Епископ нишки Арсеније: Из забачених и опустелих села свештеници ће последњи отићи

Драго ми је да је држава препознала оно што радимо на територији Нишке епархије. Иако одликовање гласи на мене, то је признање за моје свештенство, монаштво и све племените људе који помажу на терену. Оно представља признање за наш труд и преданост у помоћи онима којима је то најпотребније. Повод за доделу ове награде је наш хуманитарни рад. У току прошле године у општини Медвеђа изградили смо пет кућа за породице које нису имале кров над главом. У њима сада живи 16 деце. За мене је велика радост да смо их збринули.

Овако за „Вечерње новости“ говори епископ нишки Арсеније, кога је председник Александар Вучић на Дан државности одликовао Сретењским орденом другог степена. Када је пре седам година дошао на трон нишких епископа, владика је помоћ најугроженијима поставио као најважнији циљ и предано се посветио хуманитарном раду, посебно у општини Медвеђа.

„Ни у једном делу Нишке епархије нема толико породица које имају троје и више деце као у овој општини. У забаченим планинским селима живе породице са десеторо, чак и једанаесторо деце, најчешће на рубу егзистенције. Дирљиво је видети како се ти малишани, који километрима пешаче до школе, радују ситницама за разлику од градске деце, која често имају све, а нису срећна. Њихов осмех испуњава срце човека. Мој сан се донекле остварио када смо подигли пет модерних кућа и опремили их намештајем и белом техником“, каже епископ Арсеније.

Ове године планирају да саграде још две куће, као и кућу у Нишу за младе који одрастају у домовима за децу без родитељског старања, који немају где када напуне 18 година.

Слике напуштених и запуштених села говоре да су сви који су имали где, отишли. Владика каже да је његов циљ да некако задржи људе у рубним деловима Нишке епархије и да им се помогне да остану на својим огњиштима.

„Али, ти крајеви се рапидно празне. Млади одлазе на студије у Београд или Ниш и више се не враћају. Народ се исељава, одлази у градове. Али, Црква мора да остане докле год има једног житеља. Из забачених села Нишке епархије која гравитирају ка Косову и Метохији, Црква ће последња отићи. Помажем свештеницима да остану са народом. Ако мора да се затвори школа, месна заједница, амбуланта, што је често случај, Црква ће се последња повући из тих крајева. Наша мисија није само проповедање јеванђеља, већ и брига о људима и њиховим потребама. Стога се трудимо да останемо присутни и подржавамо свештенике да остану са својим народом. Где год су остали храмови и манастири на Косову остао је и народ, а тамо где њих нема, нема ни народа“, указује епископ.

„Надамо се да ће код политичара превладати разум“

Епископ нишки Арсеније каже да је питање заштите светиња и очувања присуства на Косову и Метохији заиста тешко питање, пуно неизвесности и изазова.

„Надамо се да ће код политичара превладати разум, мислим на притисак који трпимо од Запада, и да ће владавина права бити заштитник наших светиња. Црква има апсолутно власништво над црквама и манастирима. Сигуран сам да неће доћи до тога да Црква напусти своје вернике и своје светиње. Верујем да ће Бог учинити да не будемо приморани да одемо из њих. Мати Харитина, која је такође добила Сретењски орден, провела је 62 године у Пећкој патријаршији, преживела најгоре недаће, али је остала и опстала тамо. Верујем да сви наши свештеници на Косову и Метохији размишљају као она. Било је и биће тешко, поготово са укидањем платног промета. Биће још искушења, али сам сигуран да ће Црква доле и остати и опстати“, сматра епископ.

На питање како се изборити са непрекидним покушајима Албанаца да прекроје историју и тако присвоје српске светиње, он одговара да је наша дужност да говоримо истину, без обзира на политичке притиске или покушаје прекрајања историје.

„Албанци могу да злоупотребљавају и прекрајају историју, а наше је да говоримо истину, оно што јесте и како јесте. Колико год да смо мали и угрожени, наша обавеза је да се боримо за истину и опстанак. Уздамо се у Бога у овим изазовним временима“, поручује епископ нишки.

Каже да примећује да у цркву, бар у Нишу, долази више младих и много породица са малом децом.

„Такође, имамо доста студената који се интересују за веру. Верујем да је томе допринела и верска настава. Више од 20 година имамо веронауку у школи. После несрећног догађаја у школи ‘Владислав Рибникар’ много родитеља је довело децу да певају у црквеном хору и да уче о правим вредностима. Али, за младе душе најважније је шта уче од својих родитеља. Јако је важно шта од њих чују, како их васпитавају и какав им пример дају“, указује епископ Арсеније.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: