Електронска изложба о Светолику Ранковићу

Поводом 150 година од рођења српског писца Светолика Ранковића (1863-1899), Библиотека Матице српске приредила је електронску изложбу грађе из својих збирки и Рукописног одељења Матице српске којом су обухваћена Ранковићева дела, као и литература о њему.

Ауторке изложбе су Силвија Чамбер и Ивана Гргурић, уредник Миро Вуксановић, а може се погледати у јавном каталогу Библиотеке до 19. септембра.

Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на ЦД-у у Библиотеци, као и на сајту www.бмс.рс.
Светолик Ранковић рођен је 7. децембра 1863. године у Великој Моштаници, а потом се његова породица преселила у Гараши, село поред Аранђеловца.

Нижу гимназију и богословију Ранковић је завршио 1884. у Београду, а потом је отишао у Кијев где је 1888. године завршио Духовну академију упознавши се са богословско-филозофским наукама и историјом руске и светске литературе.
Највећи утицај на њега оставила су дела Толстоја, Гогоља, Гончарова, Корољенка и других руских писаца.

Године 1892. објавио је прву приповетку „Јесење слике“ у часопису „Отаџбина“.

Док је Ранковић био на летњем распусту 1886, хајдуци су напали породичну кућу и убили оца Павла, а мајку и остале мучили.
Ранковић је успео да побегне и доведе помоћ под околностима које су описане у његовом првом роману „Горски цар“ објављеном 1897. године као 38. књига Српске књижевне задруге.

Други роман „Сеоска учитељица“ наградила је Матица српска, а штампала га је Коларчева задужбина 1899.
Лечећи се од туберкулозе у Херцег Новом 1898, довршио је приповетку „Стари врускавац“ и започео писање трећег романа „Порушени идеали“.

Након смрти најмлађег сина прешао је у Београд где је 18. марта 1899. умро у 36. години.
Српска књижевна задруга је 1900. године, као 62. књигу, објавила „Порушене идеале“ које је Ранковић завршио последњих седмица живота у самртној постељи.

У четвртом колу антологијске едиције Десет векова српске књижевности Издавачки центар Матице српске (ИЦМС) објавио је ове године књигу „Светолик Ранковић“ коју је приредио Радослав Ераковић.

Овом писцу оглед је посветила и Светлана Велмар-Јанковић у књизи „Сродници“ коју је, такође ове године објавио ИЦМС у едицији „Матица“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: