Ево о чему је требало да се расправља на премијерском сату: Погледајте одговоре на посланичка питања

Посланичко питање Адријана Вуксановића испред Клуба посланика Демократске уније Албанаца и Хрватске грађанске иницијативе.

Како оцјењујете односе Црне Горе и Републике Хрватске за вријеме Вашег мандата ?

Одговор:

Уважени господине Вуксановићу,

Наши односи са Републиком Хрватском су пријатељски и отворени и, уз посвећеност континуираном унапређењу у областима од обостраног значаја. Додатно су ојачани НАТО савезништвом и истом визијом европске будућности свих држава региона.

Веома смо захвални на подршци коју Република Хрватска у континуитету пружа Црној Гори на њеном европском путу, и која, сигуран сам, неће изостати ни у наредном периоду. Кроз дјелованје Владе Црне Горе, као и кроз сопствено дјелованје, могу потврдити да се од самог почетка настојало да се сви аспекти сарадње који су добри додатно унаприједе, а да се све теме у којима постоји простора за дискусију ријеше кроз разговор и договор двије стране.

Овдје посебно желим да истакнем да сам предсједник Владе који жели да на отворен начин, билатерално, разговара и договори све оно што ће бити у циљу постизања благостања обје државе и оба народа, али имајући у виду првенствено интересе Црне Горе.

Уважавајући и поштујући сву аргументацију хрватске стране, у вези са неријешеним питањима, морам да нагласим да и Црна Гора има своју. Наши приоритети уласка у ЕУ, очувања црногорске традиције и културе и бољи услови живота за наше грађане, су нешто од чега нећемо одступати и што је у константном фокусу нашег свеукупног дјелованја.

Уз све наведено, желим да нагласим да Црна Гора и Република Хрватска имају јаку традицију пријатељства, дугу историју узајамног поштовања, заједничке културолошке коријене и да изразим увјерење да рјешавање појединих питања, која захтијевају додатне напоре обје стране, одређена одрицања и давања, али и обострано поштовање и разумијевање, могу само да нас ојачају, а ни у једној мјери, нити на било који начин пољуљају односе.

Посланичко питање посланика Демократске Црне Горе Бориса Богдановића:

У јавности, посебно након хапшења Веселина Вељовића, Зорана Лазовића, Миливоја Катнића, 50 чланова других криминалних организација, те претреса објеката у власништву Бемаxа, поједини медији, организације и групе покушавају наметнути наратив да Специјално државно тужилаштво, сектор безбједности и Влада Црне Горе поступају селективно и реваншистички, према својим политичким неистомишљеницима.

С тим у вези питам:

• Да ли је, према Вашем мишљењу, хапшење и процесуирање, осумњичених и оптужених за извршење најтежих кривичних дјела из области организованог криминала и корупције реваншизам према изабраним, именованим или на друге начине ангажованим лицима у систему јавне управе?
• Да ли је неком из јавне администрације, пријећено да ће остати без посла због њихове политичке опредијељености или неопредијељености?
• Да ли имате информацију да су старјешине органа у јавној администрацији кажњавали запослене, због своје политичке опредијељености, на начин сто су их прераспоређивали на радна мјеста ван мјеста пребивалишта? Или од њих тразили да на изборима гласају за одређену политичку опцију?
• Да ли се било који високи функционер политичког субјекта странака које су вршиле власт до формирања 44. Владе Цме Горе налази у истражном затвору? Ако не, како оцјењујете тврдње да Специјално државно тужилаштво, сектор безбједности, односно Влада Црне Горе прогоне политичке неистомишљенике партија на власти?
• Како се ваша Влада носи с критикама о реваншизму док настоји да испуни обећања о борби против организованог криминала и корупције и јачању владавине права?

Одговор:

Уважени посланиче Богдановићу,

Питање политичког реваншизма у Црној Гори покрећу и потенцирају обично они који су годинама политичке освете темељили као правила политичког дјелованја, а политички притисак као редовну активност. Зато разумијем да појединима није лако разумјети како изгледа када институције дјелују независно, непристрасно и неселективно држећи се закона и Устава.

Покушај наметања наратива да Специјално државно тужилаштво, сектор безбједности и Влада Црне Горе поступају селективно и реваншистички, према својим политичким неистомишљеницима је само одраз несигурности и страха, са циљем стварања буке како се не би чули аргуметни и чињенице из поступања надлежних државних органа.

Мој одговор на Ваша питања подијелио бих у неколико сегмената:

Прво, хапшење и процесуирање осумњичених и оптужених за извршење најтежих кривичних дјела из области организованог криминала и корупције нису питање реваншизма према било коме, било да се ради о изабраним, именованим или на друге начине ангажованим лицима у систему јавне управе. Напротив, овакве активности представљају доказ да је Црна Гора посвећена унапређењу владавине права, јачању правосудног система и осигурању правде за све своје грађане.

Међутим, чињеница да су данас процесуирани за најтежа кривична дјела из области организованог криминала и корупције управо они који су били на челу институција чији је задатак био да се боре против тих пошасти најбоље објашњава разлоге због којих је Црна Гора имала хронични недостатак резултата у области владавине права и потпуну стагнацију на европском путу.

Процесуирање бројних челника и руководилаца полиције, тужилаштва, судства и других институција шаље јасну и важну поруку надлежних органа – да нико није изнад закона и да нико не може бити изнад државе.

Тужилаштво је сагласно нашем правном систему задужено да гони учиниоце кривичних дјела, а након реформи које су се десиле прије три године, свједочимо једном посвећеном, квалитетном и неселективном приступу у њиховом раду.

Наравно у свим поменутим случајевима већ смо имали значајну улогу и судске гране власти, односно надлежних судова, па су тако оптужнице против два бивша директора Управе полиције, челника судства и специјалног државног тужиоца Чађеновића потврђене од надлежних судова, а у скоријим случајевима процесуирања господе Катнића и Лазовића, прво је судија за истрагу потврдио основану сумњу, а затим у даљем поступку и трочлана вијећа Вишег и Апелационог суда.

Да не говорим о томе, да оптужбе које се стављају на терет поменутима и могим другима немају везе са јавном изговреном ријечју, протестним окупљањем или нечим сличним, већ искључиво због извршења тешких кривичних дјела.

Сложићемо се дакле, да се одлучношћу у борби против корупције и организованог криминала, директно доприноси јачању повјерења грађана у институције и унапређењу међународног угледа наше земље. Најобјективнији посматрачи, али и процјењивачи стања у Црној Гори су наши европски партнери, а они су прије пар дана у Бриселу када је Црна Горе после 11 година добила ИБАР – одали признање овој Влади и Црној Гори управо и због упечатљивих резултата на пољу унапређења владавине права.

Без правде нема ни просперитета, а борба против организованог криминала и корупције је кључна за стварање друштва у којем влада ред, сигурност и једнакост пред законом. Због тога ће надлежни наставити да спроводе мјере које ће осигурати да правда буде доступна свима и да се сви случајеви кршења закона третирају са највећом озбиљношћу.

Овај приступ је кључан за јачање повјерења грађана у правосудни систем и осигуравање да сви, без обзира на њихов политички положај, буду одговорни за своја дјела. Тиме показујемо да Црна Гора нема толеранцију за корупцију на било којем нивоу и да су наше институције способне и спремне да дјелују у интересу правде и закона.

Политички реваншизам је обиљежје неких прошлих времена кад се нису бирала ни средства ни методи за обрачун са политичким противницима – јер је важио принцип да циљ оправдава средство, а циљ је био очување власти по сваку цијену. Ово је слободна Црна Гора, у којој је такво поступање ружна прошлост и опомена да не смијемо дозволити да се икада више ишта слично понови.

На Ваше питање о томе да ли је било притисака или санкција према запосленима у јавној управи мој одговор је јасан – та пракса мора остати иза нас. Лично, гнушам се таквог приступа и не мислим да доприноси меритократији и резултатима.

Уважени посланиче,

Питали сте ме и да ли се неки функционер бивше власти налази сада у истражном затвору.
Колико можемо видјети, нити један високи функционер партија које су вршиле власт прије 30. августа у овом тренутку није у истражном затвору, а имамо поступака гдје су надлежни судови потврдили оптужнице против истих. Ипак ни у једном тренутку поступка није било лишења слободе односно притвора, док са друге стране свједочимо да је неколико функционера партија побједника на изборима 30. августа лишено слободе, а неки се и даље налазе у притвору.

Но, ако се пажљиво присјетимо – најбучније прозивке за политички реваншизам чули смо у вријеме хапшења бившег СДТ-а Миливоја Катнића и бившег помоћника директора Управе полиције Зорана Лазовића .

Сложићете се да не постоји логична веза између појма политичког реваншизма и процесуирања оних који су обављали функције за чије обављање је била строго забрањена политичка припадност, дакле оних који су по закону морали бити “аполитични”.

Да сумирамо све ово одговором на Ваше последње питање – Надлежни државни органи дјелују транспарентно, досљедно и непристрасно, ослањајући се на чињенице и закон. Сви поступци су вођени принципом да нико није изнад закона.

Борба против криминала и корупције није политички реваншизам, већ основни предуслов за просперитет и сигурност свих грађана. Наставићемо да се залажемо за правду и интегритет, без обзира на политичке притиске или оптужбе. Надлежне органе не интересује како се неко зове и каквих је увјерења или опредјелјенја, већ да ли је или није учинилац кривичних дјела. Наша Влада вјерује у демократске вредности и владавину права и то ћемо неуморно доказивати својим дјелима.

Одбацујемо оптужбе за политизацију правосудних процеса и реафирмишемо нашу посвећеност да сваки грађанин Црне Горе буде третиран једнако пред законом, јер само земља јаких и независних институција је сигурна кућа за све њене грађане.

Посланичко питање испред Клуба посланика Бошњачке странке посланика Дамира Гутића:

Шта Влада Црне Горе у наредном периоду планира да уради како би регион Плава и Гусиња добио неопходне претпоставке за развој и валоризацију потенцијала са којим располаже?

Одговор: 

На почетку одговора морам да кажем да сам са великим задовољством био у Рожајама прије неколико дана и имао част да отворим реконструисани пут Рожаје – Шпиљани, који су грађани са нестрпљењем чекали годинама.

Баш финализацијом започетих пројеката, који су, врло често неоправдано дуго трајали, покушавамо да у најкраћем могућем року поправимо услове за живот. Нимало случајно нијесам поменуо Рожаје, већ из жеље да конкретно потврдим намјеру, коју имамо да створимо неопходне претпоставке за развој и валоризацију читавог тог региона, ком припадају и Плав и Гусиње.

Ризикујем, а ваљда ми је то суђено у политичком животу пошто сам и ИБАР испромовисао на сличан начин, да постанем досадан понављајући кључне ствари, али „репетитио ест матер студиорум“ – изградња путне инфраструктуре основна је претпоставка за одржив развој.

И ту долазимо до још једног доброг примјера да путеви имају бенефите који превазилазе територијалне границе општина. Пут Лубнице – Језерине, који смо отворили у марту, значајно је скратио вријеме путовања од централног до сјевероисточног дијела Црне Горе, а то је само почетак.

Законом о буџету Црне Горе за 2024. годину, у оквиру Капиталног буџета, који спроводе Управа за капиталне пројекте и Управа за саобраћај, за реализацију капиталних пројеката на територији општине Гусиње планирано је 240.000 еура за 4 пројекта укупне процијењене вриједности око 6 мил. еура, док је за 11 пројекта који се реализију на територију општине Плав, а чија је укупна процијењена вриједност око 53 мил. еура за 2024. годину планиран износ од 2,1 мил. еура.

Осим наведеног, кроз пројекте помоћ локалним самоуправама у рјешавању инфраструктурних проблема Влада је кроз Закон о буџету Црне Горе за 2024. годину обезбиједила додатна средства за све општине посебно оне из сјеверне регије. С тим у вези, Управа за капиталне пројекте је закључила једногодишњи уговор са општином Плав на износ од 900.000,00 еура, а са општином Гусиње на износ од 800.00,00 еура, а исте могу намјенски да реализују до краја текуће године по својим приоритетима.

Поштовани посланиче,

Од старта нашег мандата јасна је порука да имамо три стуба рада. Једноставна агенда, која гарантује побољшање стандарда и квалитета живота. Један од та три стуба је експоненцијалан и равномјеран развој. Посебан акценат ћу још једном ставити на равномјеран, јер свједоци смо да су поједини крајеви Црне Горе неоправдано запостављени.

Зато ћемо повезати Црну Гору, а наставком изградње ауто-пута, највећи ће бенефит осјетити становници сјевероисточног дијела, међу којима су житељи Плава и Гусиња. Апсолутно сам увјерен да ће боља путна повезаност, уз унапређење аеродрома, бити окидач за долазак огромног броја туриста, који ће се, без сумње, заљубити у долину Гребаје и остале природне љепоте Плава и Гусиња.

Влада је била спремна да финансирањем из сопствених средстава настави градњу ауто-пута, али подршка Европске комисије и ЕБРД-ија, омогућиће нам да се још више посветимо регионалним путним правцима, а само у овој години смо планирали да се у сјеверном дијелу државе ради на изградњи и реконструкцији магистралних и регионалних путева у дужини од око 120 км!

Тендерска процедура за избор извођача дионице Матешево – Андријевица је у току, а једнако битно за становнике Плава и Гусиња, је то што је расписан и отворен тендер за израду Идејног рјешења за дионицу Андријевица – Пећ. Пристигле су четири понуде и у најскоријем року биће завршена та процедура, која је битан корак ка изградњи још једне важне саобраћајнице.

Већ смо кренули да реализујемо пројекте и конкретно на територији општине Плав и Гусиње у дијелу државних путева. У току је реконструкција раскрснице на улазу у Плав, вриједност радова је око 300 хиљада еура. Тренутно се изводе и радови на санацији клизишта „Јабука“ на регионалном путу Мурино – Бјелуха. Вриједност радова је 110 хиљада еура.

У току је израда главног пројекта за дионицу пута Плав-Богићевица у дужини од 10 км (укупна дужина износи 17,5 км). Расписан је јавни позив за унапрјеђење безбједности саобраћаја на 20 раскрсница државних путева на територији цијеле државе, а једна од тих је и раскрсница за Мурино.

Што се тиче општине Гусиње, у току је израда студије безбједности за пут Беране-Гусиње-Грнчар у дужини од 54 км, након чега ће се урадити главни пројекат побољшања безбједности саобраћаја и услиједити тендер за извођење радова.

У дијелу даљег развоја овог дијела сјевера велику улогу одиграће и пројекти, који су под окриљем Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Прво кроз спровођење Програма интегрисаног развоја коридора ријека Саве и Дрине (СДИП), у сарадњи са Свјетском банком.

Министарство је за пројекат, који обухвала четири државе, вриједан око 330 милиона еура, осим локација у Беранама и Бијелом Пољу, одабрало још три локације које припадају општинама Плав и Гусиње.

С тим у вези, Влада Црне Горе је Капиталним буџетом за 2024. опредијелила средства за израду пројектне документације за Заштиту и ревитализацију Плавског језера. Реализација тог пројекта ће бити кандидована за ИИ Фазу СДИП програма, како би се у сарадњи са Свјетском банком, трајно заштитио и сачувао овај предио изванредних природних одлика и великог развојног потенцијала.

У општини Гусиње у првој фази пројекта била су предвиђена два пројекта регулације. Први – регулације ријеке Грнчар низводно од саобраћајног моста у дужини од око 842 м. Очекујемо да ће Уговор за извођење радова по Главном пројекту бити потписан током септембра. Рок за завршетак радова је 15 мјесеци.

Велику шансу за развој Плава и Гусиња свакако видимо у пољопривреди, јер ту постоје богати потенцијали, а пољопривреда има изразит мултипликативан учинак на остале привредне гране. Агробуџетом за ову годину оприједељено је 75 милиона еура за пољопривреду и рурални развој, а кроз ИПАРД ИИИ програм црногорским пољопривредницима на располагању су додатна 63 милиона еура.

Поред поменутог сета најважних мјера подршке намијењених свим пољопривредницима, када говоримо конкретно, само о улагању у сјевер Црне Горе, у 2024. отпочело је спровођење новог ГОРА пројекта вриједног 10 милиона еура у виду гранта, који се имплементира на територији 14 црногорских општина (13 општина са сјевера Црне Горе и у Никшићу из централног дијела).

На крају, дозволите ми да се вратим на почетак. Саобраћајна инфраструктура је кључ валоризације огромног потенцијала, јер, сигуран сам да ћемо се сагласати, без добре саобраћајне инфраструктуре, готово да је немогуће привући кредибилне инвеститоре да улажу у мање развијене дјелове земље. Наш јасан циљ је равномјеран регионални развој и увјерен сам да ћемо га остварити.

Посланичко питање лидера УРЕ Дритана Абазовића:

Да ли Ви стојите иза организованих напада на шефа Специјалног полицијског одјељења Предрага Шуковића и главног специјалног тужиоца Владимира Нововића, како то имплицира Ваш министар правде Андреј Миловић?

Одговор:

Не, не стојим иза било каквог напада. Ни на господу Нововића и Шуковића, нити на било кога. Вјерујем да Вама то звучи немогуће, али свако полази од себе.

Дозволите ми да подсјетим да ми, иако сам више пута о томе говорио – није важно ко је на челу било ког сектора док год тај неко испоручује резултате. Логика овог приступа лежи у чињеници да систем треба најбоље људе на правим мјестима. Једино тако, можемо ићи напријед.

Подвале, подметачине, издаје – остављам онима којима је то иманентно.

Што се мене тиче, био премијер или радио било шта друго са овим нећу правити компромисе.
Али када већ помињемо главног специјалног тужиоца и начелника Специјалног полицијског одјељења користим и ову прилику да поновим пуну подршку Владе и своју личну њима и њиховим тимовима на напорима у изградњи сигурнијег и праведнијег друштва за све наше грађане.

Посланичко питање посланика ДПС-а Ивана Вуковића:

Изашли сте са предогом о измјени Закона о држављанству и измјени Устава у дијелу држављанства. Да ли је измјена овог закона покренута од надлежног Министарства унутрашњих послова, да ли се о томе већ расправљало на Влади, да ли је урађена одговарајућа стручна анализа прије него што сте најавили интервенције у тако значајној области, и да ли имате било какав писани документ у форми Нацрта измјене закона, записника или документа који потврђује да се на нивоу ресора, Владе или неког владиног тијела на ову тему расправљало?

Одговор:

Уважени посланиче,

Прецизности ради, дозволите да појасним – нисам „изашао са предлогом о измјени Закона о држављанству“ како то сугеришете у питању већ сам на конференцији за медије која је била посвећена потпуно другој теми, на новинарски упит у најкраћем изнио свој став о овом питању.

Дакле, врло егзактно – нити сам „изашао“ нити сам иницирао измјене Закона и ову тему у јавном и политичком дискурсу. Једино сам, као грађанин и као премијер изнио своје мишљење на које (ваљда) имам и право.

Стога сада ево и најпрецизнији одговор на Ваше посланичко питање – није започета процедура нити је Влада расправљала о овом питању.

Ипак, како се отворила врло битна тема која, више него јасно, још једном има за циљ дискредитацију 44. Владе или још прецизније – мене лично, захваљујем на прилици да ову ситуацију појасним и пред овим Домом и пред цијелокупном јавности.

Прво бих одговорио на неколико главних дезинформативних наратива који се пласирају последњих дана.

Први – Да Влада ради на измјени Закона о црногорском држављанству. (између осталог и предмет Вашег питања)

Одговор је – НЕТАЧНО.

Други – Парламентарна већина ће мијењати Закон о држављанству супротно Уставу, а онда ће Уставни суд поништити услов од 10 година за бирачко право, чиме ће сви новипримљени држављани стећи право гласа за двије године.

Одговор -НЕТАЧНО. Покрет Европа сад као дио парламентарне већине НИКАДА неће подржати ниједно рјешење супротно Уставу.

Трећи – Питање двојног држављанства ријешиће се билатералним Споразумом.

Одговор – НЕТАЧНО. Јасно сам и у одговору на новинарско питање говорио искључиво о Закону, не о било ком другом акту нити пречици. Посебно не у дијелу који би се односио на стицање бирачког права.

Четврти – Влада игнорише Устав, до изборног инжењеринга преко измјена Закона.

Одговор – НЕТАЧНО. Јасно сам саопштио који би били услови за измјену Закона како би се спријечио изборни инжењеринг. Још јасније из мог Кабинета је појашњено да то није могуће без свих заштитних механизама, па и Уставних промјена. Имајући то у виду још једном поручујем – ништа неће бити урађено супротно правном систему, односно без потребне већине.

И да не настављам.

Цијенио бих да сам у ширини државничке визије од других актера на политичкој сцени чуо више. Али залуд. Депласирани наративи „издаје, продаје, предаје“ рециклирање теза подјела и недостатак погледа у будућност – само једна тужна слика безнађа, која нам не да напријед.

Посланичко питање посланика Милуна Зоговића:

Да ли сте задовољни досадашњом динамиком спровођења програма „Европа сад 2“, који је крајњи рок за имплементацију свих мјера из програма и да ли су неосноване медијске најаве да је укидање пензијских доприноса и реформа Фонда пензијско инвалидског осигурања неопходан предуслов за пуну имплементацију програма „Европа сад 2“?

Одговор:

Поштовани посланиче Зоговићу,

Веома сам поносан што сам у свом, до сада кратком политичком дјелованју, успио да афирмишем економске теме и програме унапређења стандарда запослених, на основу којих ће се такмичити политичке партије да би задобиле повјерење грађана. Зато ми увијек причињава задовољство да говорим о темама важним за свакодневни живот грађана а не о темама које треба да оставимо у прошлости.

У вези са Вашим питањем, да ли сам задовољан досадашњом динамиком спровођења програма „Европа сад 2“, указаћу на неке чињенице. 44. Влада, у Скупштини Црне Горе, изгласана је 31. октобра 2023. године. Само два мјесеца од конституисања ове Владе, Скупштина је усвојила Закон о буџету Црне Горе и Измјене закона о пензијском и инвалидском осигурању којим је минимална пензија повећана на 450€ или 52%.

Тада смо у Парламенту, од дијела посланика, чули да повећање минималне пензије није одрживо, да ћемо га финансирати из задужења, из повећања опште стопе ПДВ-а, из продаје Електропривреде Црне Горе и сл. Данас, након исплате увећане пензије за пет мјесеци ове године, свједочимо да су сва та „предвиђања“ била нетачна.

За период јануар-мај остварен је суфицит буџета док су приходи већи како од прошле године тако и од планираних. Као што сам рекао и приликом усвајања Закона о буџету за 2024. годину, ниједан цент задужења није нити ће бити искоришћен за потребе исплате пензија или било којег другог текућег трошка већ искључиво за отплату старих дугова и финансирање инфраструктурних пројеката.

Дакле, први дио програма намијењен унапређењу стандарда пензионера је испуњен док нам слиједи дио програма усмјереног на унапређење стандарда свих запослених у Црној Гори. Потенцирао бих „свих“ јер смо од стране претходне Владе свједочили повећању зарада само за једну категорију запослених а то су запослени у јавној управи. Зато сада имамо још већи дисбаланс на тржишту рада, будући да је привреда остала по страни, а да су привредници управо они који пуне Буџет.

Зато смо претходне мјесеци упоредо са изузетно интензивним активностима усмјереним на добијање ИБАР-а посветили изради Фискалне стратегије која се доноси за период трајања мандата Владе, а коју сходно Закону о буџету и фискланој одговорности усваја Скупштина. Поштујући законске прописе, Фискалну стратегију, коју Црна Гора нема још од 2021. године, припремићемо и понудити цјелокупној јавности на расправу у наредних 15-20 дана.

Управо Фискална стратегија садржаће све мјере фискалне политике 44. Владе, укључујући „Европу сад 2“. Као што сте упознати посланиче Зоговић, „Европа сад 2“ у својој основи садржи визију смањења пореског оптерећења на рад и повећање минималне и просјечне зараде, те самим тим захтијева поштовање социјалног дијалога односно доношење одлука на бази трипартитног дијалога Владе, синдиката и послодаваца.

На крају, Фискалну стратегију усваја Скупштина, те морам констатовати да овакве реформе морају завриједити општу друштвену сагласност, коју смо постигли и приликом усвајања програма „Европа сад 1“.

У дијелу Вашег питања, да ли спровођење овог програма подразумијева укидање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и реформу Фонда пензијског и инвалидског осигурања, са овог мјеста под пуном одговорношту кажем да: доприноси за пензијско и инвлидско осигурање неће бити укинути већ умањени док ће Фонд пензијског и инвалидског осигурања апсолутно наставити да функционише као и до сада када се финансирање пензија врши у склопу првог пензионог стуба.

У догледно вријеме, као што је то у одређеним круговима у јавности презентовано, не планирамо коришћење другог (ИИ) пензионог стуба који подразуммијева да запослени врши уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

Посланичко питање посланика ПЕС-а Василија Чарапића:

Како оцјењујете преговарачки процес до сада и чињеницу да после 12 година долазимо у ситуацију да можемо да добијемо завршна мјерила за поглавља 23 и 24, али и да затварамо остала преговарачка поглавља и каква је стратегија Владе Црне Горе за наставак интеграционих процеса, будући да је пут од ИБАР-а до чланства и даље изазован а да највећи дио посла тек предстоји?

Одговор: 

Уважени посланиче Чарапићу,

Црна Гора је урадила више за ових шест мјесеци, него за претходних шест година, порука је из Брисела, коју смо сви чули, а која најбоље описује ренесансу направљену у преговарачком процесу. Ту да ставимо тачку овог одговора, не би било мало, али морамо похвалити све оне, који су неуморно радили, како би послије седам година потпуно деблокирали процес и стигли до завршног спринта ка Европској унији.

Добијање Извјештаја о процјени испуњености привремених мјерила у поглављима 23 и 24, чувеног ИБАР-а, показује да је процес проширења жив. Нико то није успио још од Хрватске, па је и то јасна порука свим кандидатима да постоји могућност напредовања сходно заслугама.

Мислим да након посјете Бриселу нећу претјерати када кажем, да су тамо једнако, или можда чак и више срећни због овог резултата него ми. Црна Гора је поново предводница у процесу приступања, а наш напредак је подстицај и за остале земље које теже учлањењу у Европску унију. Имамо генерацијску шансу да комплетирамо процес и немамо никакав изговор да је пропустимо.

Искористићу ову прилику да се захвалим свима вама у Скупштини, што сте дали велики допринос да добијемо ИБАР и тиме показали да овај процес не смије и неће више никада бити подређен партијским и другим интересима, јер ЕУ је оно што огромна већина грађана жели.

Ово је историјски тренутак за Црну Гору и плод је рада не само ове Владе већ цјелокупне администрације која је на техничком, политичком и дипломатском нивоу дуже од деценију радила у овом циљу. И још једном велико хвала њима, нашим тихим херојима!

Када помињемо поглавља 23 и 24, морам нагласити да годинама није било никаквог помака, за то је фалило политичке воље. Владавина права је приоритет свих приоритет ове Владе, а то је најважнији сегмент и централна тачка читавог интеграционог процеса. Постигнути напредак у тим областима је огроман, али мора бити тек почетак, јер сада када смо повратили повјерење земаља ЕУ, не смијемо ничим угрозити савршену позицију коју имамо да им се придружимо.

Као што је познато, успјешном сарадњом Скупштине и Владе, у свега пар мјесеци комплетиран је састав Уставног суда и Судског савјета, те изабран врховни државни тужилац, што је ојачало борбу против криминала и корупције на високом нивоу. Процесуирани су одређени јавни функционери, осујећене значајне криминалне групе и ухапшени утицајни појединци из криминалног миљеа. Додатно, у посљедњих мјесец дана обављен је завидан посао на испуњењу обавеза на законодавном и стратешком плану у контексту неиспуњених привремених мјерила у поглављима 23 и 24, које су директно условљавале добијање ИБАР-а.

Ово је јасан показатељ напретка који је био неопходан за успјешан наставак преговора. Учлањење Црне Горе у ЕУ сада се чини неизбјежним, а на нама је да одредимо динамику даљег дјелованја, у првом реду кроз одржавање политичке стабилности и одлучности да ову упјешну причу приведемо крају. Свјесни да улазимо у финалну, веома захтјевну фазу преговора, наш план за будуће дјелованје остаје јасан, амбициозан, али и веома реалан – да све расположиве капацитете усмјеримо на испуњење европске агенде како би се Црна Гора до 2028. придружила породици европских земаља.

Конкретно, у области владавине права, путоказ будућег дјелованја су завршна мјерила дата кроз ревидирану Заједничку позицију ЕУ за поглавља 23 и 24, а фокус је свакако на наставку обрачуна са високом корупцијом и организованим криминалом, са акцентом на адекватан одговор правосуђа.

У односу на остала поглавља, након ИБАР-а добијамо прилику да наставимо са процесом затварања, што смо чекали пуних седам година. За више мјерила постоји интерна спремност, међутим у том дијелу нас чека велики посао финализације процеса, али вјерујем да наша администрација има капацитете, а сада и додатан мотив да још марљивије обавља посао, како би осигурали европску перспективу будућим генерацијама.

26. јун је био важан, историјски дан, али ајде да сваки наредни буде још битнији, да заједнички радимо јаче и већ 2028. постанемо 28. чланица. Црна Гора то заслужује, наши грађани то од нас очекују!

Посланичко питање посланика Славена Радуновића:

Да ли је Влада спремна да учествује у реализацији пројекта „Сунчани град“ у Никшићу?

Одговор:

Уважени посланиче Радуновићу,

Хвала на постављеном питању и иницијативи да у оквиру овог института говоримо о конкретним пројектима, како би уосталом заједнички долазили до најбољих рјешења за наше грађане.

У конкретном, важно је истаћи да су Општина Никшић и ЕПЦГ расписали конкурс за израду Идејног-архитектонског решења за изградњу стамбено-пословног комплекса “Сунчани град”, на који се пријавило 14 апликаната. Ријеч је о валоризацији запуштеног земљишта у источном дијелу града које је у државној својини, са правом располагања Општине Никшић и Електропривреде Црне Горе.

На овом простору планирана је изградња 500 до 1000 стамбених јединица као и неопходних садржаја као што су школа, вртић, угоститељски објекти, продавнице, шеталишта, спортски објекти, дакле заокружена инфраструктура за квалитет живота у будућем дијелу града који ће Никшићу дати нову димнезију, без додатних трошкова за Општину, ЕПЦГ, државне институције.

ЕПЦГ одваја значајна средства за рјешавање стамбених потреба својих запослених и плаћа 1300€/м2, а слична је ситуација у локалној самоуправи Никшића. План је да се подигне кредит и да заједнички Општина Никшић и ЕПЦГ граде станове за своје запослене, с тим да износ рате кредита не би прелазио досадашња одвајања  за решавање ових потреба.

Такође, а у односу на дио Вашег питања који се односи на подршку Владе – као један од неопходних услова за реализацију пројекта, подсјетићу да је Влада Црне Горе недавно усвојила измјене и допуне Просторног урбанистичког плана (ПУП) Општине Никшић, чиме је између осталих омогућила реализацију и овог пројекта. То је, сложићемо се, и дјелимично одговор на Ваше питање.

Учешће Владе би се, осим овога, могло очекивати кроз усмјеравање реализације објеката различитих намјена ка овом подручју, али и финансирање изградње објеката од општег интереса као друштвених сервиса овог дијела града, што је свакако и обавеза Владе Црне Горе.

Међутим, ако се има у виду да су пред енергетским сектором озбиљни изазови у наредном периоду, и да приоритет менаџемента компаније мора бити на новим инвестицијама у енергетици – као већински акционар у Електропривреди Црне Горе, Влада ће са пажњом сагледати опцију додатног кредитног задужења компаније за реализацију пројекта Сунчани град. Ово дакле из превасходног разлога што ЕПЦГ мора приоритетно видити рачуна о стабилности енергетског система и општем, односно интересу цијеле Црне Горе.

Уважени посланиче,

Дозоволите да подсјетим да су већ одређени временски период у току преговори са израелском компанијом БИГ ФАСХИОН која је изразила спремност да гради велики тржни центар, чиме ће се у Никшићу отворити и нова радна мјеста.

Ништа мање важан је и интерес њемачке компаније ЛИДЛ која препознаје Никшић као једну од првих локација гдје жели да започне своје пословање у Црној Гори.

Усвајањем Просторног плана али и креирањем подстицајног пословног амбијента, Влада Црне Горе посвећено ради на стварању услова за већи прилив страних инвестиција. Сигуран сам да у таквом приступу лежи нова, развојна шанса за Никшич али и за цијелу Црну Гору.

Посланичко питање посланице Радинке Ћинћур:

Посебан посланички клуб, са великом позорношћу, досљедно брине о Вашим обећањима и посљедицама које ће оне имати по грађане. А будући да је вријеме неумитно и да сва обећања стижу на наплату, у вези с тим и сљедеће питање. Занима нас, који су то механизми помоћу којих планирате доћи до минималне зараде у износу од 700€ за сваког запосленог Црној Гори, односно како ћете извести ту „магију“ да имамо просјечне нето плате од 1000 евра а да нам бруто плате остану непромијењене односно најниже у региону и како ће се то рефлектовати на пензиони фонд? Конкретније да ли сте у могућности да нам објасните реформу пензионог система коју намјеравате да спроведете у дјело?

Одговор:

Уважена посланице Ћинћур,

Драго ми је да ме на моја обећања подсјећа управо посланица која је на темељу тих обећања завриједила свој посланички мандат. „Магија“ како помињете у свом питању, није Вам била спорна када је припремљена и спроведена „Европа сад 1“ која је представљала окосницу економског програма који смо као партија понудили нашим грађанима и задобили њихово повјерење. На бази те „магије“ Ви и ја данас разговарамо у Парламенту, Ви као посланица која је мандат грађана добила управо преко тог програма.

У међувремену, Ви сте се одлучили за неке друге програме и друге агенде а ја остајем на ономе што смо заједнички обећали: минималну зараду од 700€, просјечну зараду од 1000€ и минималну пензију од 450€.

44. Влада на чијем сам челу, само два мјесеца од свог конституисања, предложила је а Скупштина усвојила измјене закона које су омогућиле повећање минималне пензије за преко 74 000 наших пензионера.

Пензионера чији је стандард годинама, а рекао бих деценијама, уназад био испод границе неопходне за достојанствен живот. Како су се према пензионерима односиле претходне Владе говоре искључиво подаци: минимална пензија у 2016. години износила је 121,92€, у 2017. години 122,83€, у 2018. 125,63€ у 2019. години 128,14€.

Зато је ово прва мјера Европа сад 2 програма, и то на потпуно фискално одговоран и одржив начин.

Вјероватно сте у праву кад мислите, да је за само осам мјесеци колико је ова Влада у свом мандату, заиста „магично“ спровести тако крупне реформе, и то упоредо са свим напорима на испуњавању захтјева из интеграционог процеса који су награђени коначном деблокадом нашег ЕУ пута добијањем ИБАР-а.

Уважена посланице Ћинћур,

Наша визија унапређења стандарда свих грађана Црне Горе остаје непромијена. Посвећено радимо на припреми нове Фискалне стратегије која ће обухватити све планиране мјере уз прецизно дефинисање утицаја тих мјера на фискални и макроекономски оквир.

Фискална стратегија биће ускоро завршена након чега ће бити стављена на јавну расправу и шире друштвене консултације, и свакако се наћи пред посланицима. И управо је то мјера стратешког ђеовања ове Владе, насупрот прошлим које нису припремиле овако важан документ фискалне политике још од 2021. године, једини који поред годишњих закона о буџету усваја Скупштина Црне Горе.

Европа сад 2 као и Европа сад 1 усмјерена је на смањење пореског оптерећења на зараде, како би се послодавцу смањио фиксни трошак рада, а уједно омогућило повећање минималне и просјечне зараде. Смањење доприноса на пензијско и инвалидско осигурање не подразумијева увођење ИИ стуба пензионог система, нити уплаћивање пензионог стажа од стране запосленог. Реформа коју ћемо спровести подразумијева наставак финансирања пензија преко И стуба односно Фонда пензијског и инвалидског осигурања, као и до сада.

Да будете већ сада потпуно безбрижни, ниједна мјера коју предложи ова Влада неће угрозити ниједног запосленог а посебно не пензионере и пензиони систем, као ни државни буџет.

Посланичко питање посланика СД-а Николе Зиројевића:

Да ли Вас брине чињеница да сте, упркос причи о помирењу и Црној Гори као фактору стабилности у региону, успјели да нарушите односе са Републиком Хрватском (протестна нота), Босном и Херцеговином (протестна нота) и Републиком Србијом (реакције њихових представника власти)?

Одговор: 

Помирење Црне Горе, једини је пут ка европској будућности, и то не декларативно, него чињенично. Црна Гора је мултиетничка и мултиконфесионална држава, која нема апсолутну већину ни у једној идентитетској групи.

Зато мислим да је попис на најбољи начин показао исправност нашег инклузивног приступа за сва отворена питања, којим су други, да подсјетим, годинама избјегавали да се баве. Од првог дана мандата сам и дословно посвећен ширењу идеје о важности окупљања око тема које у друштву готово да имају консензус, а изгласавање ИБАР закона и у ранијем периоду закона који се односе на попуњавање недостајућих позиција у кључним институцијама правосуђа и тужилаштва, показали су да смо у стању да политичке и појединачне интересе оставимо по страни. То је прави пут ка помирењу, јер се те одлуке подударају са жељом огромне већине становника Црне Горе.

Добијање ИБАР-а је и својеврсна награда и доказ да се на Црну Гору гледа као на покретача, или како су метафорички наши партнери знали да кажу, локомотиву, која вуче Западни Балкан ка великој европској породици. Добросусједска и регионална сарадња чине један од стубова вањске политике Црне Горе, коју Влада, на чијем сам челу, одлучно и постојано спроводи кроз редовне дипломатске и друге активности. Сходно томе, не бих се сагласио с Вама да су односи са поменутим државама нарушени, већ напротив да смо, у тренутно комплексним и изазовним геополитичким процесима, успјели да заједничким напорима радимо на додатном зближавању и остваривању обавеза из европске агенде.

Подсјетио бих, такође, да смо свакој евентуалној несугласици са нашим сусједима приступили са посебном пажњом и разумијевањем, у циљу адресирања и изналажења одговарајућег, обострано прихватљивог, рјешења.

Дипломатске протестне ноте, представљају саставни дио билатералних односа и начин да се о одређеним питањима искаже став, указујући истовремено на теме о којима постоји простор, или потреба да се додатно разговора, за шта ће, у нама, увијек наћи адекватног саговорника. Међутим, желим такође да истакнем, да се у тим и свим другим комуникацијама, водимо првенствено пуном заштитом интереса Црне Горе и њених грађана, за шта ћу се увијек снажно залагати.