„Европејац и демократа“ Ђукановић: Морамо да ослободимо територију бар до Неретве и кажемо Хрватима да са њима никад више нећемо живјети

Једна од темељних карактеристика истакнутих експонената и присталица бивше власти свакако је њихова недосљедност.

Током њиховог „развоја“ и израстања у „миротворце“, градитеље „економског тигра на Балкану“ и „грађанске“ Црне Горе, пролазили су кроз много фаза када је ријеч о разним суштинским питањима. И, по правилу, плодове њихових бројних „прелома у мозгу“ убирао је само – њихов џеп.

Током 1991, у „предвечерје“ крвавог грађанског рата у Хрватској, актуелни предсједник Црне Горе Мило Ђукановић „са Ловћена“ је клицао: “Не може се махати с гранчицама мира док се српски народ по Хрватској коље, масакрира, силује, док им се пале куће и уништавају имања само зато сто су Срби. Рат се не добија дезертерством, већ мобилизацијом”.

Све је зачинио и омиљеним коментаром свих „злопамтила“: „Шах сам омрзнуо од њих и њиховог подаништва шаховници и младој демократији типа калашњиков“. А, када је ријеч о исходу рата против њему омрзнутих „шаховничара“, млађани Ђукановић није имао дилему:

„Наметнути рат ћемо добити, баш као што смо све такве противнике побјеђивали током цијеле наше историје. Овог пута ћемо завршити заједнички живот с њима и раскинути све контакте, надам се за сва времена. Надам се да ће се у тој диоби формирати нове државне заједнице у којима ћемо живјети, границе са Хрватском повући праведније и логичније, него што су то урадили приучени бољшевички картографи, чији је изгледа једини циљ био да над Црном Гором, у дијелу Боке буде хрватско старатељство.

Дневни лист „Дан“ је тада подсјетио на Ђукановићеву изјаву, када је поручио комшијама, да са њима никад више нећемо живјети, а да је потребно ослободити територију до Неретве.

У међувремену, постао је присталица свих „Бљескова“ и „Олуја“, које су „одувале“ српски народ са вјековних огњишта у Хрватској.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: