Ердоган: Права мета истраге смо ја и моји савезници

Турски премијер Реџеп Тајип Ердоган изразио је данас уверење да су он и његови савезници права мета истраге поводом великог корупцијског скандала који је потресао владу, док га је опозиција оптужила да покушава да влада преко „државе у држави“.

Ердоган је поручио да покушаји да његово име буде повезано са афером неће уродити плодом, пренели су турски медији, јавио је АП.

Премијер Ердоган је јуче сменио готово половину свог кабинета, укупно 10 министара, после скандала због којег су оставке поднела тројица министара, међу којима министар полиције Муамер Гулер.

Гулера је на тој функцији заменио Ефкан Ала, бивши гувернер немирне провинције Дијарбакир.

Турске власти привеле су, у оквиру истраге која је почела пре десетак дана дана, неколико десетина људи повезаних са Ердогановом владом, суспендовале 70 полицајаца због злоупотребе службеног положаја и подигле оптужнице против 24 особе, међу којима су синови двојице сада већ бивших министара и генерални директор државне Халкбанк банке.

Ердоган, лидер конзервативне исламистичке Партије правде и развоја (АКП) који је на челу владе у Анкари од 2002, назвао је претходно текућу истрагу „прљавом кампањом“ против његове владе.

Турска опозиција га, међутим, оптужује да покушава да влада преко „државе у држави“.
„Он (Ердоган) покушава да формира кабинет који му се никада неће успротивити. У том контексту, Ефкан Ала има кључну улогу“, оценио је Кемал Киличдароглу, лидер највеће опозиционе партије ЋП, пренео је Ројтерс.

„Ердоган има тајне стуктуре моћи, АКП има тајне структуре моћи, а Ефкан Ала је део тих структура“, рекао је Киличдароглу.

Израз „тајне структуре моћи“, на турском „дерин девлет“, користи се за утицајне антидемократске групе унутар турског политичког система, које, према уверењу Турака, сачињавају високи функционери тајних служби, војске, службе безбедности, правосуђа и мафије.

Познаваоци прилика и светски медији оцењују да је политичка криза у Турској последица „тајног рата“ у којем су се у политичком врху сукобили актуелни премијер и његов бивши моћни савезник Фетулах Гулен, исламски свештеник који живи у САД.

Ситуација је на први поглед необична: премијер, којег „прозивају“ због аутократске владавине, критикује истрагу о корупцији коју спроводе његове власти и тврди да је реч о завери из иностранства, чији је циљ да оцрни владу пред локалне изборе у марту.

Развој догађаја је разоткрио дубоки раздор између Ердогана и Гулена, који живи у самоиницијативном егзилу у америчкој држави Пенсилванији, а има велики утицај на турску полицију и судство. Познаваоци прилика верују да је талас хапшења повезан са борбом владајуће партије против присталица Гуленовог покрета.

У Анкари се, како пише београдска „Политика“, отворено сумња да Гулен (72) и његов моћни покрет Хизмет стоје иза откривања најновијег скандала, као и да је повлачио конце иза летошњих масовних протеста на тргу Таксим у Истанбулу, на којима је први пут тражена премијерова оставка.

Како наводи Би-Би-Си (ББЦ), Хизмет је веома утицајан покрет, који превазилази границе Турске, финансирајући школе, тинк-тенкове и медије од Кеније до Казахстана. Иако нема формалну структуру нити видљиву организацију, привукао је милионе следбеника и милијарде долара, па оцењују да је рец о највећој „муслиманској мрежи“.

Пре неколико месеци, медији под контролом Хизмета објавили су тајне документе које је наводно потписао премијер Ердоган, а којима се препоручују мере обрачунавања са Гуленовим присталицама.

Верује се да у Турској Хизмет има милионе следбеника, а да су многи на утицајним позицијама у државним институцијама – од полиције, тајних служби, до правосуђа и Ердоганове АКП.

За Гулена кажу да проповеда „алтруистички ислам“ и борбу за „опште добро“, а критичари подсећају на његову изјаву из 1999. године, која иде у прилог актуелној „теорији завере“ против Ердогана.

Реч је о видео запису, у којем Гулен објашњава својим следбеницима: „Морате да продрете у артерије система, а да вас нико не примети док не доспете у центре моћи.“

Кад је реч о најновијим потезима Ердогана, „Политика“ констатује да он сада покушава да очува јединство у својој партији у којој покрет Хизмет има своје фракције. Преседнички избори у Турској биће одржани у августу 2014, а парламентарни 2015.

Како оцењују агенције, Ердоганова позиција није директно угрожена, али би спор између његове Партије правде и развоја и Гуленовог покрета Хизмет могао да утиче на резултате локалних избора у марту.

У оквиру истраге о корупцији и операције „Велики мито“ оптузене су 24 особе, међу њима и генерални директор државне банке „Халкбанк“ Сулејман Аслан у чијој је кући, према тврдњама турских медија, у кутијама за ципеле пронађено око 4,5 милиона долара. Оптужен да је са Ираном организовао илегалне послове са златом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: