслов за борбу демократског свијета против тоталитарних идеја и сличних пројеката, прогона на етничкој или вјерској основи као и кршења људских права;

Имајући у виду да је према непобитним доказима, основан концентрациони логор смрти у Јасеновцу, у ком су у периоду од 1941 – 1945. године мучени и убијани Срби, Јевреји, Роми, Хрвати као и други народи;

Јединствени у осуди свих злочина на тлу наше државе и бивше Југославије, у изражавању пијетета према свим жртвама тих злочина, као и у саосјећању са патњама њихових породица;

Потврђујући принципијелан став заснован на домаћем и међународном праву, да одговорност може бити искључиво индивидуална, као и да ниједан народ не може бити означен као геноцидан или злочиначки;

Снажно опредијељени да учинимо све како се трагична страдања људи етничких, вјерских и других група никад и нигдје више не би поновила;

На основу члана 82 став 1 тачка 3 и члана 91 став 1 Устава Црне Горе, Скупштина Црне Горе доноси:

Резолуцију о геноциду у Јасеновцу

С дубоким саосјећањем према жртвама геноцида у Јасеновцу током 1941-1945. године, уважавајући да ће 2025. године бити 80. годишњица од овог ужасног злочина, а препознајући да је 22. априла 1945. године логор смрти Јасеновац био расформиран и на тај дан посљедњи преостали затвореници убијени, Скупштина Црне Горе је вођена повељом Уједињених нација, Универзалном декларацијом о људским правима и Конвенцијом о спречавању и кажњавању злочина геноцида, одлучује да посвети посебну пажњу комеморацији и осуди злочине почињене у том логору смрти;

Свјесни историјске важности Јасеновца као мјеста гдје су животе изгубили невини људи, Скупштина Црне Горе одлучује да 22. април буде званично признат као Дан сјећања на геноцид у Јасеновцу, који ће се обиљежити сваке године.

Скупштина Црне Горе осуђује свако порицање геноцида у Јасеновцу и позива на очување сјећања на те трагичне догађаје кроз образовне програме и активности које ће спречити било какав облик ревизионизма.

Кроз усвајање ове резолуције Скупштина Црне Горе обавезује се да активно доприноси очувању сјећања на жртве геноцида у Јасеновцу, промовише толеранцију, разумијевање и борбу против свих облика мржње и дискриминације.

Подстиче се обиљежавање 22. априла као дана сјећања на жртве геноцида у Јасеновцу, који је почињен током 1941 – 1945. године, и Скупштина ће сваке године слати делегацију која ће учествовати у програмима комеморације.

Скупштина Црне Горе охрабрује државне организације на свим нивоима, предсједника Црне Горе, цивилно друштво, укључујући и невладине организације, академске институције и друге релевантне стране, да обиљежавају 22. април, укључујући организацију посебних догађаја и активности у сјећању на жртве геноцида у Јасеновцу, који је почињен у периоду током 1941- 1945. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: