ЕКСКЛУЗИВНО: Шта је изјавио Дамир Мандић о убиству Душка Јовановића 5. јуна 2004. године

Холивудски прокопан тунел до Вишег суда, и прва сумња да је могла нестати пушка којом је извршено убиство главног и одговорног уредника Дневног листа ДАН Душка Јовановића, чији налогодавци никада нијесу пронађени, а ни до краја расвјетљено сурово убиство.

Поједини докази у депоу Вишег суда у Подгорици испретурани су и украдени у сусрет могућем доласку агената америчког Федералног истражног бироа (ФБИ) који би требало да помогну црногорској страни у озбиљним и комплексним истрагама.

Премијер Дритан Абазовић тражио је средином јула помоћ ФБИ у истрази о убиству Душка Јовановића. Није искључено да пруже помоћ и у другим истрагама, посебно у вези са нарко-картелима који су међународно активни. Абазовић је недавно потврдио да је стигао одговор од ФБИ, али више информација још није познато.

У сваком случају, копање тунела од приватног стана у Његошевој улици до депоа Вишег суда, по свој прилици, почело је након што је послат захтјев ФБИ, што је интерсантан сплет околности.

ИН4С је дошао у посјед службене забиљешке коју је службеницима Центра безбједности Подгорица дао Дамир Мандић у јуну 2006. године

Службена забиљешка

Забиљешку преносимо интегрално:

Сачињена дана 5.06.2004. у просторијама ЦБ Подгорица, а у вези информативног разговора са Мандић Дамиром из Подгорице.

Дана 2.06.2004. у вечерњим сатима са аеродрома у Београду у просторијама ЦБ Подгорица приведен је Мандић Дамир. Након његовог привођења, са њим је обављен информативни разговор на околности његовог сазнања и учешћа у извршењу кривичног дјела убиства над оштећеним Јовановић Душком.

Током криминалистичке обраде исти је изјавио да је био власник мобилног телефона марке „нокиа 6310”, а у којем је користио картице број 067-397863 и 069-413-397. Предметни телефон се налазио у његовом возилу и за исти наводи, да га је користило више лица, али да је сигуран да је телефон користио Леон Дрешај, и то када су заједно путовали у Рожаје а из разлога наплате дуга од извјесног Дацића. Сигуран је и да је телефон користио Ђукић Дејан звани Ћићо, такође када је ишао за Рожаје а по налогу Мандића да превезе једно лице са Косова по имену Исмет Османи звани Цури.

Наводи да се сјећа да су једног дана, почетком мјесеца фебруара ове године, док су сједјели у пицерији „Леоне” он и Вулевић Вук, да га је исти питао да ли има неки мобилни апарат са картицом, а који је „сигуран”. Мандић му је тада дао мобилни телефон и сјећа се да је он, односно Вулевић окренуо више телефонских бројева, а из огласа из новина и да се распитивао за куповину ПМВ „ауди” или „голфа”. Такође, се сјећа да се Вулевић са тим НН лицем са којим је обављао разговор погађао око цијене за то возило и колико се сјећа да је том приликом и договорио куповину тог возила.

Наводи, да је након погађања за ово возило, али се не сјећа да ли са његовог телефона или „нокије 6310” једно лице а за које претпоставља да се ради о Шошкић Данилу а који живи у студентском дому у Подгорици, а и друг је Вулевића, и да је у том разговору истог питао „имаш ли неког момка да преузме једно возило”.

Након овог разговора Вулевић је са собом узео телефон „ нокиа 6310” са картицом 069-413-397 и да је саопштио Мандићу да иде да нешто заврши, након чега је напустио локал. Послије неких сат и по до два Вулевић се појавио и вратио телефон са картицом Мандићу и рекао му да уништи картицу. Међутим, како наводи он исту картицу није уништио а ни апарат, већ га је једно извјесно вријеме држао у возилу, а негдје почетком марта мјесеца исти предао Спасу Шуњевићу заједно са картицом да га замијени или прода у Мобил Планет Центар, Улица Вучедолска.

Послије извјесног времена Вулевић Вук је рекао Мандићу да је купио ПМВ „голф 3” тегет боје и да се исти не може регистровати, да је паркиран на новоизграђеном паркингу преко пута зграде у коју живи Вулевић. На том паркингу је Мандић и први пут видио ПВМ „голф” плаве боје са затамњеним стаклима, на којем су биле регистарске ознаке Вршац. Том приликом га је и питао „зашто је купио то возило, за шта му треба” на шта је Вулевић одговорио „ваљат ће”.

„Ишли да пуцају“

Послије неколико дана је Вулевић је позвао Мандића и нашли су се на паркингу на коме се налазио „голф” и исти га је позвао да по у на Ћемовско поље преко пута Комбината Алуминијума и да пуцају из аутоматске пушке. Уласком у возило Мандић је примијетио да на поду изме у задњег и предњег сједишта стоје двије аутоматске пушке и да је сигуран да на једној од њих а из којег је тог дана пуцао Вулевић пише „пиљак”. На тој локацији су обадвојица испалили-испуцали по један оквир, а по његовим ријечима по 30 метака након чега су покупили чауре, од испаљених метака, а затим је Мандић сјео на задње сједиште „голфа” и до доласка до паркинга са мајцом која се ту налазила чистио ове пушке. Исту радњу и на истој локацији поновили су њих двојица и након неколико дана и како наводи Мандић, да му је остало у сјећању, да је том приликом њему у то возило и испала платнена марамица, а која је након његовог изласка остала у возилу, претходно му је служила да са њом чисти пушке.

Послије ових радњи Мандић и Вулевић су се сретали и гледали редовно, али како он наводи нијесу ништа коментарисали о возилу и пушкама.

Критичног дана то јесте 27.5.2004. Мандић наводи да се заједно са Вулевић Вуком у вечерњим сатима негдје до 23.15 часова налазио у пицерији „Леоне“ у Улици Његошевој, и да том приликом нијесу разговорали о поменутом возилу, нити о било чему што је везано за исто. Око 23 и 15 Мандић одлази у кафе бар вл. Чавић Марка такође у Ул. Његошевој, док Вулевић одлази за њега у непознатом правцу.

Након краћег боравка у поменутом локалу одлази у дискотеку „Манија” у Ул. Слободе гдје након уласка му прилази сувласник Мирановић Брацо, са којим Мандић кратко разговара а након тога одлази и задржава се у друштву са Дрешај Леоном. То се све дешава негдје иза поноћи али се не може сјетити у колико је тачно то било сати. Претходно томе то јесте док је боравио у локалу вл. Чавић Марка, чуо је да је неко пуцао на Душка Јовановића директора дневног листа „Дан”.

Шта каже Вук Вулевић на уво Мандићу

Након краћег разговора са Дрешај Леоном у дискотеку улази Вулевић Вук који прилази Мандићу, позива га да се одвоје од Дрешаја у страну и том приликом му на „уво” саопштава да је он извршио ово што се ноћас десило и говори му то јест пита га да му учини једну услугу с обзиром да је он каратиста и да нико неће посумњати на њега, да треба да пође до возила марке „голф” које је паркирао на паркингу у описује му зграду у близини кафе бара „Дукља-Кербер” у Ул. Светозара Марковића, да ће му он дати рукавице и донијети бидон са горивом и да Мандић пође и пронађе то возило на паркингу, објашњавајући му да је најбоље да гориво-бензин, проспе по крову возила и да се исто слива низ шофершајбну, а затим да полије бензином и гуме возила, а затим исто упали да је то најбољи начин да од тог возила не остане ништа.

Мандић не размишљајући договара се са Вулевић донесе бидон са бензионом а он полази до своје куће у Улици Моше Пијаде гдје из куће узима једну капу-шешир тамне боје, а која на предњем дијелу има ознаку – амблем фудбалског клуба Интер, а које је власништво његовог брата Мандић Алмира.

Након краћег времена, а по претходном договору, Мандић и Вулевић се састају на паркингу преко пута стамбене зграде у којој живи Вулевић, и том приликом му Вулевић даје запаковане рукавице марке „лоџекс”, колико се он сјећа, и бидон са око 5 литара бензина. Наведене ствари Мандић ставља у своје возило марке „ауди А8” и одлази у Улицу С. Марковића гдје обилази паркинг и проналази паркирано возило марке „голф 3”, али овог пута са ПГ таблицама и добро се сјећа да је поред тог возила било паркирано ПМВ „форд сијера” тамне боје.

Између та два паркирана возила оставља овај бидон са бензином а са својим „аудијем” одлази у Улици Ивана Вујошевића иза ресторана „Маша” гдје исто паркира. Након паркирања возила и из којег узима описану капу-шешир, рукавице иде пјешке у правцу паркинга то јест у Ул. С. Марковића гдје се налази ПМВ „голф”.

Доласком до возила покушава насилним путем да отвори стакло на предњим вратима, али у том моменту чује да неко отвара прозор или врата на оближњој згради, оставља бидон са руку скида рукавице, са главе капу исте баца у близини возила а затим одлази до свог возила сједа у исто и иде у правцу своје куће.

Овакав његов поступак објашњава нам да за то да уради није имао срца, да је кукавица. Након извјесног времена телефоном је позвао са броја 067-607-607 Вулевић Вука на број 067-409-419 и истом саопштава да није запалио возило из разлога што су се у близини налазила нека лица. На ове његове ријечи Вулевић му одговара „да нема везе, ко ће га наћи”.

У даљем разговору Мандић је изјавио да се након овог догађаја осјећао психички растројено и да је након пар дана из средстава јавног информисања сазнао да је возило пронађено као и то да су позвани полицијски стручњаци из Вис Бадена-Њемачка у циљу вршења увиђаја и проналажења трагова на и у самом возилу, те да је претпоставио да ће се у возилу наћи и неки трагови који указују на његово присуство у истом, с обзиром на то да је са поменутим возилом ишао да пуца из аутоматске пушке са Вулевић Вуком као и присутне чињенице да му је приликом боравка у возилу у истом испала марамица.

Из тих разлога је одлучио да отпутује за Француску-Париз, гдје би наводно обишао дјецу од покојног ујака, и присуствује мечевима Ивана Стругара чији је термин одржавања 5.06.2004. г. Такође, наводи да се приликом кратког боравка у Београду телефоном чуо са Вулевић Вуком који му је заказао да се наредног јутра нађу у Београду. Наводи да није имао намјеру да бјежи из земље, а да је одмах након доласка у Београду био обавијештен, да га већ потражује ЦБ Подгорица и да је он том приликом обавио консултације са својим адвокатом Велибором Марковићем, као и неким својим пријатељима из МУП-а, а који су му рекли да може слободно да иде, да се након повратка јави полицији ЦБ Подгорица.

Наводимо да је дана 01.06.2004. г. у вечерњим сатима чим је слетио у Београд телефоном позвао свог брата Мандић Алмира и у његовом присуству му је од стране ОСЛ ЦБ Подгорица саопштено да се првим авионом врати у Подгорицу, а ако то не уради да ће се за њим расписати потјерница. Мандић је након овог упозорења рекао да ће наредног јутра првим летом за Подгорицу доћи и јавити се припадницима ЦБ Подгорица. Што није урадио.

У току разговора исти наводи да критичне ноћи се сигурно није налазио у возилу а да је свјестан да ће експерти из Вис Бадена пронаћи трагове који указују на његово присуство у исто и да ће због тога платити дебелу цијену, као да ће пронаћи трагове и на одбаченим рукавицама и капи у непосредној близини возила што ће га довести у сумњу да је он био присутан критичне вечери приликом извршеног кривичног дјела убиства.

ОВЛАШЋЕНИ ПОЛИЦИЈСКИ СЛУЖБЕНИЦИ
ЦБ ПОДГОРИЦА

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: