Европска комисија покренула поступак за санкције Хрватској

Европска комисија је данас покренула поступак за уводјење санкција Хрватској зато што се оглушила о захтеве ЕУ да повуче закон којим је заобишла европски налог за хапшење у случају захтева Немачке да јој изручи Јосипа Перковића, осумњиченог да је у време бивше Југославије био уплетен у убиство хрватског дисидента Стејана Дјурековића.

То је саопштила представница за штампу ЕК Пиа Аренхилде-Нилсен која је навела да се ставља на снагу „заштитна клаузула“ за поштовање одредби правосудја и унутрашњих послова ЕУ, укључујући европски налог за хапшење који морају испоштовати све чланице ЕУ.

А што значи, како је речено, да ће бити предузете „одговарајуће мере“ ако влада у Загребу не буде укинула спорни закон, чијим је изгласавањем прекршен споразум о чланству ЕУ-Хрватска.

Европска комисија је од земаља чланица затражила мишљење о томе које би мере требало предузети против Хрватке и одлука ће се знати у року од десет дана, а у изворима ЕУ се наводи да би могла бити стављена забрана на доделу додатних 80 милиона евра Загребу за припрему уласка Хрватске у „шенгенски“ простор без граница унутар ЕУ.

То је посредно потврдила и Мина Андреева, портпаролка Европске комесарке за правосудје Вивијан Рединг, објаснивши да би Хрватској могло бити уведен „појачан надзор“ над спроводјењем ЕУ одредби о правосудју и унутрашњим пословима, укључујући наменско трошење фондова ЕУ за те секторе и припрему неке земље за уградјивање у „шенгенски“ простор.

Хрватска је за ту сврху већ добила 40 милиона евра, а било је предвиђено да јој се додели још 80 милиона евра.

Сада пензионисани Јосип Перковић, који је у време убиства одбеглог директора фирме ИНА Дјурековића у Немачкој, био један од шефова државне безбедности УДБА у Хрватској, после независности Хрватске постао је руководлац тајних служби у власти Фрање Туђмана.

Перковићев син је сада саветник за безбедност хрватског председника Иве Јосиповића.

Хрватска је само три дана пре него што ће ступити у чланство ЕУ, у јулу ове године, усвојила закон којим примену европског налога за хапшење који морају поштовати све чланице, ставља ван снаге пре августа 2002. године, чиме је прекршила оно што је потписала у споразуму о чланству.

Портпаролка Андреева је претходно указала на то да је „овде реч о изигравању поверења, јер ако стварате простор без бранице у ЕУ онда морате зајамчити да злочини почињених у једној чланици не смеју остати некажњени“.

0

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: