Елита на пазаришту

У Сербији, глумац Јездић Ненад трпи оштре критике, јер је на отварању ауто-пута, у једном тренутку дотрчао са ливаде, и публикуму се представио као Милош Велики, том улогом, према сопственим ријечима, у првом реду се одужујући земљи и народу. Зато су га, дословно речено, набили на критички колац!

Шта би тек овдје имало да се каже о маленом али глумишту које је листом на страни ДПС-а, од Бранислава надасве Поповића па до неуспјелог комичара и директора позоришта, који напросто обожава трибине владајуће партије, на којима зна баш да се уживи – ама и разголитити – ништа мање од вајара Шошкић Ненада, који се у политику разумије нешто мање од потписника редова у глину и гипс.

Овдје, ваистину, нема елите, понајмање културне, а Академије што се, пак, тиче, није друго до старачки дом. Или – бања у којој се лијече и годинама све до смрти одмарају маторе дртине које још продају комунистичку причу. Ону: по шумама и горама наше земље итд…

Можете ли замислити ситуацију у којој би, рецимо, неки глумац преко твитера попљувао шефа државе? Ја, не! Или, опет рецимо, реторички нагузио тековине двадесет првог маја? Иако Црногорац, коначно признао да је ово посрани пројекат приватне државе? Уопште се побунио, као што је то учинио редитељ „Поглед са ајфеловог торња“, повод била чистка у Јавном сервису, због чега више у овој црној недођији неће моћи ни рекламу снимити. Добро је још ако успије закучити и режирати какву свадбу обавезно уприличену на ријеци Црнојевића…

Онај С. Граховац је нешто покушао у Никшићу, и убрзо се повукао, готово извинуо, поклонио и објаснио како то није његов монолог, него дио текста којег у оргиналу пренесе, изговарајући одломак о цвату криминала, корупције, безакоња и бесрамног богаћења, на шта се итекако брецнула прва дама града под Требјесом. (Откуд та у позоришту, пита цјепач карата и крсти се објема?)

Да не повјерујеш до које мјере овдашњи „културни“ и „интелектуални“ свијет обожава владајућу партију! У све им можеш дирнути, осим у ДПС! Зато, они који одбијају да конзумирају било какав назови културни догађај – попут моје маленкости – јесу истинска опозиција цјелокупном руглу у које смо се претворили. Са политичким позориштем и алцхајмер Академијом која никад, никакав скандал није нашла за сходно прокоментарисати, трансцендирајући ново црногорско бићце и његову историју на височију разину…

Заиста – да ли је у Црној Гори икад постојала критичка мисао?!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: