Европска „солидарност“ јењава: Француска отпочиње исељавање украјинских избјеглица

Од почетка специјалне војне операције у Украјини, процјењује се да је преко 6 милиона Украјинаца избјегло из своје матичне државе и населило се по европским земљама. По званичним подацима УН, који су објављени у септембру ове године, око 4,3 милиона Украјинаца населило је државе ЕУ.

Немали број украјинских избјеглица тражило је политички азил у словенским земљама, махом због лакше бирократије, сличног језика и близине њиховој држави. Међутим, већина њих се одлучило да свој привремени дом потражи у Њемачкој, па тако, према доступним подацима из јула 2024. године, тамо борави 1 190 255 Украјинаца.
У првих десет земаља које су примиле највећи број избјеглица, поред Русије и Њемачке, налазе се Италија, Шпанија, Холандија, Ирска.

Интересантан је податак да је Француска примила свега 66 560 Украјинаца од почетка рата, а о томе свједочи званична статистика УН прикупљена у Француској у јуну ове године. Црна Гора прихватила је 74 140 избјеглица из Украјине, наведено је у истој статистици.

Француска је тврдила да је тако мали број украјинских миграната унутар њихових граница условљен највише тежином француског језика. Међутим, ствар дјелује да је нешто другачија. Наиме, рекло би се да је имиграциона политика, по којој је ова држава претходно била и позната, досегла свој максимум. На свјетском нивоу јењава подршка ратовима, народ жели и тражи што мање мијешања у конфликте других земаља, глобализам постепено губи битку, а либералне агенде не одговарају обичном човјеку.

Французи започели исељавање Украјинаца

Француске власти су недавно започеле процес исељавања украјинских избјеглица из социјалних станова, посебно у источним регионима земље, попут региона Мерт и Мозел. Локални званичници навели су да смањење буџетске подршке и недостатак адекватне интеграције представљају разлоге за ову одлуку. Упркос финансијској подршци државе за изнајмљивање станова, власти су закључиле да многе избјеглице, од којих су неки старији грађани и незапослени, нису постигли довољно висок ниво социјалне и професионалне интеграције. Због тога су добили обавјештења о пресељењу, уз опције попут враћања у Украјину, пресељења код пријатеља или у друге земље.

Након притисака из хуманитарних организација, рок за исељење продужен је до краја децембра, како би се пружило више времена за проналажење алтернативних рјешења, наводе француски медији. У неким случајевима, понуђени су привремени смјештаји у хитним склоништима, али могућности су ограничене због великог броја оних којима је таква помоћ потребна. Оваква ситуација у Француској дио је ширег тренда смањења подршке за украјинске избјеглице широм Европе, гдје су и друге земље попут Норвешке и Чешке почеле да ограничавају бенефиције и смјештај за ову групу избјеглица.

Норвешка и Чешка

Смањење подршке за украјинске избјеглице у Европи, укључујући Норвешку и Чешку, објашњава се економским притисцима, политичким промјенама, и у неким случајевима падом јавне подршке.

У Чешкој, закон „Lex Ukraine“ из 2023. ограничава приступ здравственом осигурању и смјештају. Украјинци сада добијају бесплатан смјештај само првих 150 дана, осим ако спадају у категорије као што су дјеца и старије особе, којима је дугорочни смјештај загарантован. Због ограничења у финансијским средствима, влада Чешке смањује подршку, а локалне власти све више позивају избјеглице да се саме снађу са смјештајем или се преселе у мање урбане центре. Ове промјене су, између осталог, реакција на тврдње о злоупотреби социјалних бенефиција, што је додатно смањило јавну подршку у неким регионима Чешке, наводи Радио Слободна Европа​.

У Норвешкој, одређени програми који су првобитно били доступни сада су смањени, са ограничењима у социјалним бенефицијама и смјештају. Како је утицај економске кризе све израженији, многе европске земље смањују финансирање и подршку избјеглицама како би задовољиле домаће потребе, што се нарочито односи на економски угрожене групе и избјеглице из различитих ратних зона.

Ранији талас солидарности према Украјинцима, подстакнут близином конфликта и страхом од руских пријетњи, временом се смањује. Док неки и даље подржавају Украјину, многи се осјећају исцрпљено због дуготрајног конфликта и оптерећења јавних услуга. Истраживања показују, по наводима ECRF, да 37% Европљана сада вјерује у неопходност постизања компромиса уместо тоталне побједе Украјине, а подршка активнијем укључивању, очекивано опада у земљама као што су Мађарска и Румунија​.

У истраживању објављеном на ECRF, а рађеном од стране YouGov и Datapraxis у јануару 2024. године, само 10 посто испитаника вјерује да ће Украјина добити овај рат, а велика већина сматра да ће се постићи некакав компромис.

У истом истраживању, које је спроведено у 12 држава, 41 посто испитаника рекло је да Украјину треба охрабрити да преговара са Русијом, а такво мишљење у највећој мјери влада у Мађарској гдје је таквог става чак 64 посто испитаника. Французи су видно подијељени у овој теми, па тако резултати показују да са већином Мђара став дијели 30 посто Француза. Нешто више, око 35 посто, каже да Европа треба да помогне Украјини да поврати своје територије, али чак 21 посто Француза не осјећа да има прави одговор када је у питању рjешавање овог сукоба. Управо овакав сентимент највише се осјећа у Француској, више него у било којој другој држави. Може се рећи, пратићи истраживање, да чак трећина Француза не мари за овај конфликт, или немају адекватан одговор на исти. Оно што, чини се, знају, јесте да не желе више избјеглица.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: