ЕУ и слободна Србија

Имамо ли одговор на питање учесталих, непрекинутих захтева, опомена и притисака ЕУ институција и већег дела западне јавности усмерених према Србији. Није реч само о актуелним гласним и тихим порукама да се и наша држава „прикључи санкцијама Русији” већ о континуитету. Очигледно је да Србија штрчи иако није у саставу бриселског тима. Да, где потражити одговор на такав однос „колективног Запада” према Србији.

Србија, у складу са обликотворном историјом, живи са својим темељним вредностима – слободом, независношћу, спремношћу на жртву. Те националне вредности није добила на поклон; платила их је лелеком, борбом и победом. Црњански пише 1925, да је на Крфу видео крстачу на гробу српског војника са натписом „слобода и правда”. У тој страсти за животом у слободи Срби се више или мање разликују од других нација. Било би то одсуство знања о друштвима и нацијама када би се тврдило да су колективне вредности једнако распоређене у њиховим традицијама и савремености.

Данас је Србија једина држава у Европи која није увела санкције Русији. То је одлука која је део оне историјске храбрости да се слободно бира пут којим ће се народ кретати. Другим речима, слободан избор није ствар тренутка, опортунитета, калкулација. Реч је о историјској политичкој социјализацији, да се бира оно што је на траси суштинских вредности националног постојања.

Да ли је политичка грешка Србије што се не усаглашава са резолуцијама ЕУ, западним аналитичарима и новинарима? Нипошто. Савремена Европа је проблем. Она је реторички опијена демократијом, људским правима, правном државом, светињом својине, свим оним што истиче као „систем европских вредности”. Али шта ми видимо данас и овде?

Избијање у свим областима живота ирационалне снаге Запада на површину. Ко би могао да оспори чињеницу да су живи и мртви Руси, неполитички Руси, уметници, научници, спортисти забрањени на Западу. Антируска мржња достиже колосалне размере на демократском Западу. Тотална осуда руског (украјинског) рата на Западу мора се упоредити са гласним ћутањем садашње антируске коалиције (ЕУ плус шест држава) о америчким ратовима после 1945, а којих је било око 40. Види се из авиона ко хоће да господари светом.

Проучаваоци западне демократије открили су антидемократске потенцијале у њеним недрима. Наиван је онај који то не види, нарочито у Србији. Зар нисмо пропатили дугогодишње страшне санкције, зар нисмо бомбардовани 1999. године? О, апсурда: од санкционисаног и бомбардованог народа тражи тај исти Запад да Србија уводи санкције другом народу ( а можда и да шаље оружје)! Да ли знају да су силом и преваром отели Косово и Метохију? Да ли знају да су сваки свој документ изиграли, да поткопавају Дејтон, Резолуцију 1244? Зашто бригу Србије за Србе у окружењу именују као „угрожавање регионалне безбедности”? Уосталом, ти деструктивни потенцијали су увек постојали; довољно је погледати западну историју 20. века па закључити да су снаге мржње и разарања избијале с времена на време само у различитим политичким системима.

Дакле, проблеме односа ЕУ и Србије генерише ЕУ, а не Србија. Упркос свом демократском нарцизму, тражи једногласност, тражи неку врсту европске интернационалне у којој влада унисоност. Неко ће у томе видети тоталитарну политичку свест. Они који певају у хору Брисела, учинили су то својим слободним избором, али они који нису у хору певају својим слободним гласом. И ником не наносе штету. Диктати и захтеви према Србији, демаскирају западне вредности које се неуморно понављају у европским центрима, а с друге стране ударају на достојанство нације која зна шта су њене темељне вредности притом неугрожавајуће по друге нације и државе..

Како да се постави Србија у најновијим околностима? Срби убрзано губе поверење у нову европску интернационалу, посебно у неке њене чланице. То показују истраживања јавности и свакодневни разговори (усмена јавност). Већ три деценије ЕУ се поставља као учитељ према Србима који седе непомично у балканској клупи, и трпе сталне прекоре због лоше урађених домаћих задатака. Ево, стиже и најновија резолуција Европског парламента (нацрт).

Србија не може да се прикључи западном политичком ирационализму. Није први пут у историји да брани вредност слободе. У Србији данас нема етно-мржње, нема забрана припадника било које нације, нема отимања приватне својине странаца, нема једностраног, већ различитог говора о украјинској кризи, нема подршке рату, нема отимања имовине. Има слободе које код других нема. Непријатељи слободне Србије не гледају добронамерно на њене одлуке. Србија ће, верујем, издржати у борби чувања свог историјско-политичког бића. Остаће упамћена као једино место у Европи 2022. године у којој се није десило „разарање ума” (Ђ. Лукач).

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: