Европа сад: Ребаланс нереалан, Црна Гора уштедјела 150 милиона евра од хеџинга

Подсјећају да Црна Гора другу годину заредом биљежи највећу стопу економског раста и да је овогодишња прогноза ММФ-а 7,2 %.

„Приходи за четврти квартал 2022. према ребалансу морају бити мањи за око 95 милиона у односу на 4. квартал 2021. што је немогуће“, поручује Крвавац.

Предсједник Покрета Милојко Спајић поручује да је то немогуће чак и да нема толиког економског раста.

„Чак и да немате толики економски раст, који ми већ имамо само од инфлације, приходи би били већи тако да је ово теоретски немогуће да се изврши“, поручио је Спајић.

Као примјер наводе наплату ПДВ-а.

„Износ наплате ПДВ-а за октобар, новембар и децембар мора да буде на нивоу око 49 милиона евра мјесечно, а просјек првих девет мјесеци је 74 милиона евра. А у најгорем мјесецу по наплати ПДВ-а, у јануару, било је преко 50 милиона евра. Што значи да асполутно није могуће да наплата ПДВ-а у тим мјесецима буде 49 милиона евра, она ће сигурно бити преко 70 милиона евра“, поручио је Крвавац.

То, каже, довољно показује колико је реално планиран ребаланс буџета, када је приходна страна у питању.

Када је расходна страна у питању, иста је ситуација – не узимају се, додаје, уопште уштеде за осам мјесеци, него су само додати одређени расходи на пређашњи план који је направљен у децембру.

Спајић поручује да је Црна Гора у овом тренутку уштедјела 150 милиона евра само од хеџинга.

„Тих 150 милиона евра вам је као један годишњи буџет града Подгорице или чак и већи, или је већи од читавог буџета Министарства одбране или МУП-а. У МУП-у око 5 000 људи прима плату са тим буџетом „, каже Спајић.

Подсјећа да смо се на крају 2020. године задужили по каматној стопи од 2,87 %, односно о приносу од 2,95%

„Црна Гора би тренутно могла да се задужи са око 10, 11 или 12 % на слободном тржишту, то није опција за Црну Гору. Због глобалне кризе, други разлог је због перцепције неспособне владе која нема политичку подршку, инвеститори су збуњени“, поручује он.

Привремено финансирање је, објашњава, био први корак ка првом програмском буџету у Црној Гори.

„Девет година су претходне владе припремале тај програмски буџет. Спасили смо 200 милиона еура грађана, које су помогле да дефицит на крају године буде најмањи у Европи. Ми нисмо хтјели да идемо са буџетом који нам је оставио ДПС јер је био јако лош, и уништио би јавне финансије још више“, казао је Спајић.

Одбацују оцјене ДРИ-а и поручују да је то једна политичка игра.

„Политички атак ДПС војника из ДРИ-а који су познати по разним аферама и који покушавају да спасу ДПС на сваки начин, али и да спасу неке друге на сваки начин“, каже Спајић.

Представили су и план инфраструктуре до 2030. године.

Наставља се ауто-пут од Колашина, иде на Андријевици, Беранама и до Бољара.

„Такође имамо пут од Чапљине до Тузи, 183 км, Јадранско-Јонски, који ће нас спојити са западном Европом, за дефинитивно мање година од оног колико се градио ауто-пут од Смоковца до Матешева. То је ауто-пут који ће да отвори Црну Гору као туристичку дестинацију којој ће се прилазити друмским саобраћајем, помоћи ће при диверсификацији економије, јер ће прерадни и производни капацитети кренути да се селе у Црну Гору када имамо директну повезницу са базар економијом Централне Европе. Јер је Централна Европа та која пуно увози и извози – ту мислимо на Јужну Њемачку, на Аустрију, Швајцарску, сјеверну Италију, јужну Француску“, поручио је Спајић.

Трећи велики пројекат је повезивање Сарајева са Пљевљима, Бијелим Пољем и даље до Београда, а четврти брза цеста од Улциња до Херцег Новог.

Такође, од Подгорице до Никшића па према Шавнику ићи ће брза цеста, од Шавника до Жабљака три траке, од Никшића до Цетиња завршиће пут преко Чева.

Најавили су и помоћ пољопривреднцима: двије групе закона – за мале произвођаче – задруга која ће да откупљује све што мали произвођачи произведу.

Друго је, за средње и велике произвођаче такозвана кооператива.

Осим тога, најавили су више програма за незапослене и оне који желе да раде нешто друго.

Спајић је, одговарајући на питања новинара, казао да код Монтенегро ерлинес-а нису хтјели да крше закон и исплате државну помоћ, те да је једини начин да се очува авио повезаност у ковид години у којој авиокомпаније нису хтјеле да обнављају авио-линије према Црној Гори, било оснивање нове компаније. Наводи да су се за то конуслтовали са Бриселом, који је рекао да држава може једном да да помоћ – и то за оснивачки капитал.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: