Ексклузивно из Москве; Азаров: Украјини треба своја, а не проамеричка, проевропска, или проруска влада
1 min read
“Желим прво да поздравим братски народ у Србији и Црној Гори. Заиста пријатна сјећања ме вежу за посјете Балкану, које су некада биле честе. Посебно памтим када смо 2011. у Подгорици открили споменик Тарасу Шевченку” – овим ријечима Николај Азаров, предсједник Владе Украјине од марта 2010 до јануара 2014, отворио је наш разговор.
ИД: Како коментаришете трагична дешавања у Украјини?
НА: Тешко је гледати страдање обичних људи и разарање градова, онога што су генерације градиле. Садашњи трагични догађаји само су епилог пуча из 2014. године, који је дуго припреман и организован од стране америчких обавјештајних служби. За своје сараднике окореле есктремисте и неонацисте, који су одмах након насилног преотимања власти почели терор према неистомишљеницима, посебно према онима који су се залагали за добре односе и сарадњу са Руском Федерацијом.
Погледајте ко су само били амерички партнери у државном удару 2014. Андреј Парубиј, човјек који је 1992. године основао Национал-социјалистичку партију Украјине постао је предсједник Врховне раде. Тај човјек је био и главни органозатор покоља у Одеси. Преко 100 грађана Одесе, учесника масовног протеста против пучистичког режима у Кијеву, сатјерано је у зграду Дома синдиката, заклучано, а зграда је потом засута молотовљевим коктелима. Већина је жива спаљена и умрла у страшним мукама. Само малобројни су преживјели, а они који су се покушали побјећи скоком кроз прозоре на спрату устријељени су, или дотучени моткама на плочнику. За звјерски масаскр грађана Одесе нико пуних 8 година нико није одговорио.
ИД: Како коментаришете то што су на кршења људских права у Украјини на Западу углавном ћутали?
НА: О томе што се дешавало у затворима СБУ (украјинска служба безбједности), убијању цивила на Добасу и низу других злочина слали су се извјештаји на Запад. О томе се расправљало и у УН, а лично сам учествовао у обраћању њемачком Бундестагу. Тамо је формиран био парламентарни одбор, од владе Ангеле Меркел тражено је да се предузму даље истраге. Нажалост влада није поступила по молби парламента.
Погледајте шта се дешава данас. Сви истакнути противници режима се хапсе, злостављају и убијају. И не само противници, погледајте само што се десило Денису Кирееву, члану државног преговарачког тима у Гомељу. Лично сам га познавао, био је један од најбољих банкара и финансијских стручњака у Украјини. Мучен је звјерски у затвору СБУ, убијен и бачен на Житомирску улицу да би се тако заплашили сви који би помислили да подигну глас против режима Зеленског.
ИД: Тема биолошких лабораторија и истраживања америчког Пентагона на територији Украјине већ неколико дана су једна од главних тема свјетске јавности.Руска војска о томе говори, Викторија Њуланд је потврдила њихово постојање, а и НР Кина о томе Бивши замјеник државног тужиоца депутат актуелног сазива Врховне раде Украјине Ренат Кузмин прије годину и по навео је да је ваша 2013. године тражила од САД да се те активности обуставе. Каква су ваша сазнања о овој теми?
НА: Ја немам конкретна сазнања о томе каква су истраживања САД спроводили на нашој територији, али могу да кажем да када су се на у Украјини појавиле необичне епидемије наредио сам посебну истрагу. Сазнали смо дас у Виктор Јушченко (предсједник од 2005-2010) и Јулија Тимошенко (премијер од 2007 до 2010) потписали противзаконите уговоре који су дозволили успоставаљање де факто војних објеката Пентагона на територији Украјине. Без одлуке парламента и промјене устава постојање таквих објеката код нас је било недопустиво.
Од Американаца смо затражили детаљне информације о истраживањима и понудили гаранције апсолутне тајности свих достављених података. Дозволили су нашим стручњацима да уђу у објекте, упознали их са опремом и капацитетима, нивоом заштите, системом за филтрације ваздуха и тд… Међутим, нису нам рекли ништа о врсти истраживања која се тамо спроводе и биолошком материјалу који користе. Због тога смо били принуђени да званично затражимо раскид уговора из 2005. године. Недуго касније десио се пуч и под новим режимом ове лабораторије су наставиле да раде без ограничења.
ИД: Како видите будућност Украјине?
НА: Украјина ће имати само будућност уколико изаберемо владу која ће радити у интересу грађана Украјине. Нама не треба ни проамеричка, ни проевропска, ни проруска влада. Ја сам на резултате своје владе поносан. За 4 године године успјели смо да подигнемо стандард грађана за 60%. Истакао бих да смо ово постигли у вријеме неповољно по наш извоз и изузетно високих цијена енергената. Рецимо у 2012. години стандард грађана Украјине био је већи него у чланицама ЕУ Бугарској и Румунији, а прошле године били смо најсиромашнија земаља Европе са стопом сиромаштва од готово 50%.
Запад ни у моје вријеме, нити сада жели да са Украјином привредно сарађује. Нису прихватили позиве за стратешко партнерство са нашом индустријом, већ су покушавали да затворе и униште наша предузећа. У томе су успјели за последњих 8 година. Не знам да су отворили иједну битну фабрику, наш концерн на примјер Антонов за 8 година није произвео ниједан авион, спољни дуг порастао је за 50 милијарди долара. Могао бих данима да говорим о економији, али у овом драматичном моменту то није тема.
Извор: Ало.рс, интервју водио Игор Дамјановић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tužno. Ljudska katastrofa .
Пошто сте хтјели побити биоотровима Русе,пошто сте им укинули језик,пошто сте правили тајно нуклеарну бомбу,пошто сте силовали клали и продавали органе!Сад хоћете УКРАЈИНУ,бандо нацистичка.Ниакд ВИШЕ ,може само бити Кијевска РУС! Даће бог да и вас стигне казна фашистичка гамади.
На овај начин, Русија је довела амерички режим санкција далеко даље од пуке конфискације доларских резерви централне банке, која је једноставно пљачка, на потпуно нови, узвишени ниво „наоружавања атома“.
Иран је много патио од америчке употребе долара као оружја. Од револуције 1979. Иран је под западним санкцијама које су имале за циљ да угуше његов раст и развој. САД би Ирану увеле све врсте понижавајућих и окрутних санкција. На врхунцу пандемије Цовида, Ирану је чак било онемогућено да добије лекове за своје становништво.
Многе такве ужасне епизоде могу се извући из болне историје Ирана у протекле четири деценије као жртве америчког „оружја у доларима“, са земљом изузетно богатом ресурсима која је приморана да живи знатно испод свог правог потенцијала и једном од највећих цивилизација у свет Свет је у историји претрпео понижења од стране надмушне земље са историјом дугом око 246 година.
Тужно је што је Иран међу земљама које имају огроман потенцијал да буду принуђене да прибегну „наоружавању атома“ – претњи да се развије нуклеарно оружје – да би се супротставиле америчком „оружју од долара“. Да ли хоће или не, то је спорно питање. Оно што је извесно, међутим, јесте да би Иран радије живео без нуклеарног оружја. Због тога земља настоји да споразум закључи током преговора у Бечу. Ирански министар спољних послова Хосеин Амир-Абдолајан рекао је у петак високом представнику ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепу Борелу да је спреман да одмах одлети у Беч како би у понедељак потписао нуклеарни споразум.
Бхадракумар затим објашњава да је Иран, ако та земља то жели, савршено способан да се састане са САД на равноправној основи чак и без нуклеарног споразума у Бечу. Уколико Бајден одбије да Русији да писмену гаранцију за суспензију „паклених санкција“, до споразума у Бечу не би могло доћи, јер би и Русија, као прва потписница ЈЦПОА, морала да буде укључена. Наравно, Американци су инсистирали да ће у Бечу наставити да раде са Русијом у њиховом заједничком интересу да спрече Иран да производи нуклеарно оружје.
Али преостала три захтева Ирана представљала су велики изазов за Бајдена.Укидање ИРГЦ-а била је горка пилула за елиту Вашингтона коју је требало да прогута; Што је још горе, Бајден не може да гарантује да ће споразум потписан у Бечу трајати после његовог председавања.
И управо ту лежи квака. Све док се не постигне договор у Бечу, иранске центрифуге ће производити обогаћени уранијум, што значи да ће такозвани „период пробоја” бити све краћи и краћи, а Иран ће, хтели то или не, на крају постати виртуелни нуклеарни -наоружана држава – а тиме и права сврха споразума, коме САД очајнички теже у Бечу, је осујећена.
Ово је такође тренутак истине за Иран, каже аутор. Ствари су толико напредовале у међународној политици да ће многе земље које су добровољно потписале НПТ сада вероватно зажалити због своје одлуке. Индија, Пакистан и Северна Кореја су већ разбили окове НПТ. Поента је у томе да је нуклеарно оружје на крају средство помоћу којег држава може да одржи своју стратешку аутономију и да води независну политику.
Нуклеарно оружје представља бедем против страног мешања у унутрашње ствари, лаконски примећује дипломата, објашњавајући да оно смањује способност ЦИА-е да збаци успостављену владу; присилити САД да напусте крајње неморално, цинично застрашивање употребом долара као оружја; и промовишу плуралитет у светском поретку јачањем слободе земље да бира сопствени пут развоја.
„Атоми за мир“ је био назив чувеног говора који је одржао амерички председник Двајт Ајзенхауер на Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку 1953. године. Касније се испоставило да је то била пропагандна компонента америчке хладноратовске стратегије за обуздавање бившег Совјетског Савеза. Ајзенхауер је покренуо једногодишњу медијску кампању усмерену на ‘управљање емоцијама’, балансирајући страх од даљег нуклеарног наоружавања са обећањима о мирној употреби уранијума у будућим нуклеарним реакторима. Иронично, данас та привлачна фраза поприма потпуно ново значење: нуклеарне бомбе могу бити коначно оруђе за праведни светски поредак.
А Украјина?
Да ли вам недостаје анализа украјинског сукоба? Онда послушајте шта је о томе написао индијски дипломата истог дана, 7. марта 2022 (2).
Бхадракумар верује да ће руска операција у Украјини од тог дана ући у нову фазу. Он објашњава да су руске „специјалне операције“ ушле у критичну фазу након што су борбе утихнуле последњих дана. Након интервенције француског председника Макрона, отворени су хуманитарни коридори у четири сектора како би се цивилима омогућило да избегну борбе. Разговара се и о прекиду ватре.
Занимљиво је да је Русија понудила евакуацију на сопствену територију и даљи транспорт до разних дестинација које евакуисани могу да изаберу. Ово увелико смањује могућност да се екстремисти искраду како би се поново придружили борбама на другом месту. Међутим, остаје да се види у којој мери ће цивилно становништво искористити ову понуду. Московска „денацификација“ Украјине је кључни политички циљ, а неонацистичке милиције које се налазе у овим секторима склоне су употреби „живих штитова“ како би сломиле замах руских операција.
Несумњиво, вршене су припреме за повећање руских операција у наведеним секторима у наредним данима. Руска понуда о прекиду ватре је последња шанса за цивиле да избегну опасност.
Предстојеће војне операције, сматра Бхадракумар, биће фокусиране на присиљавање на предају Кијева, Сумија, Чархива и Мариупоља. Поред тога, почеће преостале операције заузимања црноморске луке Одеса, које ће по свој прилици укључивати амфибијски напад са југа и копнени напад са севера. Ово такође има за циљ да спречи НАТО да интервенише. Могуће је да би руске снаге такође могле да покушају да се повежу са својом постојећом базом у отцепљеном Придњестровљу, на крајњој југозападној граници Украјине.
Углавном, Европљани, а свакако и Бајденова администрација, већ би претпоставили да су руске операције у великој мери постигле циљеве Москве у регионима источно од реке Дњепар и дуж обале Црног мора. Област чини непрекидни копнени коридор од Ростова на Дону у Русији до Крима.
Затим аутор додаје да америчка помпа око испоруке борбених авиона Украјини упркос томе што Руси контролишу ваздушни простор, успостављају владу у егзилу, подржавају побуну итд., има за циљ да прикрије губитак образа Запада. Амерички пропагандни рат је у пуном јеку. Дакле, убрзо након пораза у Авганистану, овај стратешки пораз је био разоран ударац престижу САД у Европи и на међународном нивоу.
Москва сада очекује да украјинска делегација на преговорима у Белорусији уђе у услове капитулације. Путин је у разговорима са Макроном поново потврдио руску основну линију. Шанса да Русија одустане у овом касном тренутку је нула. Дипломата сматра да то што Европљани не желе дуготрајан сукоб на свом континенту има позитиван ефекат. Они су добро свесни да морају да апсорбују крхотине и све застоје.
У тексту британског премијера Бориса Џонсона у Њујорк тајмсу од 6. марта јасно је дато до знања да је НАТО почео да се повлачи. Осим узвишене реторике и озлојеђености које Путин добија, Џонсон реално предлаже шест корака напред: мобилизација међународне хуманитарне коалиције; подршка Украјини у самоодбрани; максимизирање економског притиска на Русију; одржавање „агресивног” понашања Русије у центру пажње; отвореност за дипломатију и деескалацију; и јачање евроатлантске безбедности.
„Имајте на уму оно што се не помиње у ових шест корака: снабдевање Украјине офанзивним оружјем да би се продужиле борбе или искрварило Русе до краја, успостављање владе у егзилу или планирање пуне побуне како би се окончала „мочвара“ за Руска војска – све је то уобичајено у оштрој америчкој реторици. Јасно је да на нивоу надлежних постоји забрињавајућа спознаја да су руске операције на правом путу и да је њихов исход неизбежан! Једноставно речено, САД су победиле у пропагандном рату, док Русија побеђује у самом рату.
Бхадракумар затим резимира да ће исход руско-украјинских преговора у Белорусији бити пресудан. Вечерње коло 7. марта биће одлучујуће. Руси очекују да Украјинци одговоре на њихове услове предаје. Ако САД убеде Украјинце да оклевају, руски генерали би могли да „скину рукавице“ и максималном снагом сломе преостали отпор, чак и да прошире операције на западне границе Украјине са земљама НАТО-а ако буде потребно. Али неће стићи тако далеко. НАТО је у чистом режиму самоодбране.
добити на времену
Дан касније, 8 (3) марта, Бхадракумар наводи да украјински преговарачи желе више времена за свеобухватан одговор на руске услове прекида ватре. Украјина је сигнализирала спремност да буде неутрална земља, што искључује чланство у НАТО-у. Према његовим речима, најважније тачке спорења су ограничене на: а) признање Крима као дела Русије и б) суверенитет Луганска и Доњецка. О овим захтевима, каже он, не може се преговарати. Али за украјинско руководство горка пилула коју треба да прогута. Украјински став је да су ови захтеви „практично“ немогући.
Али, иронично примећује аутор, Владимир Медински, шеф руског тима, рекао је за Руссиа Тодаи: „По мом мишљењу, постоји велика разлика између немогућег и ‘практично немогућег’… Надам се да ћемо на крају наћи решење .”
Руска страна се осећа охрабрено, иако јучерашњи разговори нису донели опипљиве резултате. Они не журе да покрену велику војну офанзиву. Затим дипломата каже:
„У ствари, одувек је било да су руски генерали војном принудом остварили синергију и покренули паралелни политичко-дипломатски пут ка московском циљу (који се не односи на територијална освајања).
Западни аналитичари, који су очекивали да ће руски генерали покренути масовни напад на Кијев у стилу Патона или Макартура, били су сведоци збуњујуће руске стратегије – спорих, непрекидних операција, без прекомерне употребе силе, и са јасном жељом да избегавају борбу Заокруживање и заобилажење џепова отпора и не мешање у битке.”
Затим наставља да је Путин 7. марта изјавио да „регрути неће и неће учествовати у борбеним дејствима и да неће бити додатних позива резервиста из резервног састава… Операције ће се изводити само до професионалне трупе.”
Украјинска страна је свесна да руска стратегија функционише, пошто руске снаге окружују Кијев са северозапада, запада и истока, црноморске луке више нису доступне, а снаге на истоку су заробљене.
Зеленски је јуче признао суморну ситуацију. После треће рунде у Белорусији, он је, међутим, пожурио да увери да ће се разговори наставити док се не постигне договор!
Русима се не жури. Они избегавају тријумф и уместо тога остављају довољно простора за украјинску страну да донесе неке заиста тешке одлуке о предаји – док одржавају војни притисак на Кијев, тврди аутор. Портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова рекла је 7. марта: „Држимо отворена врата дипломатским опцијама. Чим буде одговарајућих сигнала, ми ћемо на њих реаговати.
Важно је да су се обе стране договориле око мапе пута за стварање хуманитарних коридора и да је руска страна најавила прекид ватре. Поред тога, ови ходници ће се управљати у блиској координацији путем дежурне линије, објашњава Бхадракумар. У руском саопштењу се наводи да „треба успоставити сталну комуникациону везу између руске и украјинске стране за међусобну размену информација о припреми и спровођењу евакуације цивила и страних држављана”.
Овај заједнички рад и смиривање борби представљају основу за одлучујући састанак руског министра спољних послова Сергеја Лаврова и његовог украјинског колеге Кулебе у четвртак у Анталији у Турској, објашњава аутор. Сама чињеница да су разговори подигнути на ниво министара спољних послова даје разлога за наду да се може постићи критична маса.
Потпуно разочаран „издајом” САД и НАТО-а, Зеленски тражи договор са Москвом. Празно је предвиђати резултат.