ЕПЦГ у бројкама (4): “Производи гдје трошиш” побједник енергетске транзиције (солари 3000+ и 5000+)

Ауторски текст Милутина Ђукановића, предсједника Одбора директора ЕПЦГ

Поштовани грађани,

Као предсједник Одбора директора ЕПЦГ имам обавезу да вас обавијестим и подсјетим шта смо све урадили у претходном периоду и шта планирамо да радимо у будућности. С тим у вези, у неколико текстова ћу покушати да вам приближим о чему се ради.

У првом тексту смо направили увод у причу, у другом смо се посветили неким проблематичним одлукама до 2021. године, у трећем преглед односа према Термоелектрани прије и након 2021. године те стању у ХЕ Перућица и ХЕ Пива, а сада ћемо дати осврт на реализацију пословне филозофије “Производи тамо гдје трошиш”, у виду успјешних пројеката “Солари 3000+/500+” и “Солари 5000+”.

Солари 3000+/500+, Солари 5000+

Суочени са чињеницом да наша компаније није у претходних тридесет година била иницијатор ни једног значајнијег пројекта који се односи на производњу електричне енергије из обновљивих извора, одмах по доласку новог послводства почела је расправа како да у најкраћем могућем року изградимо што више нових извора електричне енергије. Првобитна идеја да одмах почнемо да радимо соларне електране на неплодном земљишту, каменитим предјелима(камено море) и сличним површинама, имала је неколико значајних административно-техничких проблема, који би у значајној мјери успорили изградњу нових соларних електрана. Измјене просторних планова, ограничени капацитети за прикључење СЕ, и сличне административно-техничке препреке које би завршетак изградње већих СЕ помјерио за неколико година. Ови ограничавајући фактори натјерали су пословодство ЕПЦГ је да тражи и друга решења чија би реализација била најбржа, а уједно и најефикаснија. У јулу 2021. године пословодство ЕПЦГ је дошло на идеју да успостави нову пословну политику – производи електричну енергију тамо гдје трошиш и колико трошиш. Истог мјесеца покренут је пројекат Солари 3000+/500+(30МW-постављање соларних електрана на крововима потрошача). Урађено је Идејно-техничко решење, Студија изводљивости, обезбијеђена кредитна средства у износу од 30.000.000€(рок враћања 10 година, грејс период 2 године, каматна стопа фиксна 1,63%), објављен позив за пријављивање потрошача, објавље јавни позив за набавку опреме(вриједност 22.000.000€), закључен уговор са ЕКО-фондом за обезбјеђивање субвенције од 20% за потрошаче, , формирано предузеће ЕПЦГ-Солар-Градња, извршена обука монтера, урађена неопходна документација (Понуде, Уговори са потрошачима, Уговор са ЕПЦГ-Солар-Градња, Захтјеви за прикључење ЦЕДИС, Захтјеви за добијање статуса купац-произвођач ФЦС, дефинисан образац фактуре према потрошачима…), први МW опреме стиже крајем јуна 2022. године и почињу монтаже. Значајније количине опреме долазе почетком септембра 2022. године и 01.септембар 2022. године можемо сматрати даном почетка имплементације пројекта Солари 3000+/500+. Средином 2023. године почиње наставак пројекта кроз пројекат Солари 5000+, гдје је планирано да се угради још 70МW, оквирне, вриједности 50.000.000€. Овдје се могло навести још доста активности које су пратиле реализацију ових пројеката, али сматрам да би се на тај начин могла занемарити суштина. А суштина је, колико смо инсталирали соларних електрана, колика је снага тих електрана, колико су електричне енергије произвеле те електране, и колики су трошкови читавог пројекта.

До 31.12.2023. године, можемо рећи да, је завршен пројекат 3000+/500+, а да од 01.01.2024. године стартује пројекат 5000+(постоје одређена одступања, неки потрошачи са краја 2023. године припадају пројекту 5000+, а неки са почетка 2024. припадају пројекту 3000+/500+, али то ни у ком случају не мијења суштину анализе, али анализа је једноставнија и прегледнија). Из горње табеле табеле види се следеће, код 5.107 потрошача инсталиране су СЕ, укупне снаге 45.211кW, односно 51.617кWп (код 4.151 потрошача укупне снаге 34.901кW односно 39.884 кWп је урађен атетс и оне су пуштене у рад) и оне су до 31.07.2024. године произвеле 48.109.713 кWх. Примјећује се разлика између постављених панела и урађених атеста, односно пуштања електрана у рад. Разлог је кашњена набавке енергетске опреме(ормари и каблови) за СЕ.

Реално је очекивати да ћемо до краја године у пројекту 5000+ инсталирати још 10МWп, и да ће бити комплетиран и енергетски дио, а то значи да ћемо имати 60МWп соларних електрана, не узимајући у обзир извјесно прикључење до 10МWп СЕ Жељезара као и 2,2МWп СЕ Вртац. Соларне електране ће произвести до краја године, по основу већ комплетираних 18,569,105кWх, и по основу завршетка енергетског дијела код код већ монтираних панела и новоизграђених још 2,656,904кWх. Значи, укупна производња закључно са 31.12.2024. године ће, минимално, износити 69,335,722кWх, што има финансијски еквивалент, примјењујући цијене које добијају повлашћени произвођачи, 7,834,936€(цијена 113€/МWх). Овај износ представља чисти профит ЕПЦГ. Када би се заједно, што је једино нормално, рачунали приходи ЕПЦГ и трошкови ЕПЦГ-СОЛАР-ГРАДЊЕ-ЕСГ, за само ове двије године комплетан пројекат је већ вратио све уложено. У наредном периоду већ инсталиране електране ће доносити чисти профит. Када би примијенили концепт за ову производњу, као што је примијењен концепт за „повлашћене произвођаче“ приход би у периоду 2025-2030 (период од 6 година, када би трошкови ЕСГ по основу рада ових електрана, били готово једнаки нули и примјењујући раст цијена од 3% годишње) износио 57,984,388€. Када би овај период транспоновали на период од 12 година(уговори какве имају повлашћени произвођачи), а да се после 31.12.2024. године не уради ни једна нова СЕ, приход би износио 127,220,779€. Баш би нас интересовало, да нам неко предочи било коју инвестицију која има овако брзу реализацију, брз поврат и која већ остварује профит, а имаће још и значајно већи. У следећој табели дате су цијене које добијају повлашћени произвођачи.

Прихватам, евентуалне, примједбе да може бити проблематично примјењивати цијене које добијају „повлашћени произвођачи“, али је овај модел примјењен због једног броја критизера, не критичара, који се ни једном критичком ријечју нијесу осврнули на концепт „повлашћених произвођача из ОИЕ“. Уколико би се примијениле, мјесечне берзанске цијене са ХУПX, приход по основу, остварене, производње, закључно са 31.12.2024. године износио би 7,978,295€, што је чак за нијансу веће, од модела за „повлашћене произвођаче.

Још једном се показује колика је штета, што ЕПЦГ није градила нове ОИЕ, већ су то радили „повлашћени потрошачи“.

Од ових пројеката осим велике користи коју ће имати ЕПЦГ, значајан дио профита оствариће и грађани и већ остварују. Учесници пројекта су на дан 31.03.2024. године(дан када се врши годишњи обрачун) остварили уштеду и зараду која износи 1.6888.311€, што у просјеку износи 884€.

Ко погледа ове бројеве одмах му је јасно о каквим пројектима се ради. Ови пројекти су завриједили већу пажњу и похвале ван Црне Горе, него у самој Црној Гори.

Без обзира на све позитивне ефекте морамо указати и на одређене објективне и субјективне проблеме, који су пратили и даље прате реализацију ових пројеката, али који ни у ком случају не могу умањити стоструко веће бенефите. На жалост код нас се одређени проблеми, у јавном простору, кроз примједбе и коментаре издижу, односно покушавају издићи, на ниво стратешког и суштинског. Највећи проблем се односио на спорост у набавци опреме и потрошног материјала. Овај проблем је поготово је био изражен од августа 2023. године до фебруара 2024. године. Осим сопствених слабости и Закон о јавним набавкама је у значајној мјери продубио овај проблем. Плановима је било предвиђено да се на мјесечном нивоу монтира 4.000кWп СЕ. Ови проблеми су се рефлектовари на недовољну упосленост ЕСГ, и коментаре да је у ЕСГ има вишка радника. Одговорно тврдим, уколико желимо да испуњавамо дефинисане планове, у ЕСГ мора да се запосли преко 550 радника. Ад хок критике о прекомјерном запошљавању, а занемарујући све позитивне ефекте, ни у ком случају не доприносе квалитетној реализацији пројекта. Није добра логика, када се успори реализација пројекта, из разних разлога, жалити се на вишак запослених, што суштински представља захтјев за њихово отпуштање, а истовремено, у јавном простору исказивати ставове да су само радници важни. Сваки пројекат има одређене непредвиђене трошкове, али су они занемарљиви у односу на добит која се остварује. Не можемо раднике час отпуштати, час примати.

Суштина је да обезбјеђујемо довољан број корисника, нових површина, и потребне опреме како би инсталирали што више нових МW. Пројекти су жива материја, и немогуће је све дефинисати у, папиролошкој, припреми пројекта. У наредном периоду у пројекту 5000+ очекујемо значајно учешће јавних установа и државних предузећа, јер њихови трошкови по основу утрошка електричне енергије износе више од 25М евра.

Наша пословна философија, „производи тамо гдје трошиш“, данас је доминантна у читавом региону и у Европи и представља будућност и побједника енергетске транзиције.

Осим Пројеката 3000+/500+ и 5000+, ЕПЦГ је покренула и следеће пројекте изградње СЕ Жељезара, СЕ Вртац и СЕ Слано. Сигурно је да ћемо до краја 2024. године завршити постављање панела на брани Вртац(постављене конструкције за 1.574кWп) и Брани Слано, као и 11,394кWп СЕ Жељезара(постављени панели за 3 СЕ снаге 2,696кWп и конструкције за 1.900кWп). Са готово 60.000кWп из пројеката 3000+/500+ и 5000+, реално је очекивати да ћемо моћи до краја године да пустимо у рад још 11,394кWп из СЕ Жељезара. И резултати на крају 2024. години могли би да изгледају као што су приказани су у следећој табели:

Ово су више него реална очекивања, имајући у виду да су већ увелико одмакли радови у Жељезари и на брани Вртац, а брана Слано је готово идентична брани Вртац, а за пројекат Солари 5000+ узимамо минималну пројекцију од 2.000кWп мјесечно.

У 2025. години, настављамо 5000+ гдје очекујемо инсталира још 30.000кWп, у Жељезари додатних 20.000кWп и да се заврши прикључење СЕ Вртац и СЕ Слано.

Осим већ покренутих пројеката, у 2025. години планирано је започињање нових, на чијој документацији се активно ради, СЕ Крупац-брана, СЕ Крупац-земља, СЕ Озринићи и СЕ Капино поље.

Ово би значило да би на крају 2025 године имали постављено 176,056кWп соларних панела, а 156,056кWп би било пуштено у рад.

Такође, очекује се реализација и већих СЕ у одређеним привредним друштвима, као што су РУП, Плантаже, Аеродроми ЦГ, Жичара Котор-Ловћен…, али њих нећемо приказивати у овим пројекцијама.

Можда некоме ови планови изгледају преамбициозни, али су прилагођени свим уоченим недостацима који су пратили реализацију досадашњих пројеката. ЕПЦГ и њене кћерке фирме морају да искажу максималну посвећеност у реализацији поменутих пројеката, и ураде све, да се колико је могуће, санира, деценијски, период неизградње ОИЕ и погрешне политике у енергетском сектору.

Још једном ћемо поновити суштину, природно је да током реализације одређених пројеката, имамо додатне трошкове, али су су занемарљиви у односу на профит и уштеду коју смо остварили, и коју ћемо тек остварити.

ЕПЦГ је такође усвојила политику да се хидро-енергетска инфраструктура, максимално искористи за прикључење соларних електрана. Компатибилност хидро и соларног потенцијала је изузетна, како са енергетског тако и метеоролошког аспекта.

Истовремено са изградњом ОИЕ, ЕПЦГ је покренула и пројекте који ће омогућити складиштење електричне енергије, смањити емисију ЦО2 и охрабрити рационално коришћење електричне енергије, односно учинити објекте енергетски ефикасним. Слиједећи ове пословне постулате дефинисали смо 4 нова пројекта:

Батеријски електро-складишни системи – БЕСС
Пуњачи за електрична возила
Декарбонизација транспортних средстава
Побољшање енергетске ефикасности кроз израду ПВЦ опреме
Овдје ћемо се посебно осврнути на значај БЕСС, који су од виталне важност за енергетску стабилност Црне Горе. Пројектни задатак је дефинисан и биће расписан јавни позив за израду Идејно-техничког рјешења и Студије изводљивости за инсталацију БЕСС капацитета 240 МWх, на двије локације у Жељезари, једној у ХЕ Перућица и једној на простору ТЕ Пљевља. Након израде ИТР и СИ биће расписан јавни позив за набавку опреме и уградњу БЕСС. Ове процедуре могу се завршити до краја године. БЕСС ће пратити изградњу СЕ и ВЕ. Осим складиштења сопствене производње, ови системи имају значајну улогу у балансирању, као и у трговини електричном енергијом. Само ћу напоменути да у љетњим мјесецима цијена електричне енергије у дневним часовима износи неколико десетина евра по МWх, док у вечерњим часовима цијена достиже неколке стотине евра. БЕСС су велика шанса за ЕПЦГ и Црну Гору, да на најбржи и најфектни начин премости период нерада и заостајања у области енергетике.

Овдје ћемо извести једну анализу која се односи на трговину електричном енергијом, мада још једном подвлачимо, да суштина БЕСС није трговина електричном енергијом, већ да са ново изграђеним ОИЕ учинимо енергетски систем стабилним. Анализа се односи на период 01.01.2021. године до 30.08.2024. године.

Узимајући у обзир само овај елемент, и изванредан потрнцијал који ЕПЦГ има за прикључење БЕСС, може се констатовати да би се поврат ове инвестиције остварио за период од 5 до 8 година.

Куповина имовине Жељезаре и кроз овај пројекат добија још више на значају. Не можемо, а да не изразимо жаљење што нијесмо, ми или држава, власници имовине КАП-а, јер његова енергетска инфраструктура је још боља од инфраструктуре Жељезаре.

Да би смо колико толико комплетирали анализу која се односи на БЕСС и њихов изванредан потенцијал за квалитетним управљањем производњом и трговином електричне енергије приказаћемо и дневни дијаграм цијена електричне енергије на ХУПX берзи за исти период, као у претходној анализи(1.388 дана).

Изградњом нових ОИЕ и инсталацијом БЕСС, наше хидро-акумулације (Крупац, Слано и Пива) добили би још више на значају. Вода би била злата вриједна, и могли би са поносом да кажемо да имамо изванредну дисперзију извора електричне енергије.

У наредном тексту, петом у овом серијалу, биће нешто више ријечи и о другим развојним пројектима ЕПЦГ.

Прочитајте ЈОШ:

ЕПЦГ у бројкама (3): Однос према Термоелектрани до 2021, ТЕ Пљевља, ХЕ Перућица и ХЕ Пива данас

ЕПЦГ у бројкама (2): Проблематичне одлуке прије 2021. године

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: