Емоција и заборав
1 min read
Да, често се чује како о НАТО-у треба расправљати без емоција. То је једна од крупнијих подвала у серији многих коју форсирају пропагандисти и љубитељи овога војног савеза, јер кад искључите емоције, онда сте зрели да вас препарирају и да забораву предате све оно што је прије 15 година нашем народу урадила ова неконтролисана и бахата сила. Код њих емоције не важе, јер су оне блиско повезане са истином, која каже да је НАТО у Србији и Црној Гори побио на хиљаде цивила, а да је прва жртва пала у Даниловграду.
И одакле емоције некоме ко изврши такве злочине, и ко злочине у континуитету понавља на више других локација широм свијета. Ево ја ћу са емоцијама, са поносом рећи да је наш народ тога прољећа 1999. показао све врлине које су га красиле вјековима и да је наша војска пружила херојски отпор. Са емоцијом ћу казати и да сам поносан што сам тога прољећа био дио те војске.
Друга велика подвала промотера НАТО-а у њиховој глупавој и увредљивој кампањи је да треба да заборавимо. Кога? Милицу Ракић, Сашу Стајића, мајора Радосављевића, побијене у Мурину и Грделичкој клисури… Или да заборавимо да је један од циљева агресије био и покушај стварања тзв. државе Косово, а да је неколико година раније бомбардована Република Српска и Република Српска Крајина…
На крају крајева, зар треба да заборавимо срамно и велеиздајничко понашање црногорске власти, да заборавимо оне протуве које су чиниле све да војсци отежају одбрану отаџбине, који су позивали на дезертерство, цијепали војне позиве, уводили радну обавезу, гасили војсци воду и струју… Такви би исто урадили и данас.
Зато су емоције и непристајање на заборав, најбоље оружје у борби против глупости. Никада не заборавимо оне који су страдали тога прољећа 1999. Не заборавимо српске хероје који су положили своје животе бранећи отаџбину.
Нека им је слава.
Пише: Јован Јоле Вучуровић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Сјајан чланак Вучуровића и комантари са емоцијом.
Овај портал све више постаје мјесто окупљања слободних људи и слободног размишљања.
Не мари ништа ако међу посјетиоцима има и „професионалаца“ и оних који не љубе слободу.
Zanimljivo je da je Narodna stranka predvodila antisrpsku histeriju i izdaju za vrijeme Nato agresije, a ne SDP i DPS
Slava herojima odbrane otadzbine
Пораз је потпун само када човјек или народ почну да размишљају на начин својих непријатеља, када свијет и све у њему, на крају и себе саме, виде очима тих непријатеља.
Заборав је први корак у томе, и то овдашњи љубитељи НАТО добро знају.
Стога, памтимо. И памтићемо – макар у инат.
Ипак, 19:1 – много је, куме, много је!
Нека им је Слава! Ко може да не мисли на невино страдале и ко може да погне главу пред агресором на понизан и робовски начин, ко призна окупацију и окупатора, тај је за мене морална нула! Питао бих те моралне нуле, кога би они слали да гине у агресорским НАТО ратовима? Би ли они сами узели пушке у шаке и пошли да гину за љубљени им НАТО? Не би, наравно!