Европа се претвара у Украјину. Шта да радимо поводом тога?

Пише: Викторија Никифорова, РИА Новости

Вискозни апсурд европске политике недавно је личио на неку врсту масовног лудила. И више од свих су се укључили у рат санкцијама Русији: од продавница одjеће до ЛГБТ активиста, од спортских организација до порнографских сајтова, од малолетница на инстаграму до водича у ресторанима. Један по један, наши спортисти и бизнисмени, политичари и новинари, умjетници и шахисти падају под санкције. Челзи је одузет Абрамовичу. Раздаjy су руске мачке. Тургењевски храст је искључен из неке врсте такмичења у дрвету.

Продавнице које су напустиле Русију ставили су наш новац на своје поклон картице. Руски студенти и ђаци у Европи почели су да се прогоне, а то опет тешко погађа џепове родитеља – школарине им нико неће вратити. Питање како Русима одузети њихове биткоине се нашироко расправља.

На изненађење тих ликова, успjешно смо издржали први налет. Сам Жозеп Борел је уз уздах признао да су финансијске санкције Русији „дошле до плафона“. А онда је иритација европских партнера букнула у потпуности. Руске драме су забрањене за поставку, дjела Чајковског су искључена са концерата. Руси су избачени са фестивала и са спортских такмичења. Енглески таблоиди покушавају да нас назову још уврjедљивијим именима, а у последње вриjеме су се опредиjелили за „Московљане”. У Француској се са пуном озбиљношћу расправља да ли да преузму наше импресионистичке слике из колекције Морозова, које смо им невино послали на изложбу у Париз . Не дају визе за Европу – па то је тако.

Генерално, будимо искрени. Ништа од тога нису санкције. Ово је чиста мржња, антируска нацистичка мржња, брза, кукавичка пљачка наших грађана и страшна пометња због чињенице да је немогуће опљачкати jош више.

За нашу омладину, која је одрасла у апсолутном комфору, материјалном и духовном, у атмосфери потпуне неотпорности према злу насиљем, све што се дешава је, наравно, прави тренутак истине. Ми, старији, одувиjек смо сумњали да нас у западној Европи не воле посебно . Тамо се у многим круговима од 1945. године гомила огорчење према Русима. Од распада Совјетског Савеза, оно је обилно порасло, а данас га видимо у пуном сјају. Али за нову генерацију Руса, ово је све ново. Сада ће кроз сопствено искуство убрзано научити једну једноставну истину.

Можемо да изградимо у нашој земљи чак и комунизам, па и капитализам. Можемо ићи својим путем или слиjепо копирати западне трендове. Можемо се назвати руским, совјетским, космополитима или криптокозацима. Можемо тежити НАТО- у или се сукобити са НАТО-ом. Можемо изградити Европу од Лисабона до Владивостока или се оградити од свих спољних утицаја. Све то уопште није важно.Чим се живот у Старом свиjету погорша, локалне елите крену да нас опљачкају. Из виjека у виjек, без престанка. Смишљају и свакаква лиjепа оправдања – ту су „Вjечни Рајх“, „Велика Француска“, „људска права“ или „права Украјинаца“. Али, како год то назвали, све је ово само покушај пљачке имућног комшије који се простире на својој територији и безобразно ужива у богатим резервама угљоводоника, дијаманата, риjетких земних метала и осталог.Одсjецајући Европу од Русије, државе је марљиво „вајмаризују“. Није само средња класа све сиромашнија, него сво, па и радно способно становништво. Наше европске комшије на јесен чекају хладноћа и глад. Они то данас одлично разумију, гледајући своје рачуне за „комуналне услуге“.

А Русија има све шансе да ову кризу прође са минималним губицима, у топлим становима и са шницлом на тањиру. Па чак и зарадити, на неумитно растућој циjени гаса и пшенице. Али ово је неопростива срамота од стране Руса, да живе боље него што живе њихови западни сусjеди. Па, не можеш ни ти.
 У ери перестројке, чинило нам се да је Европа стандардно богатија, прогресивнија и слободнија. Знају да вежу ауспух, разумију вино, хоће нешто чудно. Последњих година овај мит је изблиjедио, сами смо схватили и вино и ауспух, разочарани у чудно.
Данас сва ова од нас измишљена и некада вољена Европа нестаје пред нашим очима. Богатство потрошено, слобода претворена у диктатуру. Са чуђењем гледамо у Стари свиjет и видимо како се он пред нашим очима, увија и мигољи, претвара се у Украјину. Она излази из њега као ванземаљска ларва из умируће особе.Апсолутно све је као нацртано. Под потпуном контролом Вашингтона, европских власти. Апсурдна мржња према Русима, ситничавост, похлепа, крађа, дубока, нека врста укориjењеног сиромаштва и зависти. И унутрашња неизвjесност, трагични осjећај сопствене немоћи.

Последњих дана многи Украјинци су похрлили преко западне границе, покушавајући да се провуку кроз пукотину у гвозденој завjеси која се затвара. Дакле, њeмачке бургере и француске буржује озбиљно нервира чињеница да украјинска средња класа путује по Европи у џиповима. Односно, они, мjештани, су со Земље у старим малим аутомобилима, а ови „избjеглице“ у потпуно новим теренцима. Како их то љути! Осим тога, за њих нема разлике између Украјинаца и Руса, подједнако презиру све варваре са истока и болно им завиде.
За три дана нестала је сва озлоглашена европска мека моћ са својим гламуром и бескрајним искушењима. Из британског лорда и њемачког бургера испузао је исти тај западноукрајински Сељук, куркул-рагул. Сjећате се oне анегдоте о Украјинцу коме је понуђено да испуни било коју његову жељу под условом да комшија добије дупло више? Тражио је да му изваде око. Европа покушава да поступи потпуно на исти начин данас, прекидајући везе са Русијом. И сами већ схватају да од тога неће бити ништа. Док смо се препирали да ли нам је потребан један уџбеник историје (иначе, мислим да је потребан, и то за цио постсовјетски простор), сама историја је ушла у наше животе. Живимо у ери глобалних промjена и активно учествујемо у томе.

Специјална операција Русије у Украјини само је мала полуга кроз коју се одвија ток цjелокупне светске историје. И морам рећи да се велика већина наших људи слаже са овим. Штавише, слажу се и „јорганџије“, и хипстери, и лиjеви, и десни, и младе „пахуље“, и стари комунисти. Јер нас западњаци сада све исто пљачкају. Њима ниjе стало до наших yвjерења, наших политичких принципа и суза невидљивих свиjету. Дошли су само да пљачкају, као што су дошли 1812. и 1941. године. Па, ако могу, почеће да убијају.

Као што данас знамо, у стварању биолошког оружја у Украјини активно су учествовале не само америчке, већ и њемачке компаније. Скоро сви смо тога добро свjесни. Доказ за то су изузетно скромне размjере протеста против дjеловања Русије у Украјини. Прави антиратни скупови уопште не изгледају тако. Можете видjети фотографије из Лондона почетком 2000-их, тада су Британци покушали да зауставе рат у Ираку. Стотине хиљада људи изашло је на улице, јер су видjели каква се неправда дешава. Протестне акције код нас изгледају неубjедљиво, чак и нa Наваљнијевим митинзима. Јер се ради о унутрашњој политици у земљи. Што се тиче спољне политике, имамо много већи консензус. Двадесет двиjе године сталног развоја. Неколико успjешних специјалних операција: у Чеченији, у Грузији , у Сирији.

Наша патриотска заједница – људи углавном пензионерске доби – воли да грди нашу омладину. По мом мишљењу, данас је апсолутно очигледно да је јавност погриjешила. Наша младост је невjероватна. Не говорим само о оним херојима који се данас боре против нацизма у Украјини, већ и о онима који једноставно иду на посао, уче, раде свој посао, не паниче.

Данас они уживо упознају праву Европу. И добијају одличну вакцину против традиционалне болести руског народа – згрчености пред Западом. Шта има да се обожава? Не обожавамо Украјину. Дакле, јадни, апсурдни, увиjек увриjеђени од наших комшија југозападно од наше границе.

При томе, не треба се силовито вриjеђати и викати да је све међу нама „поциjепано“. Ово је погрешна, хистерична реакција. Они нису вриjедни тога. Европске земље су наши сусjеди и на овај или онај начин морамо даље да комуницирамо. Само да их третирамо са здравим цинизмом. Не ширите се њежношћу, већ трезвено позајмите оно што вам треба, и одлучно одбаците свако смеће. Релативно говорећи, нове технологије – да, трансродне особе – не. Тешко ћемо се цjењкати. Запамтите своју корист. И увиjек мисли својом главом – па би на остацима некадашње Европе могла израсти нова Русија.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: