Европа у жутом прслуку

Искључен из слободних токова које ти гарантује сваки савремени политички програм који искључиво постоји захваљујући твом Гласу, ти си гетоизиран, прогнан на незадовољну, социјалну периферију, на маргину биједе и апсолутне небитности. Тим прије, мораш се побунити, изаћи на улицу и протестовати, јер то је начин да свом гласу датом на изборима наново удахнеш живот и смисао.
Сад је јасно: овдје је домаћа моћ изгубила контакт са политиком и утолико прије јој служи у сврхе креирања мрака & страха, живота у реалности која служи општем потчињавању једном интересу који је на свим нивоима монтиро систем синтетизоване лажи! Ово се, дакле, тиче свих нас, били десни или лијеви, Црногорци или Срби… Како Александар Дугин каже: данас постоји само једна идеологија, а она је борба за слободу, устајање против елите у име духа Европе!
Улица је простор јавног анганжмана који је структура борбе за слободу. Слобода = МИ!

Париски демонстранти су зауставили подизање цијене горива, која да је прошла, ко зна шта би са собом још све подигла и који закон успут оборила и обесмислила.
Питање слободе увијек већ радикализује, усијава и затеже ствари, тако да се чистим неуспјехом може сматрати свака политика под чијим се дјеловањем још питамо о – праву на слободу.

Напротив, слобода је услов, дјеловање уопште јесте и може бити њена позитивна потврда. Будући да је човјек изузетно осјетљив на питање слободе – темељ његове егзистенције – политика мора бити конкретни рад на њеном остварењу. Власт је тек сервис који материјализује слободне, друштвене одлуке! Са слободом стоји тако, па се она не може одлагати, о њој се не да спекулисати, она нема алтернативу и нипошто не пристаје да буде реалност релативног. Не прихватајмо „живот“ који одмахује руком говорећи како је све то идеално, но, тим прије и неостварљиво.
Деилузионизујмо ситуацију: овдје је прегажен Устав државе, и ако то прође, остаће само некакав „покретни устав“ ДПС-а, партије која је уједно све институције у земљи симулационих „институција“.
Слобода је институција Грађана! Да би постојала не само као про форме, демократије мора моћи бити остварено стање слободног друштва. Уосталом, модерни свијет зна само са унапређивање, никако за назадовање и ограничавање слободе. Нико слободан не пристаје на калкулисање са слободом.
„Реч је о слободи, која увек може да прекорачи сваку постављену границу.“ Кант
Код нас је ријеч о чврстом постављању границе преко које онда неће моћи, убудуће, ниједна набеђена, те феудална и тоталитарна власт дјеловати, самим тим што ће с тим властима једном за свагда бити завршено. У том смислу, демонстрације су – слобода у покрету, дочим је њихов тријумф, успостављање нових правила рођених на принципима слободе.
Заједница постоји само и тек уколико размјењује разлику слободȃ. Слобода се, напросто, не посједује, она се спроводи.
(Будуће генерације у Црној Гори ће славити дан – жутог прслука!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: