Естонија, Летонија и Литванија: Подржимо украјински рат зарад нашег мира

Балтичке земље верују да би прекид ватре у сукобу у Украјини заправо повећао безбедносну претњу по њих, пише „Фајненшл тајмс“, позивајући се на министре одбране тих држава.

У последњим недељама, Москва и Кијев договорили су се о 30-дневној паузи у нападима на енергетску инфраструктуру, док се паралелно одвијају покушаји да се обнови Црноморски споразум о извозу жита, као део шире иницијативе за проналажење дипломатског решења сукоба.

ФТ у тексту наводи да је „потпуни прекид ватре и даље далеко“, али да су званичници Естоније, Летоније и Литваније, земаља које су међу најгласнијим присталицама Украјине у ЕУ и НАТО-у, забринути да би до њега могло доћи.

„Сви знамо да ће, када рат у Украјини стане, Русија веома брзо прерасподелити своје снаге. То значи да ће се и ниво претње по нас нагло и значајно повећати“, изјавио је естонски министар одбране Хано Певкур за британски лист.

Певкур тврди да би Москва могла да премести чак 300.000 војника с линије сукоба у Украјини на западне границе Русије, чим прекид ватре ступи на снагу.

Истовремено, естонски министар одбацио је предлог Велике Британије и Француске да се, по окончању борби, у Украјину пошаље тзв. „снага за гаранције“, коју би чинили војници из западноевропских држава.

„Не смемо угрозити безбедност источног крила НАТО-а. Не смемо упасти у замку у којој би наше снаге остале ‘заглављене’ у Украјини. Тиме бисмо отворили ризике по сопствене границе“, објаснио је Певкур.

Лист наводи и изјаву министарке одбране Литваније Довиле Шакалиен, која је раније ове недеље поручила:

„Русија ће искористити време после прекида ватре да убрза развој својих војних капацитета. Већ сада имају огромну, у борби очврснуту војску — и она ће постати још већа. Немојмо имати илузија. Немојмо лагати себе да ће Русија стати након Украјине“.

С друге стране, руски председник Русије Владимир Путин више пута је одбацивао тврдње да Москва има агресивне планове према НАТО-у, називајући их „бесмислицама“ чији је циљ да се заплаши европска јавност и оправда повећање војних буџета.

Специјални изасланик председника САД Доналда Трампа Стив Виткоф, који се раније овог месеца састао с Путином у Кремљу, изјавио је прошле недеље новинару Такеру Карлсону да Русија „100 одсто нема“ интерес за инвазију на земље НАТО-а. Сугерисати да Москва има такве планове је, како је рекао, „апсурдно“, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: