Експлозија која је дошла ниоткуда и иза себе оставила угљенисану пустош

Тридесетог јуна 1908. одјекнула је експлозија изнад сибирске шуме, у близини реке Подкамена Тунгуска. Ватрена лопта пречника 50-100 метара опустошила је 2.000 квадратних километара шуме и оборила 80 милиона стабала.

Земља се тресла, а у најближем граду, 60 километара даље, прозори су се поразбијали. Његови житељи су осетили врелину експлозије, а неки су чак пали на земљу. На срећу, ова област је ретко насељена. Према званичним подацима, није било жртава, мада је објављено да је један гонич ирваса настрадао када га је ударни талас бацио на дрво. Стотине ирваса се угљенисало.

Један очевидац је рекао да се “небо поделило на два дела и да је високо изнад шуме цео северни део неба био у пламену…”

“У том тренутку се зачуо прасак на небу и снажан тресак… После треска се се чули звуци као да камење пада с неба или као да пуца оружје.”

У “Тунгуској експлозији” ослобођено је 185 пута више енергије него приликом експлозије атомске бомбе бачене на Хирошиму, а сеизмички таласи су регистровани чак у Великој Британији.

Упркос томе, више од 100 година касније, научници се и даље питају шта се тачно догодило тог судбоносног дана. Многи су уверени да је експлозију изазвао астероид или комета, али чињеница је нађено веома мало остатака тог великог ванземаљског објекта погодовала је развоју много необичнијих теорија.

Тунгуска област је веома удаљена, карактеристична по дугој оштрој зими и веома кратком лету, када се земља претвара у блатњаво и неприступачно тло. Када се експлозија догодила, нико није дошао да испита шта се заправо десило, јер су руске власти у то време имале веће бриге. Биле су то године пре Првог светског рата и револуције.

Тек 1927. руски тим предвођен Леонидом Куликом коначно је посетио ово подручје. Када је тамо стигао, штета је и даље била очигледна, иако је прошло скоро 20 година.

Велика површина тог подручја (око 50 километара) била је прекривена обореним дрвећем и имала је необичан облик лептира. Кулик је сматрао да је то последица експлозије ванземаљског метеора у атмосфери. Збуњивало га је што није било ударног кратера, нити остатака метеора, али је на крају закључио да је мочварно тло било сувише мекано да би било какви остаци остаци сачувани – шта год да је било у питању – и да се они налазе испод земље.

Други руски научници су касније тврдили да је штету изазвала комета, а не метеор. Комете се великим делом састоје од леда, а не од камена, као метеорити, тако да би недостатак ванземаљских фрагмената могао лакше да се објасни на тај начин. Лед би почео да испарава одмах по уласку у Земљину атмосферу и тај процес би се наставио све док не удари у тло.

Расправа о могућим узроцима експлозије тиме, међутим, није била завршена.

Неки су сматрали да је “Тунгуска експлозија” последица судара материје и антиматерије. Када се то деси, оне се међусобно уништавају, ослобађајући велики количину енергије. Други су тврдили да је реч о последици нуклеарне експлозије, а још чуднија је била идеја да се на том месту срушио ванземаљски свемирски брод док је трагао за чистом водом Бајкалског језера.

Међутим, ниједна од тих теорија није опстала. Године 1958. научници су у земљи на том месту открили силикат и магнетит у траговима. Анализа је указивала на висок садржај никла, познатог састојка метеорског камена: теорија о метеору је, изгледа, ипак била тачна.

Упркос томе, увек изнова су се појављивале све маштовитије идеје. Године 1973. у угледној часопису “Нејчер” објављен је чланак у коме аутори тврде да је експлозију изазвала црна рупа која се сударила са Земљом.

Године 2013. тим научника предвођен Виктором Квасницом из украјинске Националне академије наука дефинитивно је прекинуо овакве спекулације. Они су анализирали узорке камена прикупљене на месту експлозије 1978. године и установили да су метеорског порекла. При том је важно напоменути да су анализирани фрагменти били извађени из слоја тресета који потиче из 1908. године. Остаци су садржали трагове минерала лонсдалеита, који има кристалну структуру сличну дијаманту. Тај минерал се ствара када структура која садржи графит, попут метеора, удари у Земљу.

“Наша студија узорака из Тунгуске, као и истраживања многих других аутора указују на метеоритско порекло Тунгуске експлозије”, каже Квасница. “Мислимо да се тамо није десило ништа паранормално.”

Он сматра да су научници утрошили превише времена тражећи велике громаде стена. “Оно што је требало анализирати су ситне честице”, сматра он.

Ово, међутим, ипак није коначан закључак. Метеорске кише су честа појава. Мале метеорске кише могу неприметно да распу своје остатке по Земљиној површини, па су и анализирани узорци могли потицати од њих.

Међутим, научници се и данас углавном слажу да је “Тунгуску експлозију” изазвало велико космичко тело попут астероида или комете које се сударило са Земљином амтосфером.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: