ЕПЦГ и ЦБЦГ спремају нову омчу грађанима: Ко има дуг за струју тешко ће до кредита
1 min readГрађани који имају велики дуг за струју убудуће би могли имати проблеме приликом подизања кредита, јер ће Електропривреда Црне Горе (ЕПЦГ) Централној банци (ЦБЦГ) за потребе вођења Кредитног регистра достављати податке о дуговањима корисника електричне енергије.
Достављање података о дуговањима омогућено је на основу мишљења Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама, која је оцијенила да сходно члану 37 Закона о ЦБЦГ постоји законски основ да ЕПЦГ, Централној банци за потребе вођења Кредитног регистра доставља податке о дуговањима корисника услуга, пише Дан.
Са друге стране, истакли су да је достављање личних података корисника услуга, тачније физичких лица (ЈМБГ и адресе пребивалишта), из Кредитног регистра на коришћење ЕПЦГ, у сврхе ажурирања и допуне базе података клијената Електропривреде у супротности са Законом о заштити података о личности, па то предузеће неће имати на располагању базу података коју има врховна банкарска институција.
ЦБЦГ је у захтјеву за давање мишљења Агенцији навела да је одлучила да искористи законска овлашћења и допуни Кредитни регистар подацима о задужењима појединих лица према ЕПЦГ.
Навели су и да је опште позната чињеница да ЕПЦГ као пружалац услуга грађанима, кроз закључење посебног уговора, даје могућност оним корисницима услуга који имају дуговања да те дугове измирују у мјесечним ратама.
“Закључењем уговора о отплати дуга појединци оптерећују своје приходе, па би њихово додатно задуживање код кредитне институције могло угрозити њихове финансије, што би у коначном, као домино ефекат, изложило ризику банкарски систем и комплетну економију, те да је зато врло важно да се додатно врши процјена кредитне способности сваког појединца који планира да се кредитно задужује како би се минимизирао кредитни ризик који је доминантан у банкарском систему Црне Горе”, наводи се у захтјеву.
Савјет Агенције је у мишљењу које је потписао предсједник Мухамед Ђокај навео да ЦБЦГ има правни основ за обраду личних података, али сагласно принципима и стандардима садржаним у потврђеним међународним уговорима о људским правима и основним слободама обрада личних података од органа власти морала би бити јасно дефинисана кроз изричиту законску норму.
“Савјет Агенције је начелног става да се постојећим правним оквиром из члана 37 Закона о ЦБЦГ, на превише општи и дискрециони начин дају овлашћења ЦБЦГ за обраду личних података у Кредитном регистру. Ово посебно имајући у виду да је вођење Кредитног регистра уређено експлицитном законском нормом, док се начин обраде уређује подзаконским актом, односноуговорним односом, што само по себи може довести до несигурности и злоупотребе, нарочито ако је сагласност лица услов, односно основ који ће оправдати обраду (право на коришћење) личних података субјекту који нема статус кредитно-финансијске институције, већ се ради о субјекту који врши дјелатност од јавног интереса (снабдјевач који обавља дјелатност снабдијевања електричном енергијом)”, наводе у Савјету.
Савјет констатује да не постоји ваљани правни основ да ЕПЦГ, ради тачности и прецизности своје базе корисника, има право да користи идентификационе податке лица из Кредитног регистра јер он није успостављен за ту намјену, па се самим тим и подаци садржани у њему могу користити искључиво у законом утврђене сврхе.
“ЕПЦГ, како кажу, као руковалац збирке личних података корисника услуга, правни основ обраде личних података својих корисника (крајњег купца) базира на закљученом уговору о снабдијевању за тачно дефинисану сврху (регулисање права и обавеза између снабдјевача и крајњег купца). Јасно је да идентитет крајњег купца са којим ЕПЦГ закључује уговорни однос мора бити недвосмислен, као и да постоје други законски механизми да, у случају, нетачности, дође до исправке тј. ажурирања података”, закључује Савјет.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A ko je lud ,ili mozda ne, da uzme od njih kredit.Kako ce klijenti Atlas banke proci,da li ov koji su uzeli kredit moraju da ga VRTAJU ili ce cekati dok se izmire dugovanja prema stedisama pa tek iza toga?Jer ako nema novca za stedse, netreba ni duznici da placaju dug………….?