Епидемија кокошјег ума

Пише: Мишо Вујовић

“Пред Сенкином кућом пси лају, а нека их нека нек лају …”, каже песма чији наставак би био уместо они моју драгу, они болну тајну чувају.

А тајна је једноставна, али страшна.

“Ко једном постане ништа може све”.

Постао си оно што ниси мрзећи све оно што у суштини јеси, све оно чиме су се дичули и у чему су се огледали твоји преци. И сада инквизиторски чопоративно лајеш на све. На сведоке највише. Наравно да лавеж славољубивих дилетаната у чопору неће узбудити Кустурицу колико и кевћање својих бивших студената по Сарајеву, али реакција на подршка градоначелнику Никшића Марку Ковачевићу, још једном је узбуркала острашћену србофобију интересних група под фесом, петокраком и накривљеним крстом.

А лајање и то у чопору је највећа тековина цивилизације.

Пустиш медије ко бесне псе. Битно је да је лавеж гласан заглушујући. Као и свака лаж.

Бучи, хучи, крв плива у њој, као наша Народно-ослободилачка историја. А од ње све почиње. Та голема лаж се просула као сепса. Излила се као септичка јама у којој пливају само отпорни на ту врсту органског отпада. Нема их много али јако заударају на воњ мржње и острашћеност!

Нападају Кустурицу због тога што је јавно у најтежим тренуцима за српски народ, гласно рекао да је Србин.

Е то му се не опрашта. Запад га је дигао до звезда, а он одбегао у табор прикужених злих и прљавих Срба.

Ваистину , мушки!

Исто тако је круг двојке режао на Мому Капора и данас на Новака Ђоковића.

Интересантно је да су исламски фундаменталисти, црногорски сепаратисти, хрватски црнокошуљаши, србијански мондијалисти у савршеном сагласју против свега што има српски префикс. А српски префикс данас значи бити слободан и достојанствен човек. Вертикалан!

Кустурица је могао, за разлику од њих, да буде што је хтео. Француз, Американац, Италијан, Рус…

Било ко али не фалсификат!

Верујем да њему није лако да сведочи њихово посрнуће. Свака оригиналност у ери доминације бледих копија има цену.

И свуда би га оберучке прихватили као и Новака Ђоковића, чији је отац у највећој немаштини одбио Енглезе.

Професор је могао бити муслиман, румокатолик, протестант, англиканац,мормон, баприста, али је остао оно што су му били преци.

Оригинал а не набуџени фалсификат!? Кустурицу зна цео свет, а ко су они, ни они сами не знају. Можда су у комшилуку упамћени по неком опељешеном кокошарнику или ситној пакости, попут љубљеног им вође, за кога се већ крече одаје и лукс апартману у ЗИКС-у.

Мада кокошарника више нема, али глобална епидемија кокошијег ума, кроз масовно књуцање у здрав мозак, се шири као свињска куга.

На крају Кустурицу можемо критиковати са разних аспеката као плодног редитеља, писца, задужбинара, уметника, професора, лауреата најпрестижнијих награда и признања, за разлику од његових исфрустрираних критичара скинутих са штрика Мила Ђукановића из чије веш машине осим упраног и замашћеног мозга, испадају исфлекане и од прања избледеле крпице поданичког карактера.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: