„Есмарк” тражи отпуштање 3.500 радника!

Преговори о стратешком партнерству „Есмарка“ и смедеревске Железаре пред пуцањем. Из Питсбурга стигле понуде које нису прихватљиве. Услов је и да отпремнине финансира Влада Србија. Спреман је резервни план.

Понуда америчке компаније „Есмарк“ око стратешког партнерства са „Железаром Смедерево“ је таква да су преговори пред пуцањем. Како преносе наши извори, из Питсбурга су стигла три изузетно тешка услова, од којих је најболнији да се отпусти чак 3.500 радника српске челичане.

Коначна одлука о томе да ли ће „Есмарк“, након вишенедељних, веома тешких преговора, постати стратешки партнер „Железаре“ биће званично позната данас. То је данас најавио премијер Србије Александар Вучић, наглашавајући да је након последње понуде Владе Србије, „Есмарк“ касно у недељу доставио контрапонуду која је била разматрана током дана.

Услови из америчке контрапонуде су веома неповољни, али у Влади Србије верују да још има простора да преговори са „Есмарком“ буду успешни. Информације нашег листа, наиме, говоре да су Американци, међу којима једну од главних рола у преговорима води Џон Гудиш, некада извршни директор „Ју-Ес стила“, а који данас ради у „Есмарку“, од Владе Србије тражили да уместо садашњих 5.000, у тој смедеревској фирми остане између – 1.500 и 1.800 радника! „Есмарк“ наиме захтева да Србија обезбеди новац за социјални програм, односно отпремнине за 3.200 до 3.500 радника.

Како Американци имају проблем и са обезбеђивањем новца за куповину сировина, њихов услов да преузму смедеревску железару је и да Влада Србије буде гарант за кредит тежак имеђу 500 и 800 милиона долара. Донедавно износ кредита за који је тражена гаранција државе Србије износио је 200 милиона долара. Сада је та позајмица „порасла“ на чак 800 милиона долара, колико би „Есмарк“ требало да добије од једне велике америчке банке.

На листи захтева Американаца је и тај да се Влада Србије уговором обавеже да ће све секундарне сировине у нашој земљи претапати у Смедереву. У те секундарне сировине била би укључена и застарела механизација, као и све оне машине које су страдале у поплавама. За ту услугу, наравно, очекују да им буде – плаћено.

Премијер Вучић је изјавио да ће без обзира на исход ових преговора, „Железара“ радити, а да ће производња бити настављена под пуном контролом државе. Ако се преговори заврше неуспехом, резервни план државе је да формира менаџмент за српску челичану у који ће бити укључени стручњаци за куповину сировина, као и они најбољи за продају нашег челика.

Према речима премијера, држава је уложила све што је могла у те преговоре. Влада је од „Есмарка“ тражила да не отпушта раднике, којих има нешто више од 5.000. Према захтеву, број запослених може да буде смањен само природним одливом. Током ове године, у пензију би требало да иде око 250 радника.

Влада Србије је од „Есмарка“ захтевала и чврсте гаранције да ће обезбедити производњу у наредних пет година, не желећи да се догоди да амерички гигант напусти Смедерево када потроши постојеће сировине у „Железари“ вредне око 90 милиона долара.

Србија је очекивала да „Железара“ под менаџментом „Есмарка“ месечно производи између 170.000 и 180.000 тона, док сада челичана производи око 350.000 тона годишње. Од америчке компаније се заправо очекује да има реалан бизнис план за набавку сировина, квалитет робе, дистрибуцију, пласман, као и да обезбеди нова тржишта, да би могао да се оствари предвиђени профит након покретања друге високе пећи.

Држава сада месечно помаже производњу у „Железари“ са око 10 милиона долара. Процењује се, наиме, да ће укупни трошкови „Железаре“ у 2015. години износити око 900 милиона долара. Толико пара биће потребно за сировине, плате, енергенте, транспорт …

Подаци нашег листа казују да би било велико изненађење да Влада Србије прихвати овако неповољне захтеве Американаца, због чега ће, ако се нешто драстично не промени, њихова понуда бити – одбијена!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: