Енис Суљевић – херој са Кошара: Изгубио сам ногу бранећи моју Србију и није ми жао
Енис Суљевић, фото: ФБ Историја Срба
Енис Суљевић херој који се храбро борио на Кошарама данас је војни ратни инвалид који је остао без ноге. Живи у Пријепољу, срећно је ожењен и има троје деце. Ово је његова прича.
“После месец дана служења војске у Рашкој, ја сам добио прекоманду у Косовску Митровицу. Нисам тада знао шта ме све чека. Имао сам 21. годину. Био сам млад и пун снаге. Из Митровице су ме пребацили у Бајгору, а затим у караулу на Кошарама.
Тог 11. маја када сам изгубио ногу, добили смо задатак да изнесемо по 30 килограма мина од положаја до базе. Са мном је био мој, тада најбољи друг, Бојан из Владичиног Хана, који је имао свега 19 година. Сећам се као сада да сам се обратио Бојану речима “Боки, ја не могу више, немам снаге, идемо до извора да попијемо воде”. Неколико корака касније пала је прва бомба. Осетио сам само хладан ваздух чија ме је јачина оборила на земљу.”
Енис није могао ни да наслути шта ће се у следећем тренутку десити њему, нити његовом пријатељу Бојану кога, нажалост више никад није видео живог.
“Када сам видео да пада друга бомба, покушао сам да побегнем и схватио да од бутине на доле немам ногу. Шикљала је крв на све стране, много сам се уплашио. И сећам се кроз маглу гласа, који се чуо иза мене. Био је то Бојан, који је говорио “Спасавај ме, Суљо!” Имао сам повреде бутине и главе. Рана на глави је била два милиметара од мозга. Све време за крв која се сливала низ моје лице, мислио сам да је зној. Само ме је Бог сачувао.
Неколико дана касније тражио сам телефон да се јавим породици. Рекао сам им да сам рањен и да дођу на ВМА. Ни у једном тренутку без обзира на све, нисам жалио што сам све то доживео, драго ми је да сам се часно борио са пријатељима, за своју земљу.”
Још једном напомињемо да се тим Историја Срба залаже за српство без обзира на религију. Ја лично имам много пријатеља муслиманске вероисповести који себе декларишу као Србе.
“Брат је мио, ма које вере био.”
Текст је интегрално пренијет са фејсбук странице „Историја Срба“, од датума 17. новембра 2017. године
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Разумијем БГ. Хвала на информацији.
Ne varaš se Radane. Osetljivo je i bolno do kostiju.
Porodica je bila izričita po pitanju svoga deteta.
Da, heroj jer nije dopustio da mu u agoniji šiptari istresu šaržere u manje od pola tela.
Heroj mu je otac koji je molio i stoički podneo istinu o svom detetu. Koji je udarao i šamarao da vidi svoje dete. Heroji su sveštenici koji su plačući opelo održali.
Поштовани уредниче,
Није ваљда моје инсистирање да се саопшти презиме овог Бојана што га помиње Енис разлог да се овај текст експресно уклони са насловне стране и практично скрајне у ову рубрику. Ја мислим да сам начео врло важну тему. Знате, рат је рат и у рату се гине на разне начине и није у реду да се прави селекција међу погинулима како је то урађено у књизи Јунаци отаџбине у којој, између осталих, нема ни биографије нашег хероја Аврамовић Владимира Марка чија породица живи у Тивту. Ред је да се такви пропусти, односно неправде исправе и моји коментари на ову тему су у том духу. Овај портал има посебну (не само информативну) живу снагу и мислим да то треба искористити доприносом истини и правди.
Хвала на информацији БГ, али опет нема презимена Бојана о коме Енис говори. Значи ли то да тога Бојана, чије си околности страдања навео, нема на списку погинулих бораца са Кошара, односно у књизи „Јунаци отаџбине“ у којој, то знам, нема биографија свих војника Војске Југолавије погинулих 1999. године. Волио бих да се варам, али бојим се да је према овом Бојану учињена огромна неправда ако је изостављен из књиге зато што је, да би скратио муке, извршио самоубиство. Знам да је ово осјетљиво питање, али молим за потврду или деманти овога што наводим. Грешке се у потпуности никада не могу исправити, али је боље то накнадно учинити него забетонирати неправду.
Енис је јунак и човјек. Бојан о коме свједочи, а не помиње му презиме је највјероватније Бојан Радојковић рођен 20.10.1977. у Смедереву, припадник славне 63. падобранске јединице који је погинуо од авио бомбе у рејону Кошара 13. маја 1999. године. Кажем највјероватније јер се, од више погинулих војника са Кошара са именом Бојан, подаци које наводи Енис највише поклапају са подацима које сам навео.
Ако је Енису доступан овај портал, био бих му захвалан да ово потврди или демантује.
Погинулим јунацима са Кошара нека је слава, а Енису да Бог подари срећу, А Србија егзистенцију достојну инвалида – јунака.
Nije Radane taj Bojan…
Enis je bio onesvešćen, a Bojan je ostao bez dela trupa i nogu. Izvršio je samoubistvo na licu mesta.
Tepih bombe…
Суљо брат наш!!Србијо помози својим херојима!!!
Suljevici su koliko znam iz Kanja kod Bijelog Polja, Kazu za njih da su dobri ljudi, da sa komsijama pravoslavcima zive u ljubavi, tako da me ne cudi da je i Enis slijedio put pravde i Ljubavi. Neka mu Bog podari svaku srecu, i njemu i njegovoj porodici.
Srce mi je na mjestu kada ovo čitam. Suljo, djeca ti sretna i vesela u ljudine izrasla, da Bog da!
Ti si NAS BRAT, i nek te dobri ALAH nagradi svakim Bericetom.
Suljo ,Bog te blagoslovio ,tebe i porodicu tvoju!Zivi bili na mnogaja ljeta!
Veliko hvala