Епидемија се шири Црном Гором, надлежни ћуте

Надлежни су прошле седмице регистровали стопу од 147 обољелих на 100.000 становника, а „епидемијски праг” знатно је нижи и износи 100.

Иако је прошле седмице достигнут ниво стопе оболијевања који указује да у Црној Гори влада епидемија грипа, надлежни о томе  нијесу обавијестили јавност.

Према подацима Института за јавно здравље (ИЗЈ), од 16. до 22. фебруара забиљежена је стопа од 147 обољелих на 100 хиљада становника, што је готово за 50 процената више од “епидемијског прага”.

Ријеч је о обољелим који су затражили помоћ љекара, а у поменутом периоду регистровано их је укупно 913.

Стваран број, међутим, знатно је и већи, с обзиром на чињеницу да сви обољели од грипа не траже помоћ доктора.

Директор Института за јавно здравље Бобан Мугоша  јуче је саопштио да ће данас одговити на питања “Вијести” да ли је регистрована епидемија грипа и да ли су предложили Министарству здравља да прогласи епидемију.

Прошле седмице, највећи број обољелих био је узраста од 25 до 64 године, а из ИЗЈ тврде да расте број дјеце између пет и девет, односно 10 и 14 година.

Тврде да је од 10. јануара до 22. фебруара лабораторијски потврђен 81 случај грипа и да су обољели из Подгорице, Даниловграда, Никшића, Плужина, Цетиња, Бара, Будве, Котора, Херцег Новог и Рожаја.

Забиљежен је и један случај оболијевања са смртним исходом. Пацијенткиња стара 42 године, која је усљед хроничног обољења плућа имала повећани ризик од развоја компликација грипа,  преминула је крајем прошлог мјесеца од компликација грипа типа Б у КЦЦГ.

У ИЈЗ и у наредним седмицама очекује даљи раст броја обољелих и савјетују  грађане да ограниче посјете пацијентима у болницама.

Истакли су да препоручују особама које су у  повећаном ризику од развоја компликација грипа да се вакцинишу и да то није касно чак и када је вирус почео да се шири у окружењу.

Савјетују избјегавање блиских контаката са обољелим и боравак у затвореним просторима гдје се налази велики број људи,  редовно прање руку, провјетравање просторија, али и адекватну исхрану, са доста свјежег воћа и поврћа, спавање и физичку активност.

Као симптоми јављају  су малаксалост, температура до 39 или 40 степени која  траје неколико дана, а  да се као компликације јављају упале синуса, грла и понеки бронхитис.

Зато грађани треба да се јаве љекару уколико осјете јак бол у грлу, кашаљ, цурење носа праћено јаком главобољом у предјелу лица и чела. Савјетује се слојевито облачење, како организам не би доживио нагло прегријавање и хлађење при наглим промјенама температуре.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: