Европа и Латинска Америка децидно против напада на Венецуелу

Пише: Јелена Стевановић

Дан Д је дошао и прошао, а да влада у Каракасу није, како су очекивали њени противници, сломљена, па античависти све отвореније заговарају страну војну интервенцију, али не наилазе на очекивано разумијевање, чак ни у САД.

Хуан Гваидо, опозициони лидер који се прошлог мјесеца прогласио за предсједника, тврдио је да ће протекли викенд бити одлучујући за судбину насљедника Уга Чавеза. Гваидови подржаваоци су пробали да на граници са Колумбијом и Бразилом пробију владину блокаду америчке хуманитарне помоћи, а у сукобима грађана и оружаних снага погинуло је најмање осморо људи. Како се није остварило очекивање да ће војска пропустити конвој са храном и љековима и прећи на страну опозиције, чиме би предсједник Николас Мадуро остао без ударне песнице режима, испоставило се да то није био преломан тренутак за боливарску републику.

Видјевши да је армија и даље уз предсједника, опозициони лидер је позвао међународну заједницу да „не искључује ниједну могућност за ослобађање” Венецуеле, што је подсјетило на изјаву Доналда Трампа да не искључује ниједно, па ни војно рјешење за јужноамеричку државу. Још отворенији је био други опозициони лидер Хулио Борхес, који је са „Твитера” затражио „силу против диктатуре”. Према оцјени венецуеланског министра спољњих послова Хорхеа Ареазе за амерички „Димокраси нау”, државни удар у Венецуели је пропао, због чега противници власти сад хоће рат.

Латиноамеричке и европске земље су ове недјеље поручиле да се противе интервенцији у Венецуелу и поред тога што је највећи број њих признао Гваида за предсједника. Шпанија и Њемачка упозоравају да ова идеја мора бити одбачена док шефица европске дипломатије подвлачи да се политичка криза не може ријешити војним средствима.

„Одбацујемо и осуђујемо насиље и друге иницијативе које могу да дестабилизују регион”, саопштила је Федерика Могерини, а преноси „Гардијан”.

И поред тога што су Колумбија и Бразил јужноамеричке земље које најгласније захтијевају да се Мадуро повуче, њихове владе су подигле глас против страног оружаног мијешања, у чему им се придружују Чиле и Перу. Да је ентузијазам за интервенисањем спласнуо и у САД, потврдио је потпредсједник Мајк Пенс на прекјучерашњем састанку са Гваидом и латиноамеричким лидерима у Боготи.

Иако је после погибије Венецуеланаца у пограничним подручјима најављивао конкретну акцију, Пенс је из Колумбије обећао нове санкције, али не и интервенцију. Позвао је венецуеланске војнике да пређу на опозициону страну нудећи им амнестију, док је међународној заједници поручио да оснажи економски и дипломатски притисак на Мадура и слиједи амерички примјер замрзавајући рачуне венецуеланске нафтне компаније. После састанка, Пенс и остали лидери су апеловали на демократску транзицију „мирно, од стране самих Венецуеланаца, без употребе силе”.

Колумбијски министар спољњих послова Карлос Олмес Трухиљо је ипак упозорио да је живот Гваида и његове породице у опасности и казао да ће Мадуро бити одговоран ако се њима нешто деси. И поред пријетњи које је примио и чињенице да је прекршио владину забрану да не напушта земљу, венецуелански опозиционар тврди да ће се вратити у домовину.

Неименовани латиноамерички званичник је признао за „Вашингтон пост” да догађаји од прошлог викенда нису били успјешни онолико колико су се Гваидо и његови страни савезници надали (дезертирало 160 венецуеланских војника). Додао је да „економски и дипломатски притисак (на Мадура) тек почиње” и да војна акција није сасвим одбачена, мада нико у том дијелу свијета још не жели да озбиљно разматра такву могућност.

Страхује се да би страна интервенција у Венецуели изазвала грађански рат и хаос, који би се прелио на сусједне земље, дестабилизијући регион. Умјесто рата против милиција вјерних Мадуру и 300.000 венецуеланских војника, вјерује се да ће САД и даље санкцијама исцрпљивати владу у Каракасу, подстичући масовнију народну побуну.

Посљедња варница у односима двије земље сијевнула је пошто је Мадуро два сата у предсједничкој палати Миралфорес држао америчку новинарску екипу. Кад му је извјештач Хорхе Рамос показао снимак на којем гладни Венецуеланци чепркају по контејнерима, предсједник је прекинуо интервју.

Америчка хиспано телевизија Унивисион тврди да је њеним запосленима одузета опрема, укључујући камере и телефоне, што Каракас одбацује као неистину и „јефтини шоу”.

Вашингтонска администрација је осудила овакво понашање, мада је њен лидер први избацивао Рамоса кад му се нису допадала његова питања. У јеку кампање, републикански кандидат је тражио од тјелохранитеља да са конференције за новинаре уклони Рамоса због питања о имиграцији.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: