ЕУ предлаже да се „венецијанци“ укључе у рјешавање кризе настале због Уставног суда

Предсједник Владе и Покрета Европа сад (ПЕС) Милојко Спајић и лидер опозиционе Демократске партије социјалиста (ДПС) Данијел Живковић, састали су се јуче у Подгорици са шефом Делегације Европске уније (ЕУ) у Црној Гори Јоханом Сатлером, који им је предложио да се Венецијанска комисија (ВК) укључи у рјешавање политичке кризе настале због дешавања у вези Уставног суда, односно да испита одлуке које су довеле до престанка судијске функције Драгани Ђурановић – сазнају незванично “Вијести”.

Према информацијама листа, састанак је одржан у просторијама Делегације ЕУ, и Спајић је на њему пристао на предлог Сатлера, док ДПС наводно вага, па се њихов одговор чека.

Венецијанска комисија је савјетодавно тијело Савјета Европе које се бави уставним питањима.

Опозиција тврди да је Устав погажен због тога што је Скупштина, без обавезног обавјештења Уставног суда, одлучила средином децембра прошле године да Драгани Ђурановић констатује престанак судијске функције у том суду, због стицања услова за пензију сходно Закону о пензијском и инвалидском осигурању (ПИО). Они стога траже да се ствари врате “у пређашње стање”, поручујући да, у супротном, неће дозволити рад парламента.

Опцију да се ВК “активира” поводом дешавања у Црној Гори, поменула је наводно, према незваничним сазнањима “Вијести”, и европска комесарка за проширење Марта Кос на састанку с опозицијом, који је одржан у четвртак у Подгорици.

Како се укључују „венецијанци“

На питање да ли је Кос говорила опозицији о ВК, Прес служба Европске комисије (ЕК) казала је “Вијестима” да је комесарка током дводневне посјете Црној Гори (четвртак и петак) “охрабрила све политичке снаге да се окупе како би превазишле тренутни застој и обезбиједиле најширу подршку реформама повезаним с ЕУ”, те да је понудила подршку ЕК “у истраживању могућих рјешења у интересу Црне Горе и њеног пута ка чланству у ЕУ, укључујући могућност процјене од стране независног међународног тијела”.

Саговорник упознат с начином рада “венецијанаца”, објашњава да они одговарају на захтјев за мишљење било ком овлашћеном органу. Наводи да право да захтијевају мишљење имају Скупштина, њена радна тијела (одбори), Влада, шеф државе, Уставни суд, Врховни суд, те да опозиција нема могућност да самостално то тражи. Тврди да би то тијело Савјета Европе реаговало ако би нека државна институција успјела да образложи тврдњу да је Устав “угрожен”. Друга опција је, каже, да мишљење захтијева Парламентарна скупштина Савјета Европе.

“Али, колико сад могу да се оријентишем, не видим да Црну Гору ико доживљава као неки превелики проблем”, рекао је саговорник “Вијести”, додајући да Парламентарна скупштина тражи мишљење од ВК у случајевима “проблематичних земаља” и напомињући да је највише мишљења о Мађарској, Турској и Русији – иницирао тај парламент.

Експерт наводи да су “венецијанци” посљедњих година имали новине, попут доношења ургентних мишљења, која могу да се дају између пленарних сједница, у ситуацијама постојања криза. Подсјећа да је комисија на тај начин, 2022. године, дала мишљење о измјенама Закон о предсједнику, што је тражио тадашњи црногорски шеф државе Мило Ђукановић, након што је био вратио тај акт парламенту на поновно одлучивање.

Уставни суд је крајем јуна 2023. једногласно укинуо усвојене измјене закона, којима су предсједнику биле одузете неке надлежности.

Кос се у Подгорици састала с предсједником Црне Горе Јаковом Милатовићем, шефом Скупштине Андријом Мандићем, премијером Спајићем, те лидерима парламентарне опозиције, поручивши, између осталог, да приступање Унији мора бити “национални пројекат, у који ће бити укључени сви”.

На састанку с Кос у име опозиције били су лидери ДПС-а Живковић, Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић, Социјалдемократа Дамир Шеховић, Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ) Адријан Вуксановић, као и независна посланица Јевросима Пејовић.

Живковић је на конференцији за новинаре, након састанка с Кос, рекао да је “било више ријечи од стране комесарке о томе да ли би неке европске институције могле да помогну…”, али није прецизирао о којим институцијама је ријеч.

“Али, јасно смо поручили да опозиција, мислим на ДПС, неће дозволити одржавање сједница у наредном периоду, све док се ствари не врате у пређашње стање. Ако томе додамо и понашање ове већине у Будви, гдје спречавају формирање власти, онда је јасно да овдје више не важи Устав, не важе закони, нема институција…”, казао је, подвлачећи да ДПС неће дозволити ни одржавање сједнице законодавног дома заказане за 21. јануара, на чијем дневном реду је, између осталог, предлог државног буџета.

Живковић је поручио да се “криза у Црној Гори” може ријешити у року од пет минута, “да постоји политичке воље”.

“Али те воље нема јер Мандић командује овом парламентарном већином, и он не жели да Црна Гора постане саставни дио ЕУ”, тврди челник ДПС-а.

Опозиција пише нове захтјеве?

Живковић је прексиноћ, гостујући на Телевизији “Е”, рекао да “редовног парламентарног и политичког живота у Скупштини” неће бити до испуњења захтјева опозиције, те да ће “репертоар” њиховог одговора вјероватно “бити проширен”. Извор “Вијести” из опозиције тврди да те странке спремају “нови маневар”, односно да ће “појачати листу захтјева”, и то, како је објаснио, у контексту догађаја који су се у међувремену одиграли.

“Имамо закључке Скупштине пријестонице (поводом недавног масакра у Цетињу, у ком је страдало 13 особа прим. аут), али и немогућност да се конституишу локалне власти. Пошто неће да врате ствари у пређашње стање, морамо подићи љествицу”, поручује саговорник.

Осим захтјева да се повуче закључак Уставног одбора према ком је констатован престанак функције Ђурановић, опозиција одраније тражи од власти да с њима потпише споразум којим би се гарантовало да измјене Устава и Закона о црногорском држављанству неће бити усвојене без “апсолутног консензуса”.

Због догађаја у вези Уставног суда, које опозиција назива “уставним пучем” (тврдећи да је то учињено како би гласање на локалном и државном нивоу било одгођено до 2027), ДПС је најављивао и могућност протеста, оцјењујући да је пређена “црвена линија”.

Истовремено, из владајуће већине су одговарали да је посриједи покушај да се на функцијама сачува “дио партијских судија” који “откључава из затворских ћелија оне које је стигла правда”.

БС у понедјељак о подршци буџету

Док дио опозиције најављује опструкције у парламенту, посланички клуб и Предсједништво владајуће Бошњачке странке (БС) планирају да у понедјељак одрже ванредну сједницу на којој би наводно требало да одлучују о томе хоће ли та партија подржати усвајање буџета за ову годину – сазнају незванично “Вијести”.

Извор листа из те странке тврди да је подршка буџету упитна и да је разлог за то што је питање “да ли Влада жели да испуњава европску агенду и да ли ће кроз буџет бити реализовано све што је обећано грађанима”.

“Вијести” су крајем прошле седмице објавиле да мањинске партије планирају израду заједничке платформе којом ће од премијера Спајића тражити да се одреди о потезима шефа парламента Мандића, за које сматрају да изазивају подјеле у црногорском друштву, те да нарушавају односе Црне Горе са сусједима.

План о писању платформе долази недуго након што су се мањински политички субјекти на састанку договорили о заједничком дјеловању “на испуњавању политичких приоритета мање бројних народа”, те позвали све политичке актере на дијалог “ради превазилажења актуелне политичке кризе изазване закључком Уставног одбора”, којим је Скупштина констатовала престанак функције Драгани Ђурановић.

Већина мањинских политичких субјеката је дио власти – осим БС-а, ту су и Албански форум и Албанска алијанса, док су у опозицији Демократска унија Албанаца и ХГИ.

ЕК: Успоставите критеријуме за пензионисање судија и тужилаца

Прес служба ЕК саопштила је “Вијестима” да ЕУ позива све црногорске институције да поштују владавину права и придржавају се Устава.

“То је кључно за пут Црне Горе ка ЕУ”, поручено је.

Из ЕК наводе да Унија још једном апелује да Црна Гора измијени тренутни правни оквир, како би успоставила посебан пропис о радним правима, укључујући критеријуме за пензионисање судија и тужилаца, а који би требало да буду у складу с европским стандардима и постојећим препорукама ВК.

“ЕУ позива све власти и политичке лидере да обезбиједе пуну функционалност Уставног суда као кључног механизма за владавину права и демократску стабилност, укључујући обезбјеђивање правовремених именовања заснованих на заслугама, транспарентности и законским захтјевима”, рекли су из ЕК.

Узрок проблема у случају Ђурановић, као и приликом престанка функције неким бившим судијама Уставног суда, су спорења судија тог суда о томе по ком акту би требало да се пензионишу – закону о ПИО или о раду.

(Вијети)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: