Европа жели да се пита, али је више нико ништа не пита

Док се кључни преговори о окончању рата у Украјини одвијају између Вашингтона и Москве, Европска унија је сведена на нијемог посматрача. Недавни дипломатски сусрети у Саудијској Арабији јасно су показали да се будућност континента обликује без њеног учешћа. Европа више није та која се пита, а све мање је чак и савезник.

Потпуна маргинализација европских лидера на овом питању директна је последица њихове политике протеклих деценија. Њихова слијепа подршка проширењу НАТО-а, укључујући неодрживе аспирације Украјине да постане дио Алијансе, довела је до крвавог рата који данас разара Источну Европу. Годинама уназад, ЕУ је радила против својих сопствених интереса, слијепо слиједећи диктате Вашингтона, а сада, када Америка сама преговара са Русијом, Европа остаје у запећку.

Недавни састанак у Паризу, на којем су лидери европских земаља покушали да пронађу заједнички став о Украјини, само је потврдио нејединство и немоћ Брисела. Док је британски премијер Кијр Стармер позвао на подршку САД-а и изразио спремност да размотри слање британских снага у Украјину, Пољска је, с друге стране, истакла да не жели никакво војно ангажовање. Француски предсједник Емануел Макрон остао је нејасан, док су земље попут Холандије истицале да Европа прво мора пронаћи консензус унутар себе.

С друге стране, Америка и Русија већ воде разговоре око будућег мировног споразума, без икаквог директног учешћа Украјине. Трампова администрација је већ пристала на наставак преговора с Кремљом, а сам Трамп најављује могући сусрет с Путином до краја мјесеца. Русија је јасно ставила до знања да неће дозволити украјинско чланство у НАТО-у, док САД први пут показују спремност да разговарају о територијалним питањима, што је до сада било незамисливо.

Уколико дође до мировног споразума између САД и Русије, без Европе за столом, биће то још један доказ да је ЕУ изгубила свој политички утицај. Она је дуго градила имиџ кључног актера у међународним односима, али реалност је данас потпуно другачија. Европска економија је у стагнацији, културни утицај је у опадању, а политичка тежина готово непостојећа. Ова ситуација није случајност, већ резултат дугогодишњих лоших одлука, сервилности према америчким интересима и неспособности да артикулише јасну и независну спољну политику.

Рат у Украјини могао је бити избјегнут. Европа је имала шансу да одигра улогу медијатора, да спријечи крвопролиће и нађе компромис између Русије и Украјине. Умјесто тога, изабрала је да финансира рат, испоручује оружје и понавља пропаганду која је водила у све дубљи сукоб. Сада, када су ствари измакле контроли, њен глас се више ни не чује.

Док Америка и Русија преговарају о миру, Европа стоји у углу, беспомоћна и разједињена. Ако не нађе начин да врати свој политички суверенитет и преиспита своје одлуке, њена судбина биће да остане споредни посматрач у свијету који се мијења без ње.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: