Емило Лабудовић: А шта послије?

Пише: Емило Лабудовић

Таман сам помислио да нас је снашло веће чудо од литија и да смо у опасности већој од Митрополита и да ће ови што бдију над „секуларном и демократском“ мало одморити кад оно – међутим. Не да не одморише него опет из тешке артиљерије, а све претичу један другога. А кад посустану Шуковићи (није лако носити толико бреме мржње) прискочи Бошковић (није министар, мада је душу дао за то) па неки који тек стичу имена и звање експерата за све и свашта, па… Питам се само како успијевају да их наватају толико а онда се сјетим како је италијанска команда на Цетињу ’41. јавно молила грађанство да одморе од потказивања (деминутив за шпијање) и да долазе само четвртком. И кад смо већ код тога, рече ми јутрос један човјек са сред Цетиња, из Бајове, да је Цетиње једини италијански град у којем нема вируса. Јесте да је цетињски, али што је много, много је, рекох и одбих. Шта год и како год, макар и од Цетињана, ја тај град, захваљујући Лесу Ивановићу и Тиху Вујовићу, просто обожавам. Али, да се вратим онима који „потказују“ а којих има и на Цетињу а и мимо њега много више.

Рекох, помислио сам да ће слике успаничене Европе, Америке, Аустралије, Азије, пошаст која већ куца и на домаћа врата колико год да су замандаљена са седам брава, макар за неко вријеме и лелекаче над Црном Гором и њен одбор за сахрану у лицу Јавног лечка одморити и окренути их ономе што нас је снашло и што нас тек може снаћи. Али, авај… Домобранитељи потегоше хаубицу од 100 милиметара. Не година, него милиметара, да не буде неспоразума. Чувени академик и још чувенији дукљаноид, уз бројаницу нам поброја све по списку и мимо списка. Није то од јуче, рече, датира то још од архонта Петра, од Туђемила, од Дукље, од Начертанија од… па до Иринеја, Амфилохија, Јоаникија, Андрије, Вучића. И, окренувши бројаницу на почетак, поручи да ће се „секуларна и демократска“ још једном одбранити и опстати. И повјеровах му јер је академик и има бројаницу и јер на „секуларну и демократску“ не смије ни овај што је читав свијет бацио на кољена.

Али, бризи никад краја. Само што сам, захваљујући академику, пребринуо за „секуларну“, кад навријеше тамни облаци отуда од запада у виду питања: шта послије? Јер, корона ће, дошла или не дошла, проћи. Узеће данак, ући на тамне странице историје човјечанства, тик до шпањолке и куге, и оставити пустош. Већ пријети да урнише економију, туризам, банкарство, индустрију… Америка се затвара, Европа се већ дистанцирала од свог остатка и свако брине своју бригу. Ембарго на извоз свега и свачега, од љекова до хране и репроматеријала учиниће да се увозно орјентисане државе, а „секуларна“ је таква мимо друге, суоче са веома озбиљним проблемима. Ризикујући да ме „тајновидац из Барјамовице“ оптужи за ширење панике, сасвим се озбиљно питам како ћемо и шта ћемо? Хоћемо ли, опет, као за вријеме санкција, промовисати државни шверц као главну производну грану? Шта ће да раде они који живе од туризма, пољопривреде, увоза, трговине… А шта ћемо сви ми са свима њима? И хоће ли тада бити од неке фајде то што су они – они а ми – ми, сумњиви, непријатељи, страни плаћеници или, ријечју, Срби.

Али, ич се не бојим те могуће оскудице, навикли смо ми на то одкад нас има, и „све што дође ми смо му наредни“. Бојим се само да ћемо ми Срби, литијаши, православци, опет бити криви и за то и да ће нас академик са бројаницом дописати таман уз Гарашанина. И да ће опет на Јавном кренути хајка, да ће се дићи кука и… мотика сигурно неће јер је та алатка у Црној Гори непожељна колико и корона, и да ће их у један вакат и сам Јавни молити да одморе. И тако ће наше врзино коло у које смо се уплели окренути још један круг, очкао и бројаница академика. Али, кога брине хљеб, важно је да „никад више 1918.“! И неће, кунем ти се, академиче, али ко зна, сваки вијек има своју осамнаесту а генерације које долазе низаће неке друге бројанице. Можда неће бити академици, али паметнији сигурно хоће.

П. С. Извињавам се Ружи Вељовој и осталим „вељиницама“ што их будим из летаргије самоизолације и што им реметим сан стољетни. Не бих да не би бројанице.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: