Европска Еритреја

Пише: Мишо Вујовић

И таман када ми се учини да намам више шта рећи он ме изненади новом стратегијом дресуре маса, какву са носталгијом данас посматрају дресере његовог кова, некадашњи пионири КГБ-а у Бугарској, Румунији, Албанији и широм драге нам и по диктаторима блиске Африке и Јужне Америке. И Хашим Тачи брани достојанство не желећи да се сусретне са специјалним изаслаником Брисела Мирославом Лајчаком, због чињенице да његова матична држава, Словачка, није признала самопроглашену државу Косово.

У Србији из школских клупа изгоне Змајеву “Јутутунску јухахаху” и Домановићевог “Вођу” као превазиђену сатиру. Мада Јутутунска јухахаха никада није била актуелнија а Вођа упечатљивији.

У Црној Гори – у Краљевству Јутутуна , “јутутунска јухахаха” се интонира насиљем и пендрецима. Наравно на челу са Вођом, који је од земље начинио страдију крећући у обрачун са последњим остацима правде, закона и морала, сада већ брутално и репресивно гушећи и оно мало слободне воље грађана. Начин на који су хапшени градоначелник Будве Бато Царевић и његови сарадници подсећа на хапшење и расистичке хајке ширим Африке шесдесетих година прошлог века. У маниру њујоршких полицајаца, чије насиље је запалило САД, полицијска хунта Мила Ђукановића одржала је јуче у Будви јавни час терора над градоначелником и локалним функционерима, седећи коленима на вративе одборника бачених на земљу.

Од Брозивог приправника, Милопевићевог потрчка, Путиновог портира, до Соланиног и Натовског поданика, Ђукановић се припремао за униформисани тоталитаризам, огољену и беспризорну диктатуру каква није виђена још од чувеног ИБ 1948.године.

“Браничемо крвљу Црну Гору”, кроз плач је колеричним узвикива највећи црвени џелат Јово Капа. Данас је Ђукановић обуо црвене чизме бољшевичких џелата Сава Јоксимовића, Ђида и осталих егзекутора усисавши њихову крволочност у свој конвертитско-бласфемични карактер.

Обрачун са идеолошким друговима и данас је оставио последице на колективну свест грађана Црне Горе. Страх се отапа али споро. Готово да нема породице која у запису свести не носи трауму кожних кабаница на челу са разним опскурним ликовима попут Јова Капе, који је утемељио систем “опште будности” – или шпијунирања по дубини. Отац сина, син-оца, брат брата, муж жену, жена мужа, сестра брата…, о комшијама и ближим рођацима да и не говоримо. У аналима УДБЕ једино није забележен случај, како је тврдио Владо Дапчевић да је мајка шпијунирала сина.

На тој платформи већ три деценије почива тиха и све гласнија репресија човека, издуженог врата марке жирафа, заврнутих прстију ала крупје, котрљајућег кугличног лежаја у изговору, осмехом Пинокија, елеганцијом Лакија Лучијана, незајажљивошћу Алфонса Капонеа и низаобилазним Стаљиновим чизмама, које и поред редовног бријања, прања зуба, мењања скупих одела и сатова, до данас није применио. Але све што нике кадар да промени код себе: карактер и навике, то покушава код народа покушавајући да од потомака недаломивих дивова слободе, начини безличну масу, без, вере, традиције и морала.

Од самог почетка грађани Црне Горе су заморчићи човека који никада није написао ни једну доставницу, направио план пословања, водио оделење, сектор, окушао се као комерцијалиста, директор…Из његове струке остала је једино ликвидатура. Он је већ одавно ликвидациони управник Црне Горе.

Његова љубав према домовини и забринутост за опстанак индентитета мере се милијардама долара. Он већ припрема нове количине опреме и борбених средстава за полицију од којих ће добар део завршити у дубоком џепу, највећег џепароша у историји Црне Горе.

Пред призорима из Будве човек занеми, речи отупе, разум блокира! МММ (Међународна мултинационална мафија ћути), док се Срби као стариседиоци Црне Горе истребљују, попут америчких индијанаца. Црна Гора по репресијама превазилази Еритреју у којој такође влада једнопартијски терор, угушена опозиција и ућуткани медији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: