ЕПЦГ у бројкама (6): Снабдијевање, трговина, КАП, Прва банка – одлуке од виталног значаја за пословање ЕПЦГ

Ауторски текст Милутина Ђукановића, предсједника Одбора директора ЕПЦГ

Поштовани грађани,

Као предсједник Одбора директора ЕПЦГ имам обавезу да вас обавијестим и подсјетим шта смо све урадили у претходном периоду и шта планирамо да радимо у будућности. С тим у вези, у неколико текстова ћу покушати да вам приближим о чему се ради.

У првом тексту смо направили увод у причу, у другом смо се посветили неким проблематичним одлукама до 2021. године, у трећем преглед односа према Термоелектрани прије и након 2021. године те стању у ХЕ Перућица и ХЕ Пива, у четвртом осврт на реализацију пословне филозофије “Производи тамо гдје трошиш”, у виду успјешних пројеката “Солари 3000+/500+” и “Солари 5000+”, а у петом стање у вези са другим битним пројектима наше компаније. Сада ћемо се посветити неким важним пословним процесима и одлукама од виталног интереса за пословање компаније.

Осим пројеката и пословних процеса који се односе на производњу електричне енергије, и које смо описали у претходним поглављима, важно је истаћи и још неке пословне активности које значајно утичу на пословање ЕПЦГ. На неке ЕПЦГ може да утиче, на неке не. ЕПЦГ је у овом периоду остварила одличне резултате и у пословним процесима који су веома значајни за компанију. Ту се прије свега мисли на:

Снабдијевање електричном енергијом потрошача
Управљање и трговина електричном енергијом
Пословни однос са КАП-ом, након 2021. године

ФЦ Снабдијевање је остварила импресивне резултате. Довољно је рећи да је у периоду 01.04.2021. године број редовних платиша, на дан 31.03.2024. године повећан за 55.156 потрошача, или са 51% редовних платиша на 31.03.2021. године на 60% на 31.03.2024. године. Сваки коментар је излишан, бројеви и слика довољно говоре.

Када посматрамо трговину електричном енергијом, морам се осврнути на коментаре који су се чули крајем августа и почетком септембра 2022. године, када смо на крају септембра имали укупни минус у трговини електричном енергијом од -58.141.919€. Тада смо саопштавали да то није реално стање, и да су критике неутемељење, и предвиђали да ћемо на крају године имати позитиван резултат. На крају године остварен је суфицит у трговини у износу од +26.573.114€. Резултат није био још позитивнији из разлога што се хидрологија поправила тек крајем новембра, а и берзанске цијене су биле ниже. Данас није такво вријеме, 2022. година је била екстремна у сваком погледу, цијене на берзама су достизале и преко 800€/МWх и то баш у љетњим мјесецима када ЕПЦГ, због тридесетогодишњег застоја у развоју производних капацитета, има традиционално највеће дефиците. Ова мала дигресија је била неопходна, како би се схватио значај трговине и доброг управљања електричном енергијом.
Подсјетићу да грађани и привреда у просјеку плаћају произведену електричну енергију 43€/МWх. Такође ћемо приказати кретање цијена на ХУПX берзи у претходних 8 година, како би се уочила нестабилност која је изражена у последње 4 године:

Када смо преузели управљање ЕПЦГ цијена електричне енергије у марту 2021. године износила је 55.04€/МWх, а у децембру исте године 245.81€/МWх. Већ у августу 2022. године цијена на берзи је износила 495.29€/МWх, а било је дана, као што смо већ саопштили, да је прелазила и 800€/МWх. Ови подаци су приказани, да би се демантовали „стручњаци“ који унапријед знају када је потребно купити, а кад продати електричну енергију, и довољно говоре о комплексности овога посла. Мора се сагледавати пуно елемената, од оних основних, стања наших производних капацитета, стања и структуре производних капацитета у окружењу, заузетости преносних капацитета, политичких и економских кретања у окружењу до идентичних глобалних кретања. Немогуће је предвиједи цијене и њихово кретање на берзи, јер ко то зна сигурно не би радио у ЕПЦГ, већ на неком другом мјесту и примао минимум 100 или 1000 пута већу плату. Нама остаје да се максимално одговорно односимо према овом процесу. О нашој одговорности довољно говори следећи податак да смо у 2023. и 2024. години, када се тржиште донекле стабилизовало, остварили чисти профит, закључно са августом ове године, за компанију од +43.496.453€, односно остварили смо боље цијене приликом трговине него што су биле на ХУПX берзи. Када будемо имплементирали БЕСС ови профити ће бити значајно већи.

Пословни однос ЕПЦГ и КАП након 2021. године

Увој анализи неопходно је истаћи и одређене пословне одлуке које су у великој мјери одређивали функционисање и пословање ЕПЦГ. Једна о тих одлука је и одлука, донешена крајем 2021. године, да се са КАП-ом почев од 01.01.2022. године, успостави тржишни начин пословања.

Овдје ћемо приказати колика би штета била по ЕПЦГ и Црну Гопру, од 01.01.2022. године до данас, да Одбор директора ЕПЦГ није донио Одлуку да се пређе на тржишни начин послованаја.

Морамо да саопштимо да износ од -178.079.318€, представља минимални износ спријеченог губитка, јер се за обрачун примјењивала методологија годишњих цијена на ХУПX берзи, а не мјесечна. Опште је познато да су цијене у 2022. години у љетњим мјесецима, када иначе ЕПЦГ има дефиците у енергетско билансу, биле значајно веће. Ова методологија је примијењена да не би нико могао да је оспорава по било ком основу. Са ове дистанце изгледа да је ова одлука била једноставна, али истој су претходиле многе анализе и непроспаване ноћи цјелокупног пословодства ЕПЦГ. Овом одлуком спашена је ЕПЦГ и економија Црне Горе. Само да смо ово урадили, било би доста за један мандат.

У овој анализи важно је поменути и још неке факторе који су од значаја за пословање ЕПЦГ, а у будућности би могли још више утицати на пословање. На ове факторе, на жалост, ЕПЦГ не може да утиче. Ту прије свега мислимо на:

ЦО2 таксе
Г – компонента

Трошкови који значајно оптерећују пословање ЕПЦГ су таксе на емисију ЦО2, приликом рада Термоелектране. У претходном дијелу текста као једна од штета наведено је и плаћање у износу од 16.940.025€ КАП-у по основу куповине ЦО2 кредита. Умјесто да ЕПЦГ тај новац уплати ЕКО-фонду, који би га даље усмјеравао, као што сада чини, у развој „зелених“ пројеката, Влада Душка Марковића и тадашњи Одбор директора ЕПЦГ, су својим незаконитим актима, омогућили да КАП добије вишак бесплатних ЦО2 кредита и касније их прода ЕПЦГ. КАП је за 0€ добио 16.940.025€. Као референтна основа за обрачун бесплатних ЦО2 кредита узета је 2004. година. На основу производње, из те године, КАП-у су додијељени бесплатни ЦО2 кредити, иако је производња 2018. и 2019. године била вишеструко мања. Разлика у производњи из 2004. године и производње у 2019. години, резултирала је вишком бесплатних ЦО2 кредита у корист КАП-а. ЕПЦГ је због ове трансакције поднијела Кривичну пријаву против свих учесника овога процеса. Данас је предмет пред СДТ-ом. Ово је било подсјећање на манипулације које су се дешавале са ЦО2 емисијама, али овдје хоћемо да нагласимо да штетне емисије већ у значајној мјери оптерећују пословање ЕПЦГ.
ЕПЦГ је по основу, емисије ЦО2, од 2020. године, до сада издвојила 30.036.350€, а до краја године и читавих 40.027.480€. Важно је напоменути, како се Црна Гора буде приближавала ЕУ, ови трошкови ће значајно расти. Данас ЕПЦГ плаћа 20€ по тони, док је у ЕУ тај износ преко 60€/т.
Такође важно је напоменути, да институције морају да истрају на активностима које су покренуле, да се ефекти штетне емисије ЦО2, компензују позитивним ефектима које имају наше шуме, које су „произвођачи“ кисеоника.

Трошак који значајно оптерећује пословање ЕПЦГ, је и плаћање Црногорском електропреносном систему (ЦГЕС) такозване Г-компоненте. Г компонента представља додатну накнаду коју плаћа произвођач електричне енергије оператору преносног система да би се енергија транспоновала до купаца. Иначе кроз рачуне, потрошачи већ плаћају услуге ЦГЕС-а. Овај додатни трошак не плаћа ни једна енергетска компанија у региону. Очигледно су приликом одобравања регулаторно дозвољеног прихода за ЦГЕС, од стране Регулаторне агенције за енергетику, приходи ЦГЕС-а подцијењени, а трошкови прецијењени. Спорна је и сама методологија обрачуна регулаторно дозвољеног прихода. Морамо имати у виду чињеницу да је дјелатности коју обавља ЦГЕС, пружање мрежних услуга за пренос високог напона 110кВ и више, регулисана дјелатност и да не може да буде ултра профитабилна.

Досадашњи трошкови по овом основу, од 2014. године, износили су, односно износиће до краја 2024. године импозантних -111.888.177€. Ово је чисти минус за ЕПЦГ, а чисти профит за ЦГЕС, умањен за износ ПДВ-а.

У овом дијелу анализе морамо подсјетити и на трошкове које има ЕПЦГ, а који се односе на плаћање произведене електричне енергије такозваним повлашћеним произвођачима, што, такође, представља оптерећење на које ЕПЦГ не може да утиче. Овај однос ЕПЦГ и повлашћених произвођача смо детаљно објаснили у једном од претходних поглавља и показали да се ради о штети која се мјери стотинама милиона евра. На жалост овај процес, „производње“ штете се и даље наставља.

Прва банка

Овдје ћемо указати и на однос ЕПЦГ, као једног од власника, и Прве банке, који је оптерећен разним контроверзама. Од доласка новог пословидства није направљен ниједан потез који би био на штету ЕПЦГ. До дана данашњег, ми као једни од власника, и даље не знамо ко су власници фамозних кастоди рачуна. О субординираном дугу, који сад износи 6.000.000€, и о одлуци, претходног Одбора директора, да се непосредно прије доласка новог пословидства одложи враћање дуга, јасно се уочава да то није био интерес ЕПЦГ. Субординирани дуг је износио 10.000.000€, и дио је одвојен, потпуно без интереса за ЕПЦГ, за куповину акција, Прве банке, без права гласа. Разне докапитализације од стране ЕПЦГ, процес приватизације ЕПЦГ је детаљно описан и позајмице, су теме за тужилаштво и Централну банку Црне Горе.
Да подсјетимо,
На основу Одлуке Одбора директора, ЕПЦГ је 31. марта 2010. године извршила конверзију средстава орочених у Првој банци а.д. у субординирани зајам (Уговор бр10-00-3432/1) .

Зајам у износу од 10.000.000 € по следећим условима
Камата од 10% на годишњем нивоу.
Рок доспјјећа од најмање пет година од дана исплате зајма; отплата зајма могућа је прије наведеног датума само уколико се износ зајма конвертује у акцијски капитал, или исплати дуг повјериоцима, и то искључиво уз одобрење Централне банке Црне Горе односно уколико отплата зајма не утиче на коефицијент адекватности капитала банке.
Банка ни на који начин не гарантује отплату зајма.
У случају да банка оде под стечај, зајам ће бити враћен Предузећу тек након измирења обавеза према другим повјериоцима.
Зајам се може употребити за измирење обавеза према повјериоцима само уколико банка оде под стечај.

У току 2011 године ЕПЦГ учествује у поступку докапитализације ПБЦГ која је извршена 19.априла 2011 године током које је ЕПЦГ купила још 37.748 акција по номиналној вриједности 127.82€ по акцији. Укупна инвестиција је износила 4.8 милиона еура од чега је 3 милиона финансирано кроз конверзију субординираног дуга а 1.8 милиона исплаћено у готовини. Овим је учешће ЕПЦГ у ПБЦГ повећано на 24%.

Упоредо са тим, 18. априла 2011 године Управни одбо ПБ, на захтјевЕПЦГ, је донио одлуку да конвертује 23.471 акцију вриједности 3.000.000€ у преференцијалне акције И протокол са ПБЦГ је потписан 19.04.2011, а одобрен на Скупштини акционара ПБЦГ 21.12.2011.

На основу сагласности ОД ЕПЦГ је повукла 1.000.000€ субординираног кредита. Анексом који је потписан 17.05.2012 године потврђено је повлачење овог износа тако да субординирани дуг након повлачења износи 6.000.000€ са каматном стопом од 8.5% годишње. Ово повлачење је одобрено од стране ЦБЦГ и новац је уплаћен на рачун ЕПЦГ у мају 2012 године.

Анексом IV од 29. фебруара 2016. за износ дуга од ЕУР 6,000,000 дефинисани су сљедећи услови:
• каматна стопа од 7,50% почев од 01. марта 2016. до 28. фебруара 2018;
• каматна стопа 7,25% почев од 01. марта 2018. до 29. фебруара 2020;
• каматна стопа 6,28% почев од 01. марта 2020. до 01. априла 2024.
Овим Анексом је дефинисан и рок доспијећа 01. април 2024. године

Анексом V од 27.11.2019.г. продужен је рок доспијећа на 01.04.2026.г. уз каматну стопу од 6.28%
Анексом VI од 15.03.2021.г. продужен је рок доспијећа на 01.04.2028.г. уз каматну стопу од 6.28%, а врло је занимљиво да је нови Одбор директора изабран 16.03.2021. године.

Од укупног броја од 410.168 обичних акција ПБ, ЕПЦГ има 81.035 или 19,76% и 23.471 повлашћених акција без права гласа што укупно износи 104.506 акција или 24,10% укупног акцијског капитала ПБ.

Поставља се основно питање, шта је све ово требало ЕПЦГ. Због чега се она више борила за интерес Прве банке, него за себе. Шта нама значи власништво у Првој банци. Одговори су више него јасни.
Углавном неизвесност у погледу односа са Првом банком значајно оптерећује пословање ЕПЦГ.

У наредном тексту, седмом у овом серијалу, биће нешто више ријечи о Жељезари.

Прочитајте ЈОШ:

Ђукановић: ЕПЦГ у бројкама (1)

ЕПЦГ у бројкама (2): Проблематичне одлуке прије 2021. године

ЕПЦГ у бројкама (3): Однос према Термоелектрани до 2021, ТЕ Пљевља, ХЕ Перућица и ХЕ Пива данас

ЕПЦГ у бројкама (4): “Производи гдје трошиш” побједник енергетске транзиције (солари 3000+ и 5000+)

ЕПЦГ у бројкама (5): ВЕ Гвозд се гради, ХЕ Комарница на чекању, ХЕ Крушево извјесна

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: