ЕУ разматра одлагање нафтног ембарга Москви
фото: Илья Питалев/Спутњик
Водећи европски снабдевач природним гасом – Русија, од среде је додатно заоштрила односе с Немачком (кључним купцем у ЕУ), одлуком да обустави доток сибирског енергента гасоводом „Јамал” преко Пољске ка најјачој континенталној економији и уведе санкције против 31 европске енергетске компаније. Ова руска рампа испорукама гаса кроз „Јамал” симболичног је карактера, будући да се односи на транзит тек око три одсто енергента намењеног Немачкој.
С друге стране, одлука Москве да забрани пословне и финансијске трансакције „Гаспрома” с неким од до јуче водећих немачких партнера (као и с пољским власником крака гасовода „Јамал”), отвара питање формата даљег плаћања и снабдевања тим неопходним енергентом. Немачка увози 35 одсто природног гаса из Русије, док су европске резерве тог енергента, нафте и њених деривата на историјском минимуму.
Москва је најновију одлуку о енергетским контрасанкцијама образложила лавином казнених мера које је ЕУ већ увела (санкције против „Росњефта” ступају на снагу 15. маја), уз најаву нафтног ембарга. Немачки министар економије Роберт Хабек упозорио је да Русија енергију отворено користи као „оружје”. Истовремено је оценио да је Немачка „можда кадра да преброди следећу зиму без руског гаса, али под неколико услова”, међу којима је хитно пуњење складишта енергената. Велику штедњу означио је као најпречи корак.
На удару најновијих руских финансијских мера нашла се фирма „Газпром Германија”, као и низ њених филијала у Немачкој и на Острву, над којима је Берлин почетком прошлог месеца привремено преузео државну контролу, како би „остварио безбедност снабдевања”, пренео је „Волстрит џорнал”.
Најновијом одлуком Москве о рампи „Јамалу” европско тржиште природног гаса сада остаје ускраћено за још један правац снабдевања сибирским енергентом. И то након одлуке Украјине у понедељак да надаље обустави прихват сибирског гаса преко једне од две улазне гасне станице из правца Русије. Званични Кијев јуче је истакао да та одлука остаје на снази све док је гасна станица „Сохрањивка” у рукама „окупационих снага”. Истовремено, Кијев је објавио да је и транзит руског енергента преко друге виталне улазне гасне станице – „Суџа” – доведен у питање због „активности трупа на терену”, пренео је „Блумберг”.
Драматична ескалација недоумица о даљем редовном снабдевању ЕУ руским гасом, али и нафтом, подстакла је светске берзе енергената да од среде поново дижу цене тих сировина. И то упркос објави италијанског премијера Марија Драгија (у Вашингтону, након разговора с америчким лидером Џозефом Бајденом) да „нема никаквог званичног појашњења шта значи кршити санкције. Нико никада није рекао ништа о томе да ли плаћање (гаса) рубљама представља преступ санкција”.
Ова Драгијева оцена у директној је супротности с објавом председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен од 27. априла да „компаније које имају испоруке (гаса) уговорене у еврима не треба да плаћају у рубљама, јер би то представљало кршење санкција и стога висок ризик за те фирме”. Према Драгију, „већина увозника гаса већ је, сходно мартовском захтеву Кремља, отворила рачуне у рубљама код Гаспромбанке”. Доливајући уље на ватру, италијански премијер је открио да је имао увид у документа која указују да је „највећи немачки увозник већ платио гас рубљама”. Тај Драгијев коментар одмах је демантовао „Унипер”, један од водећих немачких увозника руског гаса, наводећи да му следећа рата код „Гаспрома” стиже на наплату тек крајем маја.
Шта све врх политичке пирамиде ЕУ и државе чланице мисле о све оштријем енергетском надгорњавању с Русијом, нафтном ембаргу који је недавно најавила Фон дер Лајенова и даљој куповини сибирског гаса, берзама је тешко да докуче. Поготово колико су далеко од јединственог става. У међувремену, валутне и енергетске берзе скупо одмеравају видљиве раскораке у објавама Брисела и престоница чланица ЕУ. „Фајненшал тајмс” је пренео процену „Амундија”, водеће европске фирме за управљање имовином, да би „вредност евра могла да се спусти до паритета с америчким доларом већ за шест месеци”.
У међувремену, одлучност Брисела да на разне начине убеди Будимпешту да одустане од најављеног вета на шести пакет санкција ЕУ против Русије (који је укључивао и потпуну забрану чланицама да увозе сибирску нафту) као да је спласнула, открио је јуче портал „Политико”. ЕУ разматра да уведе друге најављене ставке шестог пакета санкција, мимо нафтног ембарга, док наставља преговоре с Мађарском тим поводом. Мађарски премијер Виктор Орбан најавио је да би вето Будимпеште изостао једино у случају да проток руског гаса гасоводима буде искључен из тог „пакета”. Према Орбану, у овој ситуацији много је лакше оним чланицама ЕУ које имају мора и луке да танкерима допреме нафту.
„Ми бисмо имали луке да нам их нису узели”, рекао је Орбан у разговору за мађарски државни радио, на шта је званични Загреб скочио на ноге. „Хрватска је протумачила ову Орбанову примедбу као да се односи на луку Ријека, која је била главна поморска лука Аустроугарске, док је Хрватска била у њеном саставу”, пренео је бриселски портал „Еуроактив”.
Истовремено, бугарски премијер Кирил Петков је најавио да ће наложити пуну истрагу о корупционашким активностима на градњи гасовода „Јужни ток”, јавио је портал „Новините”.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
