Експресно одлучују: Уставни суд, када је усвајао жалбе за пуштање Лазовића, није размишљао да ли би то узнемирило јавност

Уставни суд је у првом дијелу ове године, за само шест дана, експресно одлучивао о жалбама ухапшеног агента Агенције за националну безбједност (АНБ), Петра Лазовића, о пуштању на слободу уз јемство.

Оба пута Уставни суд је, како су подсјетили из Акције за социјалну правду (АСП) након анализе докумената о пресудама овог суда, оцијенио да му је повријеђено право на личну слободу не осврћући се, при томе, ниједном ријечју да ли би његово пуштање на слободу узнемирило јавност.

Домаћа јавност, упозоравају из АСП, мјесецима свједочи узнемирујућим изводима из СКY преписки, али и појединим фотографијама мучења одређених лица, гдје се сумњичи овај бивши службеник АНБ-а.

„Уставни суд је у обје одлуке подсјетио да су у пракси Европског суда за људска права прихватљиви разлози за одбијање пуштања на слободу уз јемство – опасност да се оптужени неће појавити на суђењу, да ће предузети кораке да омета правду, да ће извршити нова кривична дјела, док је четврти прихватљиви разлог да ће изазвати узнемирење јавности- навели су из АСП-а у саопштењу за портал РТЦГ.

Ипак, како наглашавају из ове НВО, Уставни суд није улазио у оцјене да ли би пуштање на слободу Петра Лазовића, са које би се бранио од озбиљних оптужби, довело до узнемирења јавности.

Такође, додају из АСП-а, избјегао је да у меритуму цијени наводе да би му у бјекству могла помоћи друга осумњичена лица, која тренутно нијесу доступна кривичним органима Црне Горе.

„У првој одлуци од 24. фебруара ове године, којом је усвојио уставну жалбу и утврдио повреду права на личну слободу, наводи се да је судија за истрагу (касније оспорено) прихватио предлог за одређивање јемства од 1,6 милиона еура као довољну гаранцију да Петар Лазовић неће побјећи, уз надзорне мјере забране напуштања боравишта, јављање државном органу и одузимање путне исправе. Његов адвокат тврдио је да све то ‘разумно‘ онемогућава бјекство окривљеног”, навели су из АСП-а.

Као јемство су тада биле понуђене непокретности два приватна предузећа, вриједности 1,54 милиона и 100 хиљада у кешу, које би Зоран Лазовић, отац Петра Лазовића, положио у судски депозит.

„У жалби Специјалног државног тужилаштва (СДТ), коју је прихватио Виши суд, било је указано да је Петар Лазовић осумњичен за стварање криминалне организације са запријећеном казном до 15 година затвора, кријумчарење са запријећеном казном до осам година, продужене злоупотребе службеног положаја са запријећеном казном до пет година, те би у случају осуде могао очекивати релативно високу казну, што га не може оставити равнодушним према суду и што код њега може лако довести до одлуке да напусти Црну Гору и дозволити да јемство пропадне. СДТ је указивао и да је организатор криминалне организације (Радоје Звицер) на слободи, па би Петар Лазовић био мотивисан да уз његову помоћ неовлашћено пређе државну границу, указивано је и да му сестра живи у Италији, док се за понуђене некретнине од два предузећа наводило да она посједују и другу бројну имовину, па у случају бјекства и пропадања јемства то не би значајније нарушило њихово пословању“, упозоравају из НВО „Акција за социјалну правду“.

У новој одлуци Уставног суда, на уставну жалбу, понављају се безмало исти наводи и судијске оцјене, као у претходној одлуци, и она је практично ‘цопy-пасте‘ ранијег одлучивања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: