Европски суд појашњава: Да ли се криптоване поруке које је пресрела друга држава могу користити као доказ?

У контексту кривичног поступка у Њемачкој који се односи на илегалну трговину дрогом која укључује употребу шифроване телекомуникационе услуге EncroChat, Европски суд правде појаснио је одређене услове за пренос и коришћње доказа према Директиви у вези са Европским истражним налогом (ЕИО) у кривичним материјама.

ЕИО за пренос доказа које је већ прикупила друга држава чланица може, према појашњењу Европскуг суда правде, под одређеним условима, да издаје јавни тужилац. Услови који важе за прикупљање доказа у држави која издаје ЕИО не морају да буду задовољени да би се он издао. Он, међутим, мора бити усклађен са основним правима лица на које се односи.

Штавише, о мери пресретања коју спроводи једна држава чланица на територији друге државе чланице, та друга држава мора бити благовремено обавијештена, појашњавају из Европског суда правде.

Информације и докази добијени кршењем Директиве морају, под одређеним условима, бити занемарени од стране кривичних судова, наводе из Европског суда правде.

Подсјећа се да је француска полиција, уз помоћ холандских стручњака и овлашћења француског суда, успјела да се инфилтрира у шифровани телекомуникациони сервис ЕнцроЦхат.

Услуга је била коришћена широм свијета на шифрованим мобилним телефонима у сврху илегалне трговине дрогом. Њемачка савезна полиција је путем Еурополовог сервера добила приступ пресретнутим подацима који се односе на кориснике EncroChat у Њемачкој. На основу ЕИО-а издатих од стране њемачког јавног тужилаштва, француски суд је одобрио пренос тих података и њихово коришћење у кривичном поступку у Њемачкој.

Регионални суд у Берлину, пред којим је вођен кривични поступак, довео је у питање законитост тих ЕИО-а. Стога је Европском суду правде поднио низ питања за претходну одлуку о Директиви о ЕИО у кривичним материјама. Одговор који је Европски суд правде дао јесте да ЕИО за пренос доказа који већ постоје у посједу надлежних органа извршне државе (у овом случају Француске) не мора нужно бити издат од стране судије, преноси Н1.

Може га издати јавни тужилац ако је овлашћен да у чистом домаћем случају нареди пренос доказа који су већ прикупљени. Издавање таквог ЕИО-а подлијеже истим суштинским условима као и пренос сличних доказа у чистом домаћем случају. Међутим, не мора задовољити исте суштинске услове као прикупљање доказа.

Чињеница да су у овом случају француске власти прикупиле доказе у Њемачкој и у интересу њихових њемачких колега је, у том погледу, у принципу неважна. Међутим, суду пред којим се покреће поступак против тог ЕИО-а мора бити омогућено да прегледа усклађеност са основним правима особа укључених.

Европски суд правде такође наглашава да о мјери која подразумијева инфилтрацију у терминалне уређаја у сврху прикупљања саобраћаја, локацијских и комуникационих података интернет базиране комуникационе услуге, мора бити обавијештена држава чланица у којој се субјект те мјере налази (у овом случају Њемачка). Надлежни орган те државе чланице тада има право да назначи да се то прислушкивање телекомуникација не може спроводити или мора бити прекинуто, ако не би било овлашћено у сличном домаћем случају.

Та права и обавезе намијењене су не само да гарантују поштовање суверенитета обавјештене државе чланице, већ и да заштите права особа на које се односе. Информације и докази добијени супротно Директиви морају бити игнорисани од стране националних кривичних судова ако особа у питању није у могућности да коментарише те информације и доказе, и ако је вјероватно да ће те информације и докази имати претежан утицај на утврђивање чињеница.

Извор: ДАН

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: