Европа на прагу мрака: Политички потреси, војни савези и протести

Све очитије геополитичке тензије, војни савези који настају и јачају, као и растуће безбједносне пријетње, свједоче да Европа улази у доба неизвјесности и нестабилности. Британски премијер Кир Стармер упозорио је да се континент креће ка „мрачнијој ери“, што потврђује ескалација конфликата и нови политички потреси који потресају регион.

Политичке одлуке које се доносе на глобалном нивоу додатно потврђују ову тезу. Амерички предсједник Доналд Трамп инсистира да европске земље морају преузети већи терет колективне одбране, а истовремено, Велика Британија настоји да окупи такозвану „коалицију вољних“ која би имала задатак да гарантује мир. С друге стране, Русија оштро одбацује идеју о присуству страних трупа у Украјини, док НАТО остаје у стању перманентног прилагођавања новим условима.

Два савеза

Истовремено, Балкан као хронично нестабилно подручје не остаје поштеђен ових промјена. Хрватска, Албанија и тзв. Косово потписале су војну декларацију о сарадњи, што је Србија оцијенила као провокативан потез који нарушава регионалну безбједност. Војни споразум је потписан у моменту док широм Балкана трају друштвено-политички потреси – вишемјесечни антивладини протести у Србији, наставак сукоба предсједника Зорана Милановића и премијера Андреја Пленковића у Хрватској, док на Косову још није образована нова влада, иако је од избора прошло више од мјесец дана.

Поводом меморандума о војној сарадњи Албаније, Хрватске и Косова огласило се више српских званичника и владиних тела.

„Ово је провокативна иницијативи суседних држава и у супротности је са напорима за јачање регионалне безбедности и међународним правом јер крши Резолуцију 1244 Савета безбедности (о Косову)“, изјавио је министар одбране Србије Братислав Гашић.

Србија, с друге стране, наводно разматра војни савез са Мађарском, што би могло значајно промијенити однос снага у региону. Иако овај савез још није званично потврђен, његова потенцијална реализација показује да Европа више није политички јединствен континент.

Мађарска, иако релативно мала чланица НАТО-а, последњих година улаже значајне ресурсе у модернизацију својих оружаних снага кроз програм „Зрíнyи 2026“ који предвиђа набавку савремених тенкова Леопард 2А7 и самоходних хаубица ПзХ 2000, чиме се значајно унапређују копнене снаге.
Ко би шта унео у њега

Основу ратног ваздухопловства чине борбени авиони Грипен ЈАС 39, док Мађарска истовремено развија домаћу производњу борбених возила Лyнџ КФ41, чиме додатно јача своју војну индустрију.

Војни капацитети Србије с друге стране, иако војно неутрална, последњих година интензивно улаже у модернизацију својих оружаних снага. У сегменту противваздушне одбране, опремљена је руским ПВО системима Панцир-С1 и кинеским ФК-3, чиме значајно повећава заштиту свог ваздушног простора.

Такође, домаћа војна индустрија развија напредне борбене дронове, попут модела Гавран и Пегаз, док се у сегменту авијације ослања на вишенаменске борбене авионе МиГ-29, уз планове за додатну набавку западне технологије са француским авионима Рафал.

Копнене снаге су оснажене модернизованим тенковима М-84 и борбеним возилима Лазар и Милош.

Шта хоће Европа?

На унутрашњем плану, земље Европе се суочавају са растућим економским и политичким изазовима. У Албанији је ухапшен градоначелник Тиране због корупције, у Србији се настављају вишемјесечни анти-владини протести, а у Мађарској се организују демонстрације против владе Виктора Орбана. Истовремено, Француска, Њемачка и друге водеће европске силе покушавају одржати баланс између своје традиционалне политике и нове, агресивније политике Европске уније.

Све ово доводи до закључка да Европа улази у период неизвјесности, политичке нестабилности и могућих нових конфликата. Умјесто стабилности и напретка, континент се суочава са изазовима који пријете да изазову дубоке промјене у политичкој, економској и војној архитектури свијета каквог познајемо.

Посебно је интересантно посматрати протесте који се тренутно дешавају у Србији, Мађарској и Турској, гдје су владе ових држава често у сукобу са Бриселом због својих одлука које нису у складу са доминантном политиком ЕУ.

Европска унија све отвореније показује да јој нису приоритет демократија и суверенитет држава, већ апсолутна контрола над политичким процесима у Европи. 

Методе које ЕУ користи за ову контролу постају све очигледније: политичке уцјене, економски притисци, медијска кампања усмјерена на дискредитацију неподобних лидера, али и нешто далеко суптилније – подстицање унутрашњих немира кроз протестне покрете који се представљају као спонтани, а заправо служе као механизам притиска на националне владе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: