ЕПЦГ у бројкама (3): Однос према Термоелектрани до 2021, ТЕ Пљевља, ХЕ Перућица и ХЕ Пива данас

Ауторски текст Милутина Ђукановића, предсједника Одбора директора ЕПЦГ

Поштовани грађани,

Као предсједник Одбора директора ЕПЦГ имам обавезу да вас обавијестим и подсјетим шта смо све урадили у претходном периоду и шта планирамо да радимо у будућности. С тим у вези, у неколико текстова ћу покушати да вам приближим о чему се ради.

У првом тексту смо направили увод у причу, у другом смо се посветили неким проблематичним одлукама до 2021. године, а сада ћемо представити однос према Термоелектрани до 2021. године, као и стању у том постојењу, Пиви и Перућици данас.

Однос према Термоелектрани до 2021. године

Осим горе описаних активности важно је поменути и још неке процесе, од којих су неки спорни, а неки значајно оптерећују и данашње пословање ЕПЦГ. Овдје ћемо посебну пажњу обратити на Еколошку реконструкцију Термоелектране Пљевља и однос који је имала Влада и пословодство ЕПЦГ прије доласка новог пословидства у марту 2021. године.

Прича о изградњи другог блока очигледно је била прича ради приче. Да се реализовао други блок могла се избјећи и прича о еколошкој реконструкцији и ЦО2 кредитима и значајним трошковима у наредном периоду. Овдје се мора указати на неке флагрантне пропусте.

Енергетска заједница је упозорила ЕПЦГ да мора хитно да се смањује емисија штетних гасова, и да је неопходно што прије урадити еколошку реконструкцију. Из тих разлога ограничила је рад Термоелектране на 20.000 сати за период од 01.01.2018. године до 31.12.2023. године.

Суштински ово је значило да Термоелектрана преполови своју производњу у наредних 6 година и да се у том периоду прилагоди рад Термоелектране, како би се испунили највећи еколошки стандарди(годишње би Термоелектрана могла да ради 5 мјесеци). Тадашње пословодство игнорисало је препоруке, и Термоелектрана је наставила „нормално“ да ради, тако да је већ у новембру 2020. године потрошила дозвољени број сати. Због очигледног притиска од стране институција ЕУ, покренута је и Еколошка реконструкција. Уговор о Еколоској реконструкцији потписан је 10.06.2020. године на вриједност од 44.981.129€ +пдв. Колико се озбиљно и стручно приступило овом послу говори и податак да је већ на Кицк оф меетинг-у од 09.10.2020. констатовано је да систем за денитрификацију гасова онако како је предвиђено претходно урадјеним Идејним пројектом (уговор од 27.03.2018.године, уговарач Стеаг Енергy Сервицес ГмбХ из Есена, Њемацка), није могуће реализовати. Такође је констатовано да је реална вриједност пројекта, да би ствари биле функционалне и задивољиле захтјеве регултиве, око 75М до 80М евра. И поред уочених проблемам одмах по потписивању, проблематичног, уговора, Бемаксу и ББ Солару исплаћен аванс у износу од 10,885,540€ (предмет је пред СДТ-ом).
Јасно је да је претходне Владе и пословодства ЕПЦГ нијесу на стручан и одговоран начин приступили зеленој енергетсјој транзицији. О зеленој транзицији и раду Термоелектране морало се размишљати много прије 2018. године, и не чекати да се добијају препоруке и упозорења. И поред декларативне приче о европским вриједностима дошло се до тога да се једноставно не жели и не могу поштовати основни постулати зелене, енергетске, транзиције. Црна Гора у том периоду није ништа знала и није жељела да се бави производњом електричне енергије из обновљих извора. Прича о повлашћеним произвођачима је само димна завјеса за производњу електричне енергије из ОИЕ, која пуно кошта и од које никакве користи нема Црна Гора, ЕПЦГ, а самим тим и грађани. Користи имају привилеговани појединци.

Да су Влада и ЕПЦГ испоштовали препоруке Европских институција, да се у периоду од 6 година за 50% смањи производња из ТЕП, дошло би до распада комплетног енергетског система, Црна Гора и ЕПЦГ би банкротирали, привреда Црне Горе би била уништена. На овом примјеру најбоље се види шта значи и колико је опасно, за читаво друштво, то што за 40. година(од 1982. године) ЕПЦГ није изградила ниједан нови извор енергије.
У дијелу који се односи на то шта је урадило ново пословодство и шта планира да уради, егзактним подацима ће се, додатно, показати колико је вођење енергетске политике до 2021. године, мало је рећи, било катастрофално. Тешко је у анализи енергетске ситуације повући линије јасног раздвајања када говоримо о претходном периоду, и периода од када енергетску политику воде нове владе и нова пословодства ЕПЦГ. Одлуке донесене закључно са мартом 2021. годином у значајној мјери утичу и на пословне процесе послије тог датума.

Шта је радило ново пословодство од марта 2021. године?

Потпуно је јасно је какав је амбијент сачекао ново пословодство које је преузело руковођење ЕПЦГ-ом крајем марта и почетком априла 2021. године. Можда је у овом контексту важно напоменути да је у последња 3 мјесеца 2020. године и прва три мјесеца 2021. године извезено за 788.581 МWх више него што је увезено, и по том основу је остварен приход од 42,605,828€. Лако је претпоставити, а самим тим и закључити да је изузетна хидрологија крајем 2020. и почетком 2021. године спасила ЕПЦГ од банкрота.

Одмах по доласку новог руководства, следећих шест мјесеци (почев од априла, закључно са септембром) увезено је електричне енергије у количини од 425.482 МWх. И поред ових суморних података, ЕПЦГ је пословну 2021. годину завршила са најбољим резултатом у својој историји, што се огледало у оствареној добити која је износила преко 47 милиона евра.
Шта је то Електропривреда радила претходних 40 мјесеци и шта планира да ради у наредном периоду.
Таксативно ћемо набројити шта се радило и шта планира да се ради у наредном периоду.

ХЕ ПЕРУЋИЦА је наша најстарија велика ХЕ која је у погон пуштана сукцесивно у периоду од 1961. до 1976. године. Од 2021. године до данас у ХЕ “Перућица“ реализован низ вишемилионских инвестиција, а у току су и најзначајније активности од 1976. године. . Реализована је инвестиција у 7 производних синхроних генератора чија је укупна вриједност преко 2 милиона евра. Нако чекања од 15 година покренута је реализација пројекта ИИ фазе модернизације и реконструкције цијеле електране. Под тим се подразумјева инвестиција од преко 30.000.000€, а у оквиру исте биће ревитализовани и модернизовани системи заштита, побуде, турбинског управљања као и управљања на нивоу агрегата А5, А6 и А7, као и разводно постројење 110кВ уз цјелокупни систем затварачница. Уз наведене активности биће урађен и нови СЦАДА систем што ће у значајном дијелу унаприједити и пружити поузданост и сигурност у мониторингу и управљању цјелокупним системом електране. Такође у оквиру овог пројекта проширен је дио радова и на претходно модернизоване агрегате А1, А2, А3 и А4 чиме ће се инвестиција заокружити и коначно ћемо имати ХЕ „Перућицу“ у пуном капацитету, спремну за пружање системских услуга мрежном оператору, од ћега ће наша компанија убирати значајне, вишемилионске, приходе. Поред директног финансијског бенефита, од системских услуга омогући ће се и боље балансирање системом, па ће самим тим бити значајно побољшани услови за укључивање додатних ОИЕ у ЕЕС ЦГ. Цијели пројекат ИИ фазе модернизације и реконструкције Перућице подржан је кредитним средствима од стране њемачке развојне КфW банке. За ову инвестицију су обезбјеђена кредитна средства од 33.000.000€ уз петогодишњи грејс период, период отплате од 7,5 година, каматну стопу у износу од 0,15%+сwап рате као и 0,25% камате на неповучена средства.

Оно што истичемо као и најважнији корак када је у питању инвестициони циклус у ХЕ „Перућица“ од 2021. године јесте да су активности на припреми за расписивање јавног позива за уговарање израде главног пројекта и извођење радова на изградњи агрегата А8 снаге 58,5МW доведене до краја. То значи да би до краја текуће године могли да добијемо извођача радова, и да максималним капацитетима кренемо у реализацију ове идеје, која је стара колико и сама електрана. Овај пројекат се, такође, реализује у сарадњи са њемачком развојном банком КфW која је омогућила кредитна средства у износу до 40.000.000€ уз заиста повољне услове који подразумјевају грејс период од 5 година, период отплате кредита од 10,5 година и каматну стопу од 2,23%+сwап рате. Уговор о кредиту, са КфW банком, биће потписан 06. септембра ове године.
Сви ови пројекти могли би да буду завршени у 2027. години. Могуће је да дође до помјерања рокова, али је извјесна њихова реализација. Биће то потпуно ново лице ХЕ Перућице. Важно је напоменути, да се активно ради и на пројекту којим би се боље валоризавале воде Никшићког поља(тунел Крупац-Слано и превођење поплавног таласа Зете у Крупац), који је био у застоју због разних административно-техничких проблема чија је вриједност 30.000.000€. Квалитетном валоризацијом вода Никшићког поља, инвестиције у ХЕ Перућица дошле би до пуног изражаја, што би се огледало у значајном повећању производње електричне енергије.
Такође, напоменућемо да су завршени радови на уређењу парк шуме Крупац и предати Општини на одржавање и управљање сходно Споразуму

ХЕ Пива – У овој електрани су у претходном периоду реализоване значајне инвестиције, а неке веома важне, након готово 40 година рада, започете. Ту прије свега мислим на радове на реконструкцији и модернизацији производних агрегата који су завршени и сада су спремни за пружање системских услуга ЕЕС-у од чега ће ЕПЦГ, баш као и у случају ХЕ „Перућица“, имати значајне вишемилионске приходе. Ове системске услуге ће бити све траженије имајући у виду све већи број ОИЕ који се укључују у ЕЕС ЦГ. Вриједност комплета овог уговора за све 3 производне јединице износио је 10.500.000€.
Поред наведеног пројекта у току су и завршни радови на капиталном ремонту агрегата А1 чија вриједност износи 700.000€ без ПДВ-а.
Покренута је и једна значајна инвестиција у обнављање примарне опреме у електрани па је потписан уговор о испоруци једног блок трансформатора са припадајућим ВН кабловима и кабловским прибором и током јесени се очекује њихова испорука и уградња, а вриједност цијелог посла износи 2.700.000€. У плану је да се у наредном периоду изврши набавка, испорука и уградња нових блок трансформатора и припадајућих ВН каблова и на друга два агрегата.
Ове године ће се завршити и заштитна конструкција у пуном пројектованом обима и на овај начин ће прилаз електрани бити у потпуности безбједан за све запослене и посјетиоце исте, што није био случај у претходном периоду. Вриједност цијелог посла износи преко 300.000€.
Када је у питању општина Плужине ефикасно је приведен крају посао изградње И фазе кружне саобраћајнице а ове године је потписан и нови Споразум са Општином о динамици извршења обавеза које ЕПЦГ има према Плужинама по основу измјештања првобитног насеља и изградње ХЕ „Пива“. ЕПЦГ ће ове године покренути низ пројеката из предметног обима обавеза и на тај начин обештетити Плужине, унапређењем инфраструктуре и стварањем бољих услова за даљи развој општине. А овим активностима се чекало више од 30 године.

ТЕ Пљевља – Да би у потпуности сагледали ситуацију Термоелектрени Пљевља, морамо се вратити на Одлуку Министарског савјета Енергетске заједнице из 2016. године, којом се рад термоелектране ограничава на 20.000 сати за период од 01.01.2018. године до 31.12.2023. године, како би се смањила емисија штетних гасова. Преведено на разумљивији језик, ово је значило да термоелектрана у овом периоду може да ради 4,5 мјесеци годишње и да се тај период искористи да се испоштују европске директиве о емисији штетних гасова и уради квалитетна еколошка реконструкција. У претходном погљаву је описано шта је радило претходно пословодство по основу еколошке реконструкције.
Јасно је каква је ситуација затекла ново пословодство, које је дошло на чело ЕПЦГ крајем марта 2021. године. Уговор се не може раскинути, а није добар, због опасности од плаћања великих одштетних захтјева. Морали смо да доносимо одлуке које ће имати најмању штету, по ЕПЦГ, а које ће задовољити стандарде Енергетске заједнице.
Средином 2021. године, констатовали смо да је ситуација са еколошком реконструкцијом јако тешка и да је читави пројекат у ћорсокаку. Били су потребни изузетни напори да се пронађу одговарајућа техничка рјешења како би се исти покренуо. Радови су коначно покренути у априлу 2022. године. Током 2022. године потписан је уговор вриједан 15.000.000€ за адаптацију котловског постројења, са замјеном економајзера и загријача ваздуха, што ће унаприједити поузданост у раду самог котла и електране у коначном. Такође, уговорен је и посао адаптације димњака вриједан 7.000.000€ којим би електрана требало да постане још ефикаснија, у односу како је првобитно било замишљено.
Тренутно стање је да је у оквиру пројекта еколошке реконструкције испоручена роба и изведено радова у укупном обиму од преко 70%.
Такође, ЕПЦГ ће кренути и у набавку новог блок трансфроматора ТЕ како би се пружила потребна сигурност и поузданост у раду електране.
Уз то, веома важан пројекат јесте и набавка дијела парно турбинског постројења чиме ћемо итекако унаприједити и подигнути поузданост и сигурност у рад у ТЕ, а уз то повећати и степен ефикасности. Вриједност овог посла је процијењена на око 25.000.000€.

Када већ спомињемо Термоелектрану Пљевља, навешћемо још неке пројекте који су везани и веома важни за тај град. Да не кажемо да су историјски.
Истовремено радећи на еколошкој реконструкцији ЕПЦГ активно учествује у пројекту топлификације Пљеваља. Пројекат о коме се прича више од 40 година, коначно је покренут. ЕПЦГ у оквиру пројекта финансира И фазу магистралног топловода у вриједности од 2.100.000€, дужине 2,3 км као и пројектовање комплетног магистралног топловода у висини од 400 000€. Уз то ЕПЦГ финансира у оквиру Еко реконструкције ТЕП око 4,5 милиона еура стартну котларницу, пумпно постројење и измјењивач топлоте. За финансирање II и III фазе, дужине 4 км ЕПЦГ је 2022. године потписала уговор са тадашњом Управом за капиталне пројекте у висини од 8.400.000€, а средства су обезбјеђена у буџету Црне Горе. Радови на I фази топловода се већ изводе, а завршетак се очекује до краја маја 2025. године. Према динамичком плану у октобру ове године Општина Пљевља и Управа очекују добијање свих неопходних дозвола за II и III фазу, након чега иде расписивање тендера и одабир извођача радова. У коначном, рок за завршетак све три фазе топловода предвиђен је мјесец октобар 2025. године када ће коначно доћи до гашења великих котларница у граду, нарочито котларнице у Скерлићевој улици и код спортске дворане Ада, које ће постати подстанице у оквиру пројекта топлификације.
Циљ пројекта топлификације је гашење бројних котларница на угаљ и на хиљаде индивидуалних ложишта. Тако ће грађани Пљеваља коначно имати чист ваздух, здраво окружење и животну средину.
Уз инвестиције које су директно везане за постројења, ЕПЦГ је покренула и израду главног пројекта нове депоније Шумане која би се од 2030. године користила као коначно одлагалиште нус продуката из ТЕ, а све у складу са просторно планском документацијом. Паралелно са овим послом завршавају се и активности на рекултивацији депоније Маљевац у коју су уложена вишемилионска средства а дио њих и у сарадњи са Свјетском банком која ће и даље подржавати пројекте рекултивације и санације оваквих локалитета.

Такође, има још један важан пројекат за ЕПЦГ и Пљевља који се помињао још од 1982 године, и који коначно постаје стварност. То је мХЕ „Отиловићи“. Након динамичног и посвећеног рада на оживљавању и унапријеђењу овог пројекта, рјешавању свих отворених административних питања, ЕПЦГ је расписала тендер за изградњу мХЕ „Отиловићи“ вриједан 7 милиона еура. На објављени јавни позив јавила су се три заинтересована понуђача и у току је евалуација понуда у складу са законом. Очекујемо за двије недеље, односно до краја мјесеца завршетак поступка и одабир извођача по систему „кључ у руке“.

Подсјећања ради, на акумулацији Отиловићи градимо малу хидроелектрану на постојећој лучко-бетонској брани Отиловићи инсталисане снаге 2,96МW и планиране годишње производње од 11 ГWх. Концесија је ЕПЦГ дата на период од 30 година. Ова мХЕ обезбиједиће електричну енергију за око 1.200 домаћинстава.

Брана у Отиловићима изграђена је 1982. године на ријеци Ћехотини, а вода из ње користи се за потребе Термоелектране и водоснабдијевање Пљеваља. Висина бране је 59 метара, а запремина створене хидроакумулације је око 18 милиона метара кубних. Имаће два агрегата, један који ће радити на еколошки прихватљивим протоцима и други који ће радити у периодима средњих и великих вода.

Овдје ћемо навести и пројекат, Рудника угља, измијештања корита ријеке Ћехотине, како би могла несметано да се настави експлоатација угља, чија је вриједност близу 20.000.000€.

Када саберемо све инвестиције у енергетику у Пљевљима, Еко реконструкцију ТЕП, топлификацију града, мХЕ Отиловићи, измјештање корита Ћехотине, рекултивацију депоније Маљевац, пројектовану депонију Шумане, инвестиције у осавремењавање погона ТЕП, нову зграду ФЦ Снабдијевања у Пљевљима, долазимо до износа који значајно премашује 100 милиона евра, инвестиција у Општини Пљевља. Дакле, конкретно, не на ријечима, већ на дјелима, стварамо нову вриједност, еколошки прихватљиве изворе, санирамо црне еколошке тачке, обезбијеђујемо нова радна мјеста и свеукупни привредни успон града.

Осим значајног, можемо слободно рећи историјског, ангажовања на унапређењу постојећих енергетских објеката, ЕПЦГ је покренула велики број нових инвестиционих пројеката. О томе – у наредном тексту.

Прочитајте ЈОШ:

ЕПЦГ у бројкама (2): Проблематичне одлуке прије 2021. године

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: